Ok, znam da je danas ultimativna tema dana britanski referendum, ali malo lakih letnjih nota ne može da škodi. Evo i o čemu.  

Polovinom juna, takoreći ovih dana, stigao nam je MMF u redovnu inspekciju. Nije nezadovoljan ali misli da cela stvar može brže i bolje. Kad kažem „cela stvar“ mislim na otpuštanja, sužavanja, smanjivanja plata i penzija, brojeva, procenata, statističkih parametara. Znamo da MMF nije institucija koja funkcioniše na čovekoljublju i da ga uglavnom zanima otplata spoljnog duga.

S druge strane mi sve obećavamo, a unapred znamo da ćemo

Apple je ogledni primer veličanstvenog preduzetništva. Ta priča je, tako romantično, počela u garaži. Godinama je siroti mali David kaskao i posrtao za Microsoft Golijatom. A onda je odlučio da promeni strukturu i samu kičmu svog posla. Iz fokusa je izbacio kompjutere i ubacio mobilne uređaje. Sledile su genijalne inovacije i uspeh epskih razmera.

Ovoj priči nedostaje jedan detalj. Apple-ov uspeh ne bi bio moguć bez uloge države. I to kakve uloge! Država je razvila i u svojim rukama godinama držala „smart“ tehnologiju koja je posle ubačena u Apple smartphone. Tu tehnologiju

Ima puno zabave u povezivanju totalno nebitnih informacija sa realnim životom. Mislim na podatke koji stvarno ovde nikog ne interesuju. Kao na primer planovi Evropske komisije o energetskoj efikasnosti. Koga je briga?

A onda, posle pete stranice elaborata, stiže se do nekih brojki. Koliko će ta energetska efikasnost da košta, koga, kako, kojom dinamikom, koliko ljudi će da usisa, iz kojih industrija?… U svakom slučaju, igra velikih brojki. O tome sam pričala ove nedelje na klikerima .

Srbija je podstaknuta da se prikloni evropskoj

Kineski Hestil kupio je Železaru Smederevo za 46 miliona evra.

Hestil je najveći proizvođač čelika u Aziji. Prošle godine je proizveo 48 miliona tona i zabeležio prihod od 44 milijarde dolara. Na globalnom nivou zapošljava više od 120.000 radnika.

Kinezi su obećali da će u srpsku železaru uložiti najmanje 300 miliona evra i da će zadržati svih pet hiljada radnika.

Srpska vlada je, sa druge strane, otpisala 44 miliona dolara prethodnog duga.

Izgleda da smo uvalili, realno nikakvu mladu, novom mladoženji. Možda je bolje da se ne raspitujemo za

Za nekog ko se nalazi u tako temeljnom i terminalnom rasulu, rast bruto domaćeg proizvoda od pola procenta i nije loša stvar.

 Tako ja razumem najnoviji blog Mijata Lakićevića na www.klikeri.rs

Da li je moguće u priči o rastu BDP-a ostaviti na stranu sav ovaj politički jad sa nepismenim primitivcima? Tu Gašić nije nikakav izuzetak. On je samo jedan od naprednjaka čiji boravak na javnoj funkciji nema nikakav rezon, smisao ili opravdanje. Osim, da im selo vidi kako su veliki jebači presretači.

Aleksandar Vučić očigledno

Sa fizikom sam se, priznajem, odavno posvadjala. Ali mi je istorija stara prijateljica. Imam svoje heroje. Da sam kojim slučajem živela u Beogradu 1. juna 1892, tiskala bih se na železničkoj stanici medju ministrima, profesorima, omladincima, radnicima i seljacima. Gurala bih se sva srećna da ugrabim jedinstvenu priliku i vidim Nikolu Teslu.

Bio je Sajam knjiga, mesto i vreme kada srećete ljude koje dugo niste. Tako sam natrčala na Jelicu Stojančić:

„Hajde dodji 1. novembra na izložbu povodom 80 godina Studenta.“.

„Wow, tolike godine nisu za slabiće“.

I otišla sam.

Pored toga što mi je drugarica i koleginica, Jelica Stojančić je i prva žena urednica lista „Student“. Deo karijere provela je u Politici a danas vodi BURU (Beogradsku

Politički je korektno izgovarati tople ljudske reči o izbeglicama. I stvarno, kad čovek pogleda genezu izbegličkih patnji (ko je tu, kome i za šta kriv), pojačani sentimenti su logični i razumljivi. 

Bio mi je komšija iz solitera u bloku 70. Znao je da se bavim televizijom. Pri jednom susretu u liftu, zamolio me da svratim i podesim mu kanale na TV-u.

Po obaviljenom poslu, popila sam kafu. U to vreme vodila sam političke emisije. Požalila sam se kako ponekad imam osećaj da sam se zatekla s pogrešne strane kamere. Aparat me frusrira kad