Minimalna promena je: zabraniti zakonom predizborne koalicije. Na izborima učestvuju političke stranke samostalno. Svaka stranka mora samostalno da dobaci do cenzusa. Ako ne može, onda nema mandat od građana da uopšte učestvuje u krojenju sudbine za sve nas.

Kako prepoznajete prevaru ili blef? Kako procenjujete da li će neko poštovati dogovor ili ugovor? Kako procenjujete da će neko ispuniti svoje obećanje ili ostvariti pretnju? Kako znate da li je neko ozbiljan, da je istina ono što govori? Kako znate da li je crvena linija koju je neko povukao zaista crvena linija ili tu još ima prostora za pomeranje?

Da bi Srbija krenula napred, nova vlada bi morala da demontira parazitski partijski system i njegovu burazersku ekonomiju koji ubija Srbiju i zbog kojeg propadamo. Na čelu tog sistema se danas nalazi Aleksandar Vučić. On ga je nasledio od Borisa Tadića. Godišnji trošak tog sistema je preko 2.5 milijarde evra. Taj trošak je daleko veći od ukupnog godišnjeg deficita Srbije. Veći od ukupnog troška celog zdravstvenog sistema. Mnogo veći od celog sistema socijalne zaštite socijalno ugroženih građana.

Od svih ekonomskih sistema smo pokupili najgore i sačinili ovog subvencionisanog frankenštajna od privrede. Balkanskog tigra. Boljeg od svih drugih mačaka u okruženju. A bogami i od mnogih iz EU.

Gostovao ministar trgovine u Poligrafu i objasnio nam da je suša za sve kriva i da je vlada spasila stvar zabranom izvoza i da to što je mleko jeftinije u Nemačkoj i Francuskoj nije dobro poređenje, već da treba da se poredimo sa Bugarskom i Rumunijom i voditelj se nije baš snašao/pripremio, pa k'o rekoh, hajde da ja probam.

Zabrana izvoza pšenice.

U uspešnim društvima pobednici na izborima reforme sprovode u prve dve godine vladavine i time udaraju temelje za naredne dve u kojima implmentuju, ispravljaju, doteruju, postižu rezultate, kako bi spremni dočekali naredne izbore i ponovo osvojili vlast. Kod nas obratno. Kod nas je potrebno tri godine da zasednemo. A kada nastupaju reforme? Izgleda kada osetimo da ćemo izgubiti naredne izbore za sigurno, pa onda krenemo da pravimo krmače za one koji će osvojiti vlast. Izgleda da upravo u tim krmačama i leži društveni interes.

Mi. Građani, poreski obveznici. A nas interesuje: stručnost, nezavisnost i efikasnost. Stručnost mora da se podrazumeva. Efikasne su i sudije i tužioci koji su zaljubljeni u svoj posao. Nezavisnost traži hrabrost. Nezavisnost znači nepristrasnost. Znači pravdu.

Prošli smo onako. Neke loše sudije više nisu. Neke loše sudije su i dalje. Neke odlične sudije više nisu. Isto tako i tužioci. Da li smo na dobitku i zašto smo krečili?

Za svaku pohvalu. Ovo njihovo delovanje oko cene gasa. Ono što opozicija treba da radi. Ono što parlament treba da radi. Da su poslanici odgovorni građanima, a ne stranci, svi bi se ovim bavili, u ime građana, i kontrolisali rad državne uprave, agencija i ministarstava. Pozivam sve građane da podrže ovakvo ponašanje i delovanje političara. Za naše dobro.

Naše političke stranke nemaju ideologiju. Osim osvajanja vlasti i ostajanja na vlasti, sve ostalo je promenljivo i zavisno od prvog dela rečenice. Ovo nije samo fenomen kod nas, već i u celom današnjem svetu, uključujući i uređeni svet. Od Kine do Amerike.

Izgleda da niko ni u šta ne veruje, osim u osvajanje vlasti.