lažno obećanje je kad neko nešto obeća a zna da to neće ispuniti. to bi trebalo da bude jasno.

ali, kako zvati igrokaz ako i ona strana kojoj se obećava zna da od ispunjenja nema ničeg?

pobednik je ivica dačić.

Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina laureat je Nobelove nagrade za mir 1997. Unatoč stalno prisutnim akcijama u javnosti za senzibilizaciju protiv proizvodnje i upotrebe nagaznih mina, Nobelove nagrade i važeće Konvencije

Na periferiji našeg sela nalazi se skromno radničko naselje Čeremuški, izgrađeno zajedničkim snagama radnika iz Groznoga i studenata iz Jaroslava/Ukrajina.

Na gradilištu Čeremuškina upoznali su se Stepan iz Jaroslava i Nina iz Groznog. Svidjelo im se naše selo, pa se odlučiše nastaniti u njemu.

Zapravo bilo je tako da Ninina familija nije htjela ni čuti za Stepana, a i Stepanovi su odbijali prihvatiti Ninu. Za mladi par bilo je to veliko opterećenje jer nisu znali kuda će, kako planirati zajedničku budućnost, gdje „zabaciti sidro“ i započeti

U današnjem javljanju jedna mala akcija.

Zamalo da nam se dese dva velika događaja, koji su mogući jednom u nekoliko decenija: koncert Depeche Mode i poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena. Kako vesti kažu, Depeche Mode su otkazali deo turneje koji obuhvata i koncert u Beogradu, zbog bolesti pevača Dejva Gejena (Dave Gahan, valjda se tako pravilno izgovara?)... ipak, Bajdenova poseta je i dalje aktuelna, mada mi se čini da će za većinu nas to biti slaba uteha...

Čini mi se da je, ako ne interesovanje, ono bar ushićenje vezano za koncert Depeche Mode bio veći od ushićenja primećenog (i doživljenog) pred

Dobio sam jutros e-mail sa ovim vicem... varijacija ranijih viceva na sličnu temu ali tema je aktuelna... Što bi rekao Homer Simpson, "It's funny because it's true"...

Poslanik je hodao po putu kada je na njega naleteo kamion i naneo mu smrtonosno povrede. Njegova duša se uputila put neba gde se pred ulazom srela sa Svetim Petrom.
- Dobro došao na nebesa, - reče Sveti Petar. - Videćemo da li ćeš otići u Raj ili Pakao.
- Samo ti mene pusti u Raj, neće biti problema, - reče čovek.
- Da smem pustio bih te, ali moram da se pridržavam naređenja odgore.

Iako je koncept prebrzo ušao u upotrebu, pa tako postao marketinški kliše, malo ljudi spori da je koncept korisnika u centru zbivanja jedna od osnovnih karakteristika što definišu umrežavanje, pa kroz to umrežavanje mnogobrojne druge vertikalne tehnologije, koncepte, delatnosti i na kraju informacije uopšte. Tako, neminovno, i identitet pojedinca u svoj svojoj varljivoj i neodređenoj strukturi. Maglovitosti, čas vidljivoj, čas nevidljivoj, a uvek prisutnoj. Tačnije, jedan, ili nekoliko, od više identiteta.

Kao neki vir oko koga se svašta vrti dok u tom viru ne nestane.

Ako u razlikama između popularne i visoke kulture izoštrimo onu o količini vremena i truda potrebnim da se ugradimo u neki novi identitet, a u razlikama između popularne kulture i folklora onu gde mi, ili „naši“, možemo brže i efikasnije da „poguramo“ neku polugu, ili njenu interpretaciju, šta reći za svet gde je korisnik u centru zbivanja – mi smo identitet, i mi smo poluga. Mi smo pop.

Evropska Komisija je pre 20-tak dana pozvala (Call 5) zainteresovane da šalju predloge za finansiranje ideja na neke teme vezane za Information and Communication Technologies (ICT), a unutar Framework Programme 7 (FP7)

Radi se o 732 Miliona Evra i ako se nešto loše nije desilo poslednjih meseci Srbija je ravnopravan učesnik.

Skoro svi smo se, na razne načine, dotakli paradoksa vezanog za fikciju, izmišnjeno, gde:

- Umemo da gajimo osećanja prema izmišljenim osobama, životinjama, predmetima, pojavama, događajima

- Za izmišljeno, proizvod naše ili tuđe mašte, verujemo ili znamo da je izmišljeno

- Da bi smo gajili osećanja prema nekome ili nečemu taj neko ili nešto bi trebao ili trebalo da postoji.

Kao i mnogi paradoksi, još od starih Grka, i ovaj postaje manje paradoksalan kad u igru uvučemo vreme i sekvenciranje naših osećanja i razmišljanja kroz vreme, često merenim u kratkim intervalimo od nekoliko sekundi ili manje - jednog trenutka nam rade regioni u mozgu, u dominantnom maniru, zaduženi za mentalnu projekciju onog što može donekle i objektivno da postoji. Ili, "radimo" na apstraktnijoj verziji objektivnoj u našem mentalnom svetu. A onda, sledećeg trenutka, pažnja može da nam se pomeri bliže stvarnoj ili izmišljenoj pojavi, manje apstraktnoj, konkretnijoj, stvarnom liku iz života ili filma, na primer.

... OSTANE NAŠIM POTOMCIMA.

Zaljulja mi se danas FB brod i dok sam se snašao nasučem se na stari link. Iz 1994. je godine, ali vintage mentalitet nije potreban za čitanje, Vudi Alen bi i danas dao orgazmotron za mnoge pasuse.

Posle poludnevnog cmizdrenja dobijem dozvolu da se „poslužim" materijalom, za dobrobit srpskog naroda, čovečanstva i civilizacije.

Nadam se da će vam se svideti humor, nadmodernovremenski je, meni redovno propere oči što je prava blagodet u ovim polenskim danima.

Bukvalno.

Odavno već dugujem ovaj tekst. A i čim grane sunce ja počnem da razmišljam o odmoru. Za one koji nemaju pojma o čemu pričam, neka pogledaju prva dva dela tunižanske avanture.

Tunis, početak jednog divnog prijateljstva

Kako se NE kupuje u Tunisu

Ovo je u neku ruku user’s manual za samostalni obilazak severnog dela Tunisa, tj. glavnog grada i njegovog bliskog okruženja – Kartagine i Sidi Bu Saida.

Nas četvoro kotrljalo se starim novosadskim putem u stodvajsosmici kolege P, inače alergičnog na nazivanje dotične crvene šklopocije kecom. Kolega P, njegova devojka, moj mlađi brat i ja. Žurimo, koliko je moguće datim prevoznim sredstvom, da stignemo u Novi Sad. Jer 20. je septembar 2005.

Ovaj tekst o greškama u svakodnevnoj upotrebi jezika je nastao kao reakcija na drastično snižavanje nivoa jezičke kulture u medijima u Srbiji.

Primeri koji su navedeni nisu poređani prema učestalosti ili prema težini gramatičke, pravopisne, značenjske,...greške. Jednostavno su navođeni kako mi je došlo na pamet ili upalo u oko dok čitam ili slušam. Svi primeri se, ređe ili češće, sreću u pisanim medijima, na televiziji, forumima, blogovima,... i nisam uočio pravilo da broj grešaka zavisi od vlasničke strukture medija. Dakle, drastično snižavanje pismene