Прича је преузета из књиге "Народне приче руских Цигана". Превод са руског је мој.

Sveti Georgije palestinski i Cigani

Ovu legendu Cigani po raznome pripovedaju. Evo jedne od pripovesti.

Približno pre oko 2000 godina je to bilo. Narod na zemlji je tada živeo u nesuglasju. Nikako ljudi zemlju da podele. I eto, sazove Gospod Bog sve svete, i odluče oni da ustroje sabor pa da reše - kome šta dati. Posla Bog Svetog Georgija da on sazove sve ljude što žive na zemlji. Obiđe Sveti Georgije sve države: kod Engleza bio, kod Francuza bio... Pozva sve nacije na sabor. Jaše Sveti Georgije obratno. Iznenada, on vidi: sedi u brvnari Ciganin.

Eto mene opet na terasici, pa razmišljam, čime bih mogao da nanerviram naš postskojevski narod, pa reko', dajder malo tamo gde je najslabiji - u odanosti otadžbini. Razmišljam, eto, koji deo srpske nacije mi se najviše dopada? Pošto smo svi pomalo samoljubivi, najprirodnije mi je nekako da kažem da smo mi Panonci najpametniji, najmiroljubiviji, najsocijaldemokratskiji, najpametniji, najmarljiviji i, uopšte sve najnaj. Pravimo najmekšu rakiju.

Србија, откако се шлихта Новом  Риму, постала је безобзирна, oхола и рђава држава.

Strašan, veliki, nesaglediv i bespovratan gubitak za Mirovni Izrailj.

prvo me je zvao b92, a ja nisam reagovao jer nisam b92

ondak me je zvao Princi, a ja nisam reagovao jer nisam mario za njega (Princi je iz porodice stradalih u Holokaustu)

ondak me je zvala Komisija za Staro Sajmište, a ja nisam mario jer nisam u komisiji

ondak me je zvao drugar, vladika, a ja nisam mario za njega jer je on hrišćanin a ja jevrejin

______

Ne znam kako vi, ali čini mi se da se Srbija budi lagano iz letargije. Boško mi se jako dopao sa ovom reakcijom danas. Kostić nije sa onom nepotrebnom reakcijom upućenom naprednjakuši - kako god, taj ženski lik je isfoliran i iritirajući, no Kostić bi morao da se kontroliše u svom odnosu prema ženama.

ne bi propao svet da je na semaforu uzdržanih bilo jedan više, a podržavalaca jedan manje.

 i mene ne bila sramota moje zemlje odjutros.

Pošto je blog krepa' već

"ili ste to uradili ti i ona tvoja dvojica-trojica. tvoj i tvoje bande istomišljenika jedini doprinos blogu je pljuvanje i zajebavanje neistomišljenika i njihovo banovanje da ne mogu da ti odgovore.

ti si jedini na blogu, za ove moje 11-12 g. koji prvo banuje neistomišljenika pa onda pljuje po njemu. to je tvoj ukupam doprinos blogu uz stalkovanje.
blog bi u svakom pogledu bio kulturnije mesto bez tvoje bande , ali pošto ovde vlada pravilo da se čuje i druga strana i vama pljuvačima je dozvoljen pristup da trolujete spamujete i vređate neistomišljenike. to je najjač dokaz, vaše opstajanje, da na blogu vlada demokratija, što vama , bandi, ne odgovara."

Poslednji libertino Srbije, iliti Kucamo na vrata zaboravljenih blogera

– Niko i ništa od onog što spominjete niti me je uvredilo niti pogodilo. Ipak su to neki drugi, meni strašno daleki svetovi. Previše je u njima egzotike i besmrtnosti za moj ukus… Čuo sam od ovih iz rukovodstva antisrpskog PEN-a da Jelena Bačić povremeno objavljuje pod pseudonimima Vida Ognjenović i Dragan Velikić. To je zanimljiva koncepcija, ali ipak verujem da se tu radi o mondijalističkoj zavisti usmerenoj na kosmopolite starinskog, titovskog tipa… A Legiji nikad neću oprostiti peti oktobar. Jeste da svi znamo da nije on ubio Đinđića već Amerikanci, ali zbog njegove uloge u petooktobarskom armagedonu zaslužio je šaržer u glavu. Uostalom, zna on vrlo dobro šta Magični misli o njemu, čak su govorili da sam ja koautor njegovog prvog romana. Nisam se obazirao na takve budalaštine… Vidite, od Crnjanskog sam, pored drugih trikova, naučio kako da odjebem istoriju kao književnu temu, da je nipošto ne uzimam za ozbiljno, već kao niz tračeva na čijem fonu se odvijaju autentične ljudske drame i komedije… I čitava zbrka i haos kojim se hrani politička korektnost potiče od banalne istine koju ljudi iz nekog razloga ne žele da shvate i prihvate: Stari zavet su pisali umetnici, a Novi zavet su pisali političari. Zato je Stari zavet tako krvoločan, bestijalan, maštovito surov i vala poprilično dosadan. Njega su pisali istinski poznavaoci ljudske duše koji se nisu libili da je opišu upravo zbog težine sticanja svetačke aure. Dok je Novi zavet udžbenik o diplomatiji i trgovini, koji propoveda da je ovaj svet džinovski buvljak. 

Jelena Kručičanin, profesorka srpskog: "Na fotografijama je Spasićev paviljon. Ovo je zgrada koja je podignuta u prvoj fazi izgradnje Beogradskog sajmišta 1937. godine kao zadužbina bogatog beogradskog veletrgovca Nikole Spasića (gornja fotografija preuzeta je sa sajta zadužbine http://www.zaduzbinanspasica.rs/galerija2-lat.html). Tada niko nije sanjao da će ovo mesto, samo nekoliko godina kasnije, postati - neko sasvim drugo mesto - najveći koncentracioni logor u jugoistočnoj Evropi. Ova zgrada je u Jevrejskom logoru (Judenlager Semlin), a kasnije i u Prihvatnom logoru (Semlin Anhaltelager) služila kao bolnica, koju su vodili lekari zatočenici... U ovoj zgradi dobrovoljno je radila kao medicinska sestra Hilda Dajč, studentkinja arhitekture iz Beograda... Poslednjih decenija Spasićev paviljon udomljavao je čuveni noćni klub "Posejdon"... Tamo se nalazi teretana... I restoran... A od skoro i "Savsko obdanište" - "MESTO U KOJEM ĆE SE VAŠE DETE OSEĆATI SIGURNO I VOLJENO" (fotografija ispod)."