Izvod iz Građanskog zakonika Srbije iz 1844.godine, koji se održao do 1945.godine:

‘Maloletnim se upodobljavaju i svi koji ne mogu ili kojima je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati. Takvi su svi s uma lišeni, raspikuće sudom oglašene, propalice, prezaduženici kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva'

U osnovi velikog broja krivičnih dela protiv privrede, koji su i najčešći oblik privrednog kriminala u Srbiji, je očigledno narušavanje jednog od osnovnih načela obligacionih odnosa: ekvivalencije davanja. Rezultat narušavanja ekvivalencije davanja je sticanje imovinske koristi za fizička i pravna lica, a na štetu nekog privrednog društva.

Sama suština nepravde je selektivno primenjivanje prava i pravila. Ljudi pravdu doživljavaju relativno: ako važi za sve, onda je u redu da važi i za mene. Čak i za loša pravila.

Šta bi vi kazali kada bi vam neko ponudio da vodite neko ministarstvo? Da li bi mogli da prihvatite, a da znate da nikakve kvalifikacije nemate da vodite to ministarstvo. Da u državi žive hiljade ljudi koji su sposobniji, iskusniji, pametniji, bolji od vas. Da nikakvu ideju nemate šta da radite. Šta uopšte treba da radi to ministarstvo. Da li bi prihvatili?

Jako je dobro što Srbija redovno izdaje državne zapise. To je jedna dobra stvar koju je uradilo Ministarstvo finansija odlazeće vlade. Izdajemo zapise u dinarima i evrima. Preko njih se kreira kamatna kriva.

Još uvek ne znamo šta se tačno dogovorila vlada sa sindikatom prosvete.  Znamo da su se dogovorili. Znamo i da štrajk nije bio u vezi para, ali da su se na kraju dogovorili o parama. Znamo i da su prosvetari sigurni da deca nisu ništa izgubila. Jer su svakako imali časove od 30 minuta, a to je dovoljno za gradivo i sve što treba. Ne znam samo zašto ne skratimo časove permanentno na 30 minuta.

Prvi korak fiskalne odgovornosti mora biti da poštujemo sopstveni Zakon o budžetu i da ga shvatimo ozbiljno.

Danas sam naišao na tekst Vesne Rakić Vodinelić koji pokazuje, kao na pokaznoj vežbi, koliko je bahata državna uprava, koliko je rastureno pravosuđe u Srbiji, i kakva sve rešenja i presude proizvodi. Posledice po društvo su nesagledive.

Ili zašto ne treba ispuniti PUPS-ov uslov da se svim penzionerima koji imaju penziju manju od 15.000 dinara isplati 13. penzija u iznosu od 20.000 dinara.

Zato što socijalna zaštita treba da počiva na uređenom sistemu. Ne na diletantskim predizbornim obećanjima.

Ozbiljne vlade u ozbiljnim državama najvažnije, strateške, temeljne zakone predlažu u prve dve godine vladavine. U ozbiljnim državama vlada ne predlaže zakon u jednoj godini pa ga onda vraća u sledećoj. U ozbiljnim državam vlada ne predlaže i skupština ne donosi zakone koji krše sopstveni zakon o budžetu. Mi, nažalost, nismo ozbiljna država.

Da li je došlo vreme da konačno jedan političar pogleda građane u oči i kaže da ovako više ne može? Da kaže da demagogija ne radi. Da smo neodgovorni. Da se igramo sa budućnošću naše dece. Da tata i mama i baka i deka troše njihove pare.