младе утине (фото Север Нагулов)

Баш ових летњих дана, како креће да се смркава, негде из дрвећа близу ваше зграде почиње да се чује један необичан, вама непознат, иритантан звук... личи на шкрипање неподмазаних врата или љуљашке у парку. Ово цијукање, у размацима од по пар секунди, траје до дубоко у ноћ... не можете да спавате, комшије псују, цело насеље се узнемирило. Шта је то???

all photos copyright © ms. & mr. albicilla

Za početak jedna ograda – iako kažem „sve o Indiji“, u stvari govorim o zapadnoj i centralnoj Indiji, u onoj meri u kojoj sam ih proputovao (oko 5000 km točkovima – avione ne računam), dakle o Gudžaratu, Maharaštri i sasvim malom delu Madija Pradeša.  Ovo što sledi su utisci koje sam prepričavao prijateljima toliko da su se nekako iskristalisali i formirali do te mere da sam se usudio podeliti ih i s vama.

                                              Utina – sve fotografije (c) Saša Preradović

Prvo zaustavljanje jutarnje: mladi belorepan skoro uz sam put i nekoliko desetina gačaca unaokolo. Ptičarenje koje započinje najvećim orlom konrinenta – obećava. 

Prvi januar 2014. S dvogledom oko vrata izlazim iz kuće, pitajući se koja će mi biti prva vrsta na ovogodišnjoj listi. Na parkingu prolazim pored nevidljive ptice, pa nastavljam do svoje zimske pačke, da mi tamo prva fela koju računam postane gačac. Pa ipak, pre toga sam već video jednu. Koju ne računam. Koju ne primećujem. Čija opažanja ne zapisujem. Za jednog strastvenog ptičara, to je neobično ponašanje. Ili možda i nije?

Šumski zviždak - foto (c) Snežana Panjković

Iako sam jednu polovinu detinjstva proveo u šumi, a drugu na dva ili tri omiljena drveta – što je nesumnjivo ostavilo traga u meni, verovatno najprimetnijeg u nevoljnoj ili, u najboljem slučaju, mrzovoljnoj razmeni svakodnevnih uljudnosti – nikako se ne bih usudio tvrditi da dobro poznajem šumske ptice, niti da imam ozbiljnijeg iskustva u ptičarenju po šumskim staništima. Zato sam se za savet obratio jednom biologu koji je i diplomirao na fauni ptica svoje lokalne šume:

Znate li pogled s Gardoša na zelenu obalu, na rit? Ili sa Zemunskog keja? Ili Dorćolskog keja? Prošetajte ponovo i dobro se zagledajte.

Donirajte, širite dalje preko Fejsa, potpišite donorsku karticu, bilo šta, ali učinite danas nešto za svoje sugrađane kojima ste potrebni.

Stručnjaci za transplataciju kažu da bi u Srbiji godišnje trebalo da se radi oko 400-500 transplatacija bubrega, 100-150 jetre, i 20-30 srca.  Tolike su potrebe.  Oko 10 do 15% bolesnika ima sreću da neko od njegovih srodnika odgovara i da se može uraditi transplatacija.  Svi ostali su osuđeni da čekaju kadaveričku transplataciju.

(UZNEMIRUJUĆA SLIKA!!)

"Nekoliko kilometara od Sente, jedna grupa izletnika je pronasla ovo telo uginulog psa. Ovu sliku su napravili pre nekoliko dana, na kojoj se moze videti jedan izgladneli pas, kojeg su najverovatnije zivog vezali negde u divljini i ostavili ga samog, da bi posle ko zna koliko smrzavanja, gladovanja i mucenja od ogrlice zbog koje nije ni mogao da spusti glavu, ostavili da ugine?! Ovo su tek fizicke patnje.. bolje ni da ne mislimo na to, sta mu je osecala dusa pre nego sto mu se telo zauvek ohladilo i ostavilo ovaj okrutni svet.

U nasoj

Putopis a...

 U principu, svako je tamo onih mutnih, nultih godina voleo da tezgari. Nazalost ja sam u to vreme bio relativno nizak odnosno mlad, pa sam to skoro poceo da nadoknadjujem.

Uostalom, svi ljudi vole pare, ja posebno. Ne znam zasto, ali pare me smiruju, nije to onaj osecaj pohlepe, ali jednostavno kad sam okruzen parama, moj mozak radi na nizoj frekvenciji i to prilicno opusta.

Tako sam i stigao do kurvanja s oruzjem.
Ima mnogo imena i definicija za ovu vrstu tezgarenja posebno Engleskih (Sec Staffing/Security Escort/Contact People/Meet&Greet Bunch) ali eto, Sekspira ne volim, uzasno me smara.
Sta da radite, mi nize kaste mozemo sebi da dajemo za pravo da pljujemo osnove Engleske knjizevnosti po potrebi.
Dakle kurvanje ili gorilisanje.

Odmah da naglasim da nisam ekonomista. Ovo što iznosim su neka moja razmišljanja vezana za trajanje svetske ekonomske krize. Hvala Nsarskom na objašnjenju zašto je došlo do SEKE.

Pre 10 godina bili smo pod bombama NATO ubica, pa nismo pratili šta se dešava u američkoj ekonomiji. A dešavalo se to da su milioni amerikanaca ostali bez svojih penzija, jer su želeli da se naprečac obogate. Ono što verujem da većina blogera zna je da Amerikanci imaju pravo da raspolažu sa svojim penzionim fondom, odnosno sa novcem koji su godinama odvajali za svoju penziju.

I tako, čuli

.

.