Miris tradicije je miris truleži.
Fridrih Niče

     Krsta Popovski je zaista neobičan pisac, i ko zna šta će se u njegovim budućim knjigama događati? U ovoj, pojeli smo otadžbinu.
     Reč je o njegovom novom romanu Ina*, čija fabula prati sudbinu srpske izbegličke porodice iz Karlovca, koja je svoj novi dom našla u beogradskoj Lipovici. Sin jedinac Vladimir Kršan u oskudici devedesetih odrasta u vajara koji kao svog kućnog ljubimca drži kravu Rasinu. Patološki vezan za nju, dotle da njegov otac misli

     Reagujući na moj ovde objavljen prikaz knjige Krste Popovskog „Ina", i delom ga osporavajući, pisac Vladimir Kecmanović oglasio se u Politici u utorak 21. marta tekstom Kritika srpskih kritičara. Zahvaljujući ljubaznosti Politikinih urednika dobio sam i Kecmanovićev tekst ali i priliku da na njega na istom mestu odgovorim 23. marta, i to prilogom Kritika

     Размишљао сам да напишем текст с насловом А да пробамо мало другачије?, који би, отприлике, говорио да је већ време да променимо неке ствари које већ годинама бесплодно у држави гурамо: форсирамо и милујемо стране инвеститоре, а то не даје ефекта, и даље смо најгори по платама и укупном БДП расту, ма шта наш преседник-премијер-патријарх

Srdan

Bogdan

Radovan

Jovan

Mijuško

Boško

Mijuško

Pop Mirko ( 1717. godina)

Pop Luka

Pop Vuk

Petar

Zelen

Stanoje

Blagoje

Radoje

Petar

Branko

Srdja

I moja

Sedim sinoć, ovde , u Prištini u restoranu, jedem odličnu hranu ( lepinja, salata ,Elbasan tava, Mantija , vrlo slično onom što smo u Mostaru zvali burerdžike ) i pijem dobro vino ( kosovski Stone Castle Chardonay ).
I pričam sa kosovskim Albancem.
Jako fini covek.

Ceo dan smo pričali samo o poslu i sada opušteno

Сјутра је празник. Своју свјетлост меку

Кандило баца и собу ми зâри.
Сâм сам. Из кута бије сахат стари,
И глухи часи неосјетно теку.

Напољу студен. Пећ пуцка и грије.
Ја лежим. Руке под главом, па ћутим,
И слушам како

Blog, naravno, nije samo o poznatom beogradskom fantomu, koji je obeležio deset za mnoge nezaboravnih beogradskih dana sa kraja sedamdesetih (dobro, za neke su svi beogradski dani sa kraja sedamdesetih nezaboravni) vozeći ukradeni Porše po gradu do tada neviđenim brzinama. I to u trenutku u kome se sve naizgled bilo složilo - egzotični auto, lepo vreme, neuobičajene trke po centralnim ulicama, a kao šlag na torti i činjenica da baš tih dana drug Tito nije bio u gradu (poseta 1979. Kastru i Kubi). Što je sve verovatno dodatno i doprinelo osećaju novootkrivene slobode mnogih kibicera okupljenih na Slaviji, Autokomandi i Terazijama.

Prošlo je više godina od zadnjih američkih predsedničkih izbora, a afera ruskog mešanja u njihov ishod još uvek je ništa manje aktuelna. Jer, demokratska kongresna većina i dalje uveliko preti Trampu impičmentom, sve zbog navodnog nestašluka nekolicine ruskih hakera, koliko god sve to na prvi pogled uopšte i delovalo neverovatno. Sad tema bloga i nisu toliko ti sami izbori, već pre pitanje da li je moguće da se tako nešto uopšte i dešava :), odnosno, koliko su se možda ranije i neke druge zemlje mešale u tuđe izbore, uključujući u to i same SAD. A opet, zašto stati samo kod izbora - zašto se ne bi otišlo dalje, do nekih dalekosežnijih i dugoročnijih spoljnih uticaja, počev od smena vladara, ukrupnjavanja ili cepkanja država, pa sve do promene čitavih političkih uređenja i sistema (evo i aktuelnog primera Venecuele). Jer, tu, između ostalih, i Rusija konja za trku ima, bar kada su u igri teorije zavere o uticaju SAD na njenu unutrašnju politiku.

