2011-11-12 10:03:48
Putovanja

razglednica iz palestine

Srđan Fuchs RSS / 12.11.2011. u 11:03

nisam nekako objasnio šta me je navelo da ubacim prethodni mrežni unos, ali mi se činio dovoljno škakljiv tako, sam po sebi, pa sam ga ostavio. očekivano, izazvao je lavinu nezadovoljstva i otvorenog gađenja, što i nije bilo iznenađenje uzev u obzir ideološki profil učesnika na ovom kanalu. ono što ne mogu da procenim je da li se ta mrežna (utvarna, nestvarna, anonimna) skupina istomišljenika ophodi prema problemu sa iskrenom (ideološkom) zatupljenošću - što bi bilo tužno i vredno profesionalne posvećene čovečne brige; ili se pak ophodi sa iskrenim licemerjem - što apsolutno nije vredno mog dragocenog vremena i pažnje; ili se ophode sa iskrenim i otvorenim neprijateljstvom - što jedino mogu da prihvatim bespogovorno, kroz optičke noćne nišane IDF-a, ili već nekako, ali ipak mogu. poštujem iskrene neprijatelje.

 tema...

razlog za ponovno bavljenje ovom temom je jedno novo ponašanje, meni te samim tim i bližoj okolini, nepoznato - ili da kažem drugačije, poznato ali neprihvaćeno iz različitih razloga, ponašanje ogledano u palestinskom laganju sebe. uzeću za primer par situacija koje su se odigrale upravo kod njih, na njihovom terenu, dakle nema tog "baby cry" izgovora, "izraelci su nam uradili ovo, izraelci ono".

 

i ovdašnja, tada pretežno komunistička, ekipa je takođe bila zauzeta proslavama i proglašenjima. 29. novembra 1947. u sedištu UN u njujorku izglasana je rezolucija kojom je omogućeno izraelu da uspostavi državnost. kao posledica strašne humanitarne krize koja je u to doba zadesila evropske jevreje, i umešnošću jevrejskog lobija, prevashodno u americi, izdejstvovana je 33:13 odluka o podeli tadašnje britanske palestine, sa deset uzdržanih - među kojima je bila i titova jugoslavija.

uzdržanost druga tita, starog sir olivera, nije međutim sprečila jugoslovenskog vođu da doturi izraelcima oružje, kupljeno u čehoslovačkoj, i zatim protureno vozovima do beograda i šibenika, i potom brodom do obala nove države na mediteranu, poplavljene tada u ratni sukob.

 

 
2011-08-08 22:18:06
Budućnost| Gost autor| Kultura| Mediji

Čudovišta u nama

Srđan Fuchs RSS / 08.08.2011. u 23:18

 Rob Cobb: „An idea is like a virus, resilient, highly contagious and the smallest seed of an idea can grow. It can grow to define or destroy you".*

U pokušaju da u poplavi misli pretočenih u raznovrsne forme izražavanja na Internetu pronađem neku dovoljno zanimljivu, da me nadahne i ulepša mi dan, čitam i pratim sve: vesti i komentare, blogove i komentare, ono što postave moji prijatelji na socijalnoj mreži i komentare, gledam fotografije i čitam komentare ispod, komentare na komentare. Nisam mogao da ne primetim da se svi žale na sve: na druge ljude, društvene pojave, vremenske prilike, nedostatak novca, ljubavi, ljubaznosti, solidarnosti, pameti, mudrosti i poštenja u svom okruženju. Beznađe se, poput uljeza, odomaćilo u (kolektivnoj?) podsvesti do te mere da se kroz naše misli i reči ono izliva u nas same i svet oko nas, već i mimo naše volje, stvarajući tako zagađenje, uporedivo sa neprestanom i prekomernom emisijom CO2 i drugih štetnih gasova u Zemljinoj atmosferi. Za razliku od zagađenja koje proizvodi industrijsko društvo, kojim preskupo plaćamo cenu razvoja i „opšteg blagostanja", unutrašnje fabrike otrova zvanog Beznađe, koji nastaje kao proizvod procesa u našem unutrašnjem, duhovnom „kazanu", možemo i moramo zatvoriti sami, bez pomoći organizacija i pokreta za zaštitu Planete, bez panela u Ujedinjenim Nacijama, bez oglašavanja i advertajzinga, kampanja i video-spotova.

