U potrazi za ličnom srećom.

Priroda, evolucija, sloboda i humanizam

Šta je to liberalno? Slobodno? Prirodno? Neoliberali i desničari se pozivaju na individualno i prirodnu selekciju, levičari na kolektivno i humano. Šta uopšte znači prirodno?

U decembru 2012.godine neprofitna organizacija Globalni finansijski integritet je objavila nove rezultate svoje studije o nelegalnim transferima novca iz zemalja u razvoju. Srbija se nalazi na 16. mestu u svetu sa nelegalnim transferima od oko $5 milijardi godišnje, odnosno oko $51 milijardu u periodu od 2001 do 2010.godine.

Predlog Zakona o uređenju prostora i izgradnji, Član 83:

Građevinsko zemljište može biti u svim oblicima svojine.
Građevinsko zemljište je u prometu.
Pravo svojine na građevinskom zemljištu u javnoj svojini ima Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Građevinsko zemljište u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim i drugim zakonom

Ovo je najvažnija promena i najvažniji suštinski deo predloga zakona. Građevinsko zemljište je bilo u svojini Republike Srbije i van prometa. Niste mogli da ga kupite. Ako ne možete da postanete vlasnik zemljišta, jako je teško ubediti bilo koju finansijski instituciju da uloži velika sredstva u izgradnju na tom zemljištu. Tako je to barem na zapadu. A i kod nas.

U svakoj državi, pa i ovoj našoj, sve se vrti oko ekonomije i para. Follow the money, rekli bi anglosaksonci. Pare su potreban, naravno ne i dovoljan, uslov za ogromnu većinu stvari. Kad je već tako, koliko u stvari znamo o novcu i osnovnim ekonomskim pravilima? Još važnije, koliko nam znaju lideri? Na primer, kad hoće da prodaju/privatizuju državno preduzeće. Čin prvi, u kancelariji sreskog načelnika ...

U prethodnom blogu smo videli da su ministri dobili preko 2.5 milijarde evra da nam svima bude bolje. Da oko 1.3 milijarde evra tog novca uzimamo od privrede i građana, a oko 1.2 milijarde uzimamo na kredit, kako bi ga ministri oplodili i učinili da nam bude bolje.

Da pogledamo ko je koliko dobio, po sopstvenom predlogu, da nam bude bolje.

Alhemija se uz veru u besplatan ručak ozbiljno zapatila u Srbiji. Verovatno zato što ima dugu, dugu tradiciju i duboke stogodišnje korene. Zbog toga i teorije perpetuum mobile političara padaju na tako plodno tlo koje rađa glasove.

Jedan evro državne subvencije generiše 8 evra. Olovo u zlato i vodu u vino.

NBS je pre dva dana objavila analizu javnog duga Republike. On je na kraju marta iznosio 51.1% BDP-a. Ministarstvo finansija nas svojim biltenom za februar mesec koji su objavili krajem prošle sedmice ubeđuje da je javni dug 44% BDP-a. Which is?

Srbiji je očajnički potreban nov izborni zakon. Zakon koji podstiče pozitivnu selekciju. Koji podstiče konkurenciju i otvara mogućnost novim idejama da dopru do građana. Kojim građani biraju konkretne ljude koji su onda odgovorni građanima svojim imenom i prezimenom.

Nalazimo se u zagrljaju smrti bezidejne partokratije i njihovih nesposobnih kadrova koji rade samo u sopstvenom interesu. U situaciji smo: ili društvo ili oni. Bojim se samo da će predlagači od svega na kraju samo napraviti još jedno grbavo čudovište. Zato ovaj tekst. Šta građanima zapravo treba?

Baš je komplikovana ova priča oko kol'ko i kako na budžet a koliko ne na budžet, i ko će moći na budžet i da li ima para, i šta će jadni renomirani fakulteti i njihovi još renomiraniji profesori ako ovoliki ne mogu na budžet jer nemaju 60, a nemaju ni 42 ni 37. I zamislite studenti moraju cele godine da rade, baš kao neki đaci, a ne kao uskoro akademski građani pa se gospodski pojave samo na ispit, a profesori moraju da organizuju redovnu školicu, vode računa o prisutnosti, daju redovne testove i prate napredak, baš kao neki učitelji, a ne boemi profesori. A nismo se baš ni spremili na sve ovo. I šta sad? Bilo bi dobro da za početak znamo šta hoćemo. Ko mi? Mi, the društvo.