Kolibice, barakice...

Dan nakon bespravnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici,

U sredu, 23. januara 2019. godine u beogradskom Medija centru održana je konferencija za štampu jedne od ovdašnjih tabloidnih tvorevina - "Srpski telegraf".
Naziv konferencije je "Brutalne uvrede glumca Sergeja Trifunovića novinarki lista Srpski telegraf Ivani Žigić", a učestvovali su Ivana Žigić, Saša Milovanović, direktor i Boris Vuković, odgovorni urednik "Srpskog telegrafa". Takodje, na konferenciji je govorila i Ivana Vučićević, glavna urednica i direktorka Studija B.

Otišao sam na ovu konferenciju za štampu jednog srpskog tabloida da bih postavio 3 pitanja:

Za

... ili: Nismo isti!

Danima pokušavam da napišem tekst o političkoj situaciji i predsedničkim izborima u Srbiji. I ne uspevam. Razlog tome svakako nije inspiracija svakodnevnim zbivanjima i važnošću teme. O ne. Ni nedostatak stava ni materijal za njegovu argumentaciju. Naprotiv. Razlog leži u kristalno jasnoj situaciji, očiglednostima koje mute vid i potpuno ogoljenim pozicijama i političkim životopisima aktera.
Sve bi se u tom tekstu vrtelo oko one koliko idiotske i česte toliko i pogibeljne teze koja svakodnevno zagađuje sve rasprave i javni prostor - Svi su isti!

Svaka samoposluga u okolini nudila je odličan izbor svih vrsta sireva: domaćih austrijskih, i onih uvoznih što su stizali iz Francuske, Italije, Holandije, Nemačke i komšijske Švajcarske. Gaude, edamera, trapista i kamembera, pakovanih na najrazličitije načine i one u rinfuzu.
Feldkirh je - kad rekoh "domaćih austrijskih" a kao mesto zbivanja  -  naime gradić u Forarlbergu, najmanjoj i najzapadnijoj austrijskoj republici smešten uz samu granicu sa Lihtenštajnom i otprilike na početku doline stare Rajne koja teče do Bodenskog jezera.
No izbor svakog pravog Montafonera, gde god da se nalazi a to može da obezbedi, jeste Montafoner Sura Kees.

Da, upravo tako zvuči Montafoner Sauerkase na tom čudnom dijalektu koji je mešavina nemačkog i retromanskog, u dolini nekada divljoj a sada bajkovitom skijaškom raju, koja se pruža petnaestak kilometara uspinjući se polako od Bludenca uz Silvreta Hohalpenštrase sve do pasa na preko 2.000 metara nadmorskevisine kojim se prelazi u Tirol. 

Ali, nisam hteo o tome, bar ne sada.

U jednom ranijem tekstu ovde na blogu sam postavio pitanje: „Šta biste uradili sa milion evra?"

E pa sada evo i prilike da zaradite, verovatno, svoj prvi milion. Nisu evri nego dolari, ali se nadam da ne pravite pitanje.

Šta treba uraditi za milion dolara?

Kada ste dobili svoju kreditnu/debitnu ili neku drugu karticu od banke, sigurno su Vam skrenuli pažnju na to kako da je čuvate, kako da brinete o svom PIN-u i kako da je koristite na bankomatima, prodajnim mestima i slično. Ispod su neki od uobičajenh saveta, radi podsećanja (skupljeno sa nekoliko mesta na Internetu, neće škoditi). Slobodno podelite svoja saznanja, iskustva, pa i greške.

Tema bloga je šta mislite o pristupu zaštiti PIN-a od strane gospodina/gospođe sa slike? 

Napomena: Razmislite dvaput. ;-)

Usput, nudimo posao! Pozicija: Application Security Engineer / Information Security Architect. Pogledajte oglas i prijavite se, ako ste zainteresovani.