Tik, tak, tik, tak...

 

Gost autor: Nikola Ćurčin, disident79 

 

Tekst se tiče prevare koju je sproveo EPS pri promeni preduzeća koje vrši naplatu usluga isporuke električne energije. 


Svi kupci električne energije su u avgustu za jul mesec dobili račun od EPS Snabdevanje doo Beograd, kao i presek dugovanja/potraživanja od strane dosadašnjeg distributera (elektrovojvodina u mom slučaju, odnosno drugi distributeri zavisno od mesta isporuke električne energije). Prevareni su svi građani koji redovno izmiruju svoje obaveze, pošto na računu EPS Snabdevanja nisu dobili popust od 5% za mesec jul.

Autor: Rodoljub Šabić

Gužva oko već famoznih „elektronskih" ili „evropskih" ili ... novih zdravstvenih knjižica još traje, ne smiruje se. Naprotiv, moglo bi se reći da nažalost postaje sve „zanimljivija".
Budući da sam i sam, u izvesnoj meri bio učesnik ove „gužve" logično je da sam sa odgovarajućom pažnjom pratio sve argumente i „argumente" koji su iznošeni.
Na neke od njih tipa - „tzv. nezavisne institucije" zapravo rade na „destabilizaciji države i društva" zaista ne mislim da se vredi osvrtati. Ali, pre neki dan se u jednim dnevnim novinama pojavio „analitički tekst" koji je na račun Zaštitnika građana izneo optužbe koje bi, bar na prvi pogled, mogle delovati logičnije i smislenije.

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno je BIRODI (Biro za društvena istraživanja) objavio svoj „Alternativni antikorupcijski izveštaj".
Radi se o rezultatima jednog zanimljivog istraživanja koje je za predmet imalo postojeći antikorupcijski pravni okvir, njegovu sadržinu i primenu, kao i ocenu delovanja, odnosno integriteta („antikorupcijske održivosti") antikorupcijskih tela, odnosno državnih organa čiji zadatak je borba protiv korupcije.
Izveštaj mi je bio vrlo zanimljiv, dvostruko zanimljiv.

Autor: Rodoljub Šabić

Od nedavno se na beogradskim ulicama mogu videti bilbordi kojima se traži uvođenje video nadzora u svim školama. "Potpisani" su od strane "Beogradske inicijative" a izgledaju ovako:

Može li u vezi sa "porukom" biti nekih problema?

Prilično sam siguran da ogromna većina ljudi, bar svi normalni, ne mogu imati nikakav problem s tim da podrže zahtev čiji je cilj da deca - "uče vredno i rastu bezbedno".

Аli istovremeno, ipak, pretpostavljam i da nije mali broj onih koji bi mogli imati određene rezerve prema tome da je pravi, a pogotovo da je jedini način da se deci to obezbedi - "video nadzor u svim školama".

Međutim, razlog za ovaj post nije ideja da se raspravlja o vrednosti, opravdanosti i mogućim dometima video nadzora, već nešto sasvim drugo.

Mi smo indijanci ...

( poželjno pojačati tom prilikom slušanja ) ...

The Punk Syndrome je dokumentarni film koji me je uverio da je inkluzija zapravo prilično moguca. Ne samo što sam video kako ljudi sa mentalnim hendikepom stvaraju nešto zaista predivno na polju muzike, vec sam bio zapanjen sa koliko iskrenosti i realističnosti njihova bliža okolina i društvo  reaguju na njih.

Pratimo četiri punk rock muzičara (Pertti Kurikka, Kari Aalto, Sami Helle i Toni Välitalo - dvojica su sa Daunovim sindromom a druga dvojica sa nekom vrstom lakše mentalne zaostalosti) na njihovom putu od urnebesne lokalne (finske) atrakcije - prema potpuno uverljivom i veoma autentičnom pank fenomenu na evropskom nivou. Ovi momci provode puno vremena vežbajuci i stvarajuci genijalno jednostavne. ali ujedno i prilično dobro promišljene pesme. Zvuče kao veoma rani Ramonsi, a izgledaju otprilike kao GBH. Svakom od ove četvorice muzičara je posvecen jedan segment filma pri čemu vidimo koliko su njihovi životi integrisani u finsko društvo i koliko su to ustvari dirljivo "normalni" životi.

