Za doručkom smo bili samo nas dvoje i par Amerikanaca u kasnim pedesetim. Kako su nas opazili, tako su počeli razgovor na onaj nametljivo-sponatni način, koji sam u sebi nazivala 'američkim' jer sam ga primetila i kod Brajana još prvog dana na Siciliji. Glasno i srdačno, sa mnogo uzvika i smeha, kao pri susretu dobrih starih prijatelja iako se vide prvi i verovatno poslednji put.

Bili su iz Kalifornije, u kojoj je Brajan rođen i gde je proveo rano detinjstvo, što je bio dodatni razlog za ushićenje. Putovali su po svetu već osam meseci, mahom autobusom i vozom, a planirali

Gospodin je mrtav, uradićemo još samo nekoliko neophodnih analiza i onda ćemo ga zvanično proglasiti mrtvim... Ali doktore... Molim vas da nas ne ometate u... sestro, pre nego što počnem sa autopsijom, uzmite uzorak krvi... Doktore...O bože, s čim sve ja moram da se bakćem... Doktore... Proceduru moramo poštovati, uostalom vi ste mrtvi... Ali... Srpski vam govorim, da li me razumete, hoćete li na engleskom, sestri: Zato sam svaki dan iscrpljen kao konj! Sestra špricem uzima krv iz vene: Ne pomerajte ruku! Da vam kažem…poslušajte me samo tren…

Deset na jednoga, pevaše davno Brankiša Ćopić. Deset neprijatelja, deset okupatora, deset Hitlerovih zveri na… a OVI, jes’ da nisu Hitlerovci ali da su okupatori i neprijatelji sopstvenog naroda, nemam ni trunke sumnje! I deset je preko jego a dvadeset!!! Ma nek’ idu svi zajedno u pizdu materinu!

Odrekni se Vučiću pola plate, naredi, podnesi skupštini zahtev da pod HITNO usvoji zakon, propis, šta god, da se svi članovi vlade i njihovi zamenici i savetnici, svi poslanici, svi direktori javnih preduzeća, svi članovi upravnih odbora, sekretari, zamenici sekretara

- beogradskom DR, i njegovim jutrima -

Autor: Rodoljub Šabić

Juče je na moju elektronsku adresu, valjda kao posledica mog intervuja Politici, objavljenog pod naslovom "Ne dajte svoje podatke", stigao jedan zanimljiv, "futuristički" mejl. Sin mi kaže da je reč o tekstu koji je već prilično vremena prisutan na internetu ali ću rizikovati da budem neaktuelan i preneću ga ovde na blogu. Dakle:

Operater: Pizza servis! Izvolite!

Mušterija: Dobar dan! Želim da naručim dve pice!

Operater: U redu!  Mogu li prvo dobiti Vaš JMBG?

 

"Ispod površine naše provincijalne samodovoljnosti krije se strah od tegoba privredne i socijalne transformacije, od raskida sa tradicionalizmom i isključivošću nacionalnih ideologija.

Nema TV signala

Naime, zvuči neverovatno, ali u 21. veku još uvek postoje delovi zemlje koji nisu pokriveni emitovanjem signala Javnog medijskog servise Srbije i u kojima nema mogućnosti za kablovski priključak ili drugi način prijema signala. U tim delovima se prima signal drugih susednih zemalja, ali ne i signal RTS-a niti drugih televizija iz Srbije.
Ipak, stavka za TV pretplatu je bila na njihovim računima ranije, a biće sigurno opet. Da li se stanovnicima ovih delova može naplaćivati usluga koja nije isporučena?

Današnji dan mi je bio isplaniran bar dva meseca unapred: trebalo je da moderiram jednu panel diskusiju na konferenciji posvećenoj ljudskim pravima LGBT osoba. Na ovaj događaj, u organizaciji Labrisa, u Beograd je došlo stotinu aktivista, aktivistkinja i progresivnih političarki i političara iz raznih krajeva Evrope. Bilo mi je drago što ljudi sa kojima sam razgovarao nisu štedeli lepe reči za dobrodošlicu u našem gradu.

Međutim, kada sam jutros stigao u konferencijsku salu, zatekla me je stravična vest: onaj gost iz Nemačke, koji je juče hvalio gostoljubivost Beograđana, nalazi se u kritičnom stanju nakon teške operacije. Sinoć mu je grupa nasilnika razbila glavu u centru Beograda, uz povike: "Nećemo strance ovde".

Vežbati možemo svuda, svakoga dana i sata, nasamo ili u društvu, mame, tate i brata...