 
2009-01-19 22:33:26

Zionism critique, diaspora

Srđan Fuchs RSS / 19.01.2009. u 23:33

 Tikkun

A Jewish Magazine, an Interfaith Movement

 Letter of resignation from the Jewish people

Sometimes we must interfere. When human lives are endangered, when human dignity is in jeopardy, national borders and sensitivities become irrelevant. Whenever men or women are persecuted because of their race, religion or political views, that place must--at that moment--become the center of the universe.
--Elie Wiesel (Acceptance Speech, Nobel Prize for Peace, December 10, 1986)

n523823268_1370676_7618.jpg

 

Ranije sam opisivao leto početka kraja moderne jugoslovenske i neuspostavljanja srpske državnosti. Izašli smo na letovanje 1991. kao normalna deca, deca sa nekim nadanjima, a vratili smo se kao sumorni starmladi ljudi, ljudi čije će horizonte zakriti teška crna zavesa očaja – kao i crno nebo nad hercegnovskim zalivom, tog avgustovskog poslepodneva, kada smo isključili Azru i Gdanjsk 80-e da bismo jasnije čuli teskobne vesti o prvim oružanim sukobima u Republici Hrvatskoj i u jugoslovenskom bratoubilačkom ratu. Stajali smo na toj terasi nad ustima bokokotorskog zaliva, posmatrali nadvijajuće se crnilo nad našom zemljom i nad sudbinama mnogih ljudi moje, i prethodne, i potonje generacije – crnilo što će mnoge sudbine južnoslovenskog prostora progutati zauvek. Niko se nije smejao. Ugasili smo vesti, pustili ponovo Azru, neodređeno svesni da niko od nas neće videti ovaj bend na koncertu, ikada više. Devojke su bile očajne, i mi smo bili očajni, ali smo kao momci pokušavali da ih ohrabrimo, svesni da ni sami ne nosimo u sebi snagu bilo kakve nade više. Mene su ophrvale sumorne misli, crne koliko i more i nebo Boke Kotorske tog dana. Neće me napustiti sve do kraja maja 1999. godine, i konačnog apokalipsisa jedne zemlje, jednog režima i jedne epohe.

 
2013-07-08 22:13:35
Eksperimenti u blogovanju

Ona se budi

Srđan Fuchs RSS / 08.07.2013. u 23:13

"Srbija nestaje, ne razumemo vreme" Izvor: B92

Beograd -- Srbija ne razume sadašnjost, gubi sposobnost da komunicira sa svetom, a to ubrzava istorijsko nestajanje srpskog naroda, kaže istoričarka Latinka Perović.

 

 

11148734_820897744612682_605907838047476777_n.png?oh=8a06dd285d41fa62afeab9629be165fb&oe=58299998

Kako mi u Izrael dolaze uglavnom ljudi koje interesuje istorija religije, susrećem se sa najrazličitijim svetom, i često, na žalost, se suočim, sa duboko uvreženim predrasudama i o Izraelu samom, i  o jevrejskom narodu. Dok sam, sa drugim narodima radeći, te gluposti  uspeo da akumuliram i nadvladam zahvaljujući što urođenom šarmu što urođenoj dobroti, kod Srba me je to, taj fenomen gluposti i mržnje, uvek bolelo na neki teži način, valjda zato što je bolelo iznutra, a ne spolja kao neki puki ubod razbesnele ose, ili nešto.

