Gledam i slušam večeras onaj masakr na TV B92.

Gledam i slušam ludaka, izvinite na izrazu.

Gledam i slušam čoveka koji je naš bivši, sadašnji i budući političar.

Gledam i slušam čoveka koji je, kao, naša nada a zapleo se kao  pile u kučine.

Slušam metafore, činjenice i citate a ne smejem se i ne verujem ničemu.

Samo znam da je trenutak kad sam samom sebi dao nadimak KRALJMAJMUNA

najsvetliji bljesak pameti i nagomilanog iskustva u mom životu.

Bože, spasi Srbiju!    Utisak

Nedavno, pre nekoliko meseci,  sam čvrsto odlučio da prekinem aktivnosti na Blogu B92. Osim slanja PP i davanja preporuka.  
Razlozi su bili isključivo zdravstvene prirode: oftalmološki, gastroenterološki, alergološki i kardiološki.
Protekli period je bio pun iskušenja i teško sam odolevao ludačkom porivu da napišem neki komentar. Odolevao sam s mukom.

Ova vest koju sam i sam video tek pre nekoliko dana je dobar razlog da prekršim moju odluku o prestanku aktivnog učestvovanja na Blogu B92. Posebno zato što mi se čini da nigde u Srbiji vest nije zabeležena a bilo bi mi drago da se varam.

Odnedavno vrlo efikasno razgovore kojima se stvaraju saveznici za ravnopravnost i ravnomernost započinjem ili vodim sa predlogom:
"Daj listu kojom si diskriminisan samo zato što si muškarac, daj postupke kojima te diskriminišu samo zato što si muškog pola"

Na kratkoj listi odgovora koje sam dobila stoji (ako bilo kome izazove smeh ili podsmeh, pročitajte dva puta):

1.ne mogu da se zaposlim kao sekretarica
2.moram

Zaštitinik građana/građanki je nezavisna institucija (često se zove i "ombudsman") čije su nadležnosti određene odgovarajućim zakonom, a osnovni cilj mu je zaštita građana (građanki, dece, poreskih obveznika, svih) od loše državne uprave.Ova institucija  postoji u 130 zemalja sveta, a njihova funkcija je da ispituju "da li je državni

- prilog za razgovor o nama - 

Kad se (i ako se) uopšte razgovara o SFRJ, teme tog razgovora su mahom sledeće tri:

1. raspad (tragičan i strašan) i teorije zavera vezane za raspad

2. nostalgija vezana za ljude, prostore, pejzaže, muziku  koje je neko voleo i poznavao u toj državi

ili (najopštije) 

3. utisci o tome kako se "tada

Sve što ste (možda) ikada hteli da znate o "SOCIALNOMICS" za početak je napisao nekad-bio-kuki

 

 

 

Ovako je bilo. Prvo sam ja napisao tekst «TN i 100 muslimana». Potom je SDU napisalo saopštenje. Onda sam ja napisao odgovor na to saopštenje.

Da ne bude da nisam, jer se moj odgovor lako zagubi među 540 komentara, evo da ga obznanim:

 Odgovor SDU-u

 

Ova pesma u originalu glasi ovako:

We Die And See Beauty Reign

 

We die and see

Beauty reign

We die and see

Beauty reign

 

And on and on

The final trace

Shall know its place

And slow erase

Veći deo vremena u toku prvog semestra igrali smo «Šuge», «Ledenog čike», «Ćorave bake», «Trule kobile», «Ide maca oko tebe», «Arjačkinje-barjačkinje» i druge tradicionalne dečije igre, kojih se deca danas tradicionalno ne igraju. Ovu poslednju igrali smo nešto ređe, jer je postojala opasnost da se neko zalepi za zid ili zavesu iza koje pored prozora stoji svašta od naše scenske i glumačke rekvizite. Osim toga, ona je bila povod za prvu klasnu svadju, jer smo se raspravljali kako se igra tačno zove. Neki su tvrdili da je naziv “Jelečkinje-barjačkinje” i to je redovno rezultiralo beskonačnim raspravama sa nikakvim ishodom.

 

Igranim filmom "SESTRE" Srbija je ušla u svetsku kampanju Ujedinjenih Nacija u borbi protiv trgovine ljudima. "Blue Heart Against Human Trafficking" naziv je te kampanje koja za simbol ima plavo srce. Kao i obično, malo smo se kasno setili, pa kancelarija UN nije imala dovoljno vremena da nam pošalje značke plavog srca koje smo želeli da podelimo svim zvanicama na premijeri. I kao što smo navikli - sve smo proizveli sami, u Srbiji, u zadnji čas.

"Ovo može biti mesto od istorijskog značaja", natpis je na pločama koje je, uz poseban izbor, Braco Dimitrijević darivao mestima za koje je smatrao da bi trebalo da nose takvu ploču. Braco je (za one mlađe) umetnik, iako kaže da je filozof koji je izabrao likovnu umetnost da bi mogao da komunicira brzinom svetlosti. Vlasnik je najvišeg francuskog ordena za umetnost. To je čovek koji je rekao « Louvre is my studio, street my museum». To je dasa koji je fotografisao «Slučajne prolaznike»  i izlagao ih širom sveta, po ulicama i trgovima, na muzejima i autobuskim stanicama - u ogromnim formatima, u vreme kada su se na takvim portretima mogli videti samo likovi političara. No, ovo nije post o Bracinoj biografiji (reći ću onu budalastu rečenicu "ovog umetnika nije potrebno posebno predstavljati"), pa se vraćam konkretnim pločama.

NIje da se hvalim - imam svog ličnog stihopisca. Iz milošte ga zovem Maj Prajvat Sajko.

On mi piše: Kao čovek od pera, ti ćeš razumeti: Nama pesnicima kad je teško;  mi svoju bol najlakše u stihu izrazimo.

Priznajem, posedovanje privatnog poete godi mom egu. Veoma! Šta ja tu mogu? Osećam se kao Danteova Beatriće ili nekakav veliki vezir. Ma ne veliki vezir – padišah

                                                       OVO JE FIKCIJA 

                                              Substancia Filmes predstavlja  

                                               MARIA ALISE VERGEIRO

                                                                     u

                                                       ŠAMAR PANTERU 

Sedimo. Vece je s mrazom, klizavo... Deca se igraju u sobi, tuku se u stvari, i svi malo zbog toga pizdimo. Pricamo o Srbiji, o cemu drugo, ono... konstatujemo stanje stvari, sto bi se reklo... Komentarisemo da smo u sedmoj godini demokratije bez Slobe a da nam i dalje trebaju vize. Kazem, pa bio sam siguran, potpuno siguran,da ce prvo vize biti ukinute. To mi je bilo, onako, vazno... Kakva naivcina. Ej ljudi, i dalji nismo mrdnuli ka Evropi, ne znamo sta ce biti s nama i nasim zivotima.... Znate one kisele osmehe, koji su usledili....

Onda se prijateljica, inace uciteljica od prvog