  U beloj koverti, uredno  zapecacenoj univerzitetskim zigom, nosim svoje dve diplome, a u ruci beli stap.  U svetu u kom zivim, ljudi cesto od mog stapa ne vide moje diplome. Ne krivim ih. Verovatno bih i ja, da sam na njihovom mestu,  video sto i oni. Ja sam cenu  moje percepcije danas, platio gubitkom vida juce.

Svestan sam da ja, kao pojedinac, ne mogu promeniti svet. Dugo sam vremena za moj  problem trazio odgovornost u onome sto sam znao da promeniti ne mogu - u tom nepravednom svetu punom predrasuda.

gost autor: proba321

Podnaslov: Nameštanje javnih nabavki - primer iz prakse

Čin1. Priprema terena

Septembar 2012. Dinkić: „Uvidom u stanje na terenu ustanovljeno je da ljudi u poreskim upravama sede na tonama papira, bez arhiva i da je situacija apsolutna katastrofa, istakao je Dinkić napominjući da će informacioni sistem Poreske uprave biti kompletno modernizovan."

Septembar 2012. Postavlja se Saša Dulić za vršioca dužnosti pomoćnika direktora Poreske uprave - Sektor za razvoj i računarsku podršku u Ministarstvu

Neki dan su me rođaci zvali da beremo smokve. Da,  u našim kontinentalnim krajevima vreme od smokava malo kasni. U Dalmaciji je vrime o' smokav bilo u avgustu. U svakom slučaju, smokvastično! Odazvala sam se s oduševljenjem. 

Fan klub smokve ima mnogo članova. Od poznatijih, osim Kleopatre, ponekog starog Olimpijca koji je umesto medalje dobijao smokve, tu sam i ja.  Mogla bih reći, od svog cveća najvolijem smokve, i to bi bila potpuna istina, iako zvuči kao da se šalim. Plod smokve čini prema unutra uvijeni cvet,  zatvoren omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod s mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotača.

Svake godine na glavnom ulazu u festivalski prostor Nišvilla vredno radi prodavac kokica. Njega sam se setio ovog vikenda kada sam posle više od 30 godina ušao u salu 1 Ekonomskog fakulteta u Nišu. Ovaj put ne kao student, već kao predavač na odlično organizovanoj koferenciji o marketingu u turizmu.
Bavi li se neko ozbiljno turizmom u Srbiji? Veruje li neko da je to privredna grana koja će spasiti posrnulu srpsku privredu, daleko brže nego strane kompanije za motanje kablova sa domaćim subvencijama?

Šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, jakne okićene raznoraznim bedževima, ličio sam na pokretnu hipirokerskupank jelku. Dijapazon je bio veoma širok. Od omiljenih mi rok i pank grupa, Mikovog jezika, Džimi Hendriksa, Če Gevare do bedževa sopstvene mi izrade sa izrekama i porukama tipa: Et si omnes ego non. Omiljeni su mi bili i bedževi (kolekcija) mog drugara advertajzera iz Ljubljane sa natpisom Fenix i prikazanom stilizovanom mačkom sa četiri oka.

Pitao se neprevaziđenolegendarni Marko Brecelj pevajući pesmu:

Život to je feferon

O,o,ooo život šta je to?
To je feferon!
Crven ili žut,kratak,ali ljut!
Crven ili žut,kratak,ali ljut!

O,o,ooo sreca šta je to?
To je ona stvar zbog koje pjeva čovik! (kasnije promenjeno u: Čobi)
To je ona stvar zbog koje place jadnik! ( kasnije promenjeno u: Gabi)

O,o,ooo ljubav šta je to?
To je ona stvar zbog koje srce kuca!
To je ona stvar zbog koje kurac puca!!!