Uglavnom, evo jednog takvog mogućeg izraza gluposti i mržnje, i uopšte, prošarajte kroz sajt, naprimer ovo,  Забрањена историја, njihovu FB stranicu je lajkovalo preko 48 hiljada ljudi, uključujući i moja dva frenda sa FB liste, od čega je jedan u pokretu Dosta je bilo, a drugi aktivan član Ribolovačkog druš... pardon, Jevrejske opštine u Beogradu. Tako, ljudi nikada da prestanu da vas iznenađuju svojom sklonošću da padnu nisko. Uglavnom, tajni plan za Slovene, prema Crvenim beretkama:

 

emma_goldman.jpg?resize=247%2C300Ema Goldman: Slobodna ljubav? Kao da ljubav može biti išta drugo osim slobodna! Muškarac može da kupi pamet, ali svi milioni na svijetu nijesu uspjeli da kupe ljubav. Muškarac je potčinio sebi tijela, ali sva moć ovog svijeta ne može da potčini ljubav. Muškarac je potčinio cijele narode, ali sve njegove vojske ne mogu da potčine ljubav. Muškarac može da okuje i ograniči duh, ali je potpuno nemoćan pred ljubavlju. Visoko na svom prijestolu, sa svim svojim sjajem i pompom koja se zlatom može kupiti, muškarac je ipak samo siromašan i očajan, ako ga mimoiđe ljubav. Ali, ako ljubav postoji, i najsiromašnija kuća sija toplinom, puna je života i boja. Tako ljubav poseduje čarobnu moć da od prosjaka napravi kralja. Da, ljubav je slobodna i ne može da egzistira u nekoj drugoj atmosferi. Kada je slobodna, ona se daje bezrezervno, u velikim količinama i potpuno. Svi zakoni zasnovani na statutima, sve sudnice ovog svijeta, ne mogu da je iščupaju iz korijena. Ali, ako je tlo sterilno, kako brak može da dâ plodove? To je kao poslednja velika i očajnička bitka prolaznog života protiv smrti. Ako se ikada ostvari istinsko drugarstvo i postigne jednakost među polovima, onda će ljubav, a ne brak biti ona snaga koja je dovela to toga.

 

 

Evo, sedim na nekoj kool terasici pokraj Sionske gore, gde volim da cugam i kuckam, dok idu dani i dok ne sakupim kintu za svoju Српску кахвану, a vidim spalo slovo na nekada slavnom Potpalublju na Doksa, Filipa, Elisa i Nikoloa, reko'ajde malo da se ulogujem dok me ne šutnu odavde. 

Elem, Srbija se smara predizbornom groznicom, Žuti se opet animirali da brejnvošinguju po starom običaju, Crnocrveni su izgubili ljudske živote u Libiji, živote naših jadnih diplomatskih radnika, usled sopstvene nesposobnosti i nepismenosti da upravljaju tako dragocenom tvari kakva je Država. Ameri se drndaju na Ruse, Rusi su ušli u vojnu avanturu iz koje se mogu izvući jedino ako potegnu iz atomskog štoljpija i pretvore lahko svet u olovnu pečurku, Ameri pičke podržavaju iz nekog razloga beslovesni saudijski režim s njegovim nastojanjima da svet pretvori u Novo Globalno Hitech Srednjevekovlje. Sisa Krstić banuje mnoštvo mladih i kvalitetnih umova. Ali nisam hteo o sisama.

 

Прича је преузета из књиге "Народне приче руских Цигана". Превод са руског је мој.

Photo0560_001_001.jpg

 

Sveti Georgije palestinski i Cigani

 

Ovu legendu Cigani po raznome pripovedaju. Evo jedne od pripovesti.

Približno pre oko 2000 godina je to bilo. Narod na zemlji je tada živeo u nesuglasju. Nikako ljudi zemlju da podele. I eto, sazove Gospod Bog sve svete, i odluče oni da ustroje sabor pa da reše - kome šta dati. Posla Bog Svetog Georgija da on sazove sve ljude što žive na zemlji. Obiđe Sveti Georgije sve države: kod Engleza bio, kod Francuza bio... Pozva sve nacije na sabor. Jaše Sveti Georgije obratno. Iznenada, on vidi: sedi u brvnari Ciganin.

 

Srđan Fuchs

Srđan Fuchs
Datum rоđenja:  20.09.1975 Pol:  Muški Član od:  17.07.2006 VIP izbora:  136 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana