B92 Blog

Roditelji su nas vaspitali da ne lažemo i da je foliranje nešto loše. Kasnije smo saznali da je istina širi pojam od onoga što smo naučili kao deca. Saznali smo i šta je to izvrtanje činjenica, a da su najveći majstori za takve radove upravo oni koje na izborima biramo da nas predstavljaju. Problem u Srbiji je što se najčešće izvrću činjenice koje se tiču ljudskih prava, iako ona u svakoj civilizovanoj zemlji imaju isti sadržaj. Zbog prakse Evropskog suda za ljudska prava u proteklih pola veka, nema ama baš nikakvog prostora za njihovo proizvoljno tumačenje. Umesto da primene zakon na jedini mogući način i u skladu sa praksom Evropskog suda, vlasti u Srbiji se bave izvrtanjem činjenica. Budući da ova praksa za posledicu ima gubitak ljudskih života, nekažnjene napade, govor mržnje i otvoreno promovisanje diskriminacije, stvar je ozbiljna. Ono što ponavljaju predstavnici vlasti, svodi se na sledeće:

                               Organizacioni odbor skupa građanske solidarnosti

Vas poziva

Na javni skup

„Odgovor građana na nasilje“

 

Više od nedelju dana posle zabrane „Povorke ponosa“ u Beogradu i napada na državljane Francuske, Grčke, Australije i Libije, država nije odlučno reagovala i pored svih obećanja. Oni koji prete i vrše nasilje su se suočili samo sa prekršajnim prijavama ili kaznama zbog neposedovanja lične karte i održavanja zabranjenog skupa. Niko nije procesuiran zbog pretnji manjinskim grupama, većina napadača na strane državljane nije uhapšena, a govor mržnje je i dalje prisutan. Najave zabrane organizacija „Obraz“ i „SNP 1389“ nisu dovoljne i građani sa pravom očekuju da država jasno reaguje na svaki akt nasilja, ma prema kome on bio usmeren.

Pravo na život, pravo na telesni integritet i druga ljudska prava koja su logično prava u svim domaćim i međunarodnim dokumentima generalno su razumljiva za građane Srbije. Ono što nedostaje je uverenje građana da ta prava moraju biti garantovana svakome i u svakoj prilici. Sa druge strane, grupa ljudskih prava koja sledi (pravo na fer i pravično suđenje, pravo na privatnost, sloboda izražavanja) su manje razumljiva našim sugrađanima. Jedan deo građana ova prava tumači veoma restriktivno (npr. da se pravo na privatnost svodi samo na to da niko ne sme da vam uđe u stan), dok druga grupa razume neka ljudska prava kao neograničenu slobodu u jednoj sferi. Najbolji primer za ovakvo razmišljanje je tvrdnja da je sloboda izražavanja apsolutna i da grafiti, tekstovi u nekim tabloidima ili parole na nekim skupovima koji pozivaju na linč nisu zabranjeni. Međutim, generalnom formulacijo

Prilikom ukazivanja na drastično kršenje ljudskih prava, građani odmahuju rukom govoreći da su i njihova prava ugrožena, navodeći nezaposlenost i niske penzije

Iako većina građana Srbije misli da se ljudska prava u Srbiji uglavnom poštuju, pre bi se moglo zaključiti da velika većina i ne zna koja su im prava i slobode zagarantovane. Vidljivo je i neznanje da, pored brojnih međunarodnih dokumenata koji obavezuju Srbiju, Ustav Srbije daje prilično detaljnu i iscrpnu listu ljudskih prava (i sloboda) oko koje nema nikakvog „pogađanja". Još češće se dešava da prilikom ukazivanja na drastično kršenje ljudskih prava građani odmahuju rukom govoreći da su i njihova prava ugrožena, navodeći najčešće nezaposlenost i niske penzije.

Ovakvo shvatanje ljudskih prava iznova ukazuje na neznanje, ali i na opasnu nespremnost da se prihvati da su pravo na život, okupljanje, jednak

Rukovodeći se svojom odlukom da ću na izbore izaći uvek (sem u totalno ekstremnim situacijama) glasao sam za Nenada Bogdanovića u drugom krugu lokalnih izbora 2004 godine. Alternativa je bio neko ko je oduševljeno podržavao ideju da neke etničke grupe treba premestiti/izmestiti ili da naprosto treba da odu. Pomenuti protivkandidat je na kraju prošlog veka našao način da legalno guši medije - ključ svake slobode izražavanja. Kada se 2008. Dragan Đilas pojavio kao kandidat za ovo mesto, prisetio sam ga se iz vremena Studentskog protesta '92 i nisam se setio ekstremno negativnih izjava, bar ne onakvih kakve je imao njegov protivkandidat (opet Vučić). Nisu mi smetali ni navodi o njegovom bogatstvu - ako ima ičeg nelegalnog u njegovom bogatstvu/biznisu, postoje Tužilaštvo i Policija. Teško mi je palo DS-SPS-LDP, ali sam očekivao "promene na bolje" - od svih, pa i od Gradonačelnika.

Pos

Veče u kome se grupa građana sa tekstom "brate, joj, šampioni, Srbija, brate, šampioni, najbolji smo, Srbija, brate, najjači,joj, do jaja, Srbija" kupala po beogradskim fontanama je idealno za razmišljanje o licemerju u društvu u kome živimo. Naravno da je „dvostrukih aršina" najviše u politici, ali ne zaostaje ni licemerje u vezi sa slučajevima u kojima se krše ljudska prava, kada se govori o korupciji, načinu na koji mediji izveštavaju itd. Kada neko progovori o licemerju u ovim oblastima, obično mu se lepi etiketa kako „ne voli Srbiju". Ne znam koja etiketa sleduje kada se ukaže na licemerje u sportu, ali vredi proveriti.

Iz Rima su u vodenim sportovima stigle tri zlatne medalje (vaterpolo reprezentacija , Milorad Čavić, Nađa Higl) i jedna srebrna (Čavić). Bilo je tu i svetskih i drugih rekorda. Nastupali su i mnogi drugi plivači koji redovno osvajaju med

Od subote do utorka veliki broj novinara Srbije sam je izglasao Izmene i dopune Zakona o informisanju. I to u svojim glavama. Tako što je pristao na pritiske koji su usledili pošto je „Borba" objavila dokumenta o tajnoj odluci vlade kojom se angažuju sumnjive lobi agencije u Americi i na to troše milionske dolarske sume novca poreskih obveznika.

Već u subotu Pink je bio spreman da o tome izveštava. Odustao je.

U ponedeljak je odustao i B92. Urednik „Borbe" trebalo je da bude gost jutarnjeg programa ove televizije. Gostovanje otkazano.

Kuriru je rečeno da je državni interes da se o aferi ne piše. Samo Fonet i Press, za sve ovo vreme, objavili su vest o aferi koju je otkrila „Borba". I, kao u stara dobra vremena, prilog je imala Radio Slobodna Evropa. Bravo za novinarsku scenu Srbije.

A zašto se sve to dogodilo? Zašto su mediji učestvovali u zataškavanju? U ovom slučaju to je p

Uvek me je zabavljao rezultat izbora vesti u svim redakcijama u Srbiji. Vest koju je danas objavila "Borba" je skandalozna koliko i slučaj Kovačević. Međutim, kod "drugih" se nije mogla probiti jer je valjda bitnije što Vučić želi izbore, ministarka Dragutinović govori kako su sprečili kolaps, Jeremić se igra "deblokiraj mi Sporazum", a i kastinzi za "Velikog brata" su u punom jeku. Dakle, o čemu se radi:

Nova milionska tajna srpske vlade
24.07.2009.

Pod oznakom "strogo poverljivo" Vlada odobrila ugovor od milion dolara sa lobi firmom Milana Petrovića, saradnikom bivšeg guvernera Roda Blagojevića, kome se u Americi sudi zbog korupcije

Tajnim zaključkom koji je u ime Vlade Srbije potpisala generalna sekretarka Tamara Stojčević, a koji nije bio na sednici Vlade, poreski obveznici Srbije ponovo su platili milion dolara, o

Prva asocijacija na Bodrum je Neda Arnerić i onaj poznati skandal sa glasanjem u Skupštini tokom njenog letovanja u ovom mestu. Izgleda da je "Nedin virus" aktuelan i ovog leta - mnogi nisu tamo gde bi trebalo da budu. Oni kojima je plaćeno da budu na „Letnjoj školi demokratije" u Strazburu su smislili nešto što treba da liči na dostojanstveno-protesno napuštanje skupa, ministar Jeremić Vuk nije zadovoljan agendom na Kroacija samitu pa je odbio da doleti, a svi skupa su se potrudili da budu što dalje od Srebrenice (neko kod Palme na proslavi, a neko na splavarenju Drinom). Čak je i Franko Simatović je uz dozvolu Tribunala privremeno pušten da uživa u čarima matične mu države...

Meni je najveću pažnju privukla vest o demonstrativnom (mnogo smo jaki!) napuštanju Letnje škole za demokratiju (The Fourth Summer University focuses on global challenges to democracy) od strane