Na zapadu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a na istoku Istanbul-Eskisehir-Afyon-Antalya.

Kao i svaki srpski džabalebaroš probudio sam oko 1pm. Švaler number 32/svake treće srede u mesecu mi je skuvao kafu i doneo u krevet. Kod staromodnih cica u krevet se „ujutru" obično donosi turska kafa, doručak, cveće i novine, a kod mene ness kafa bez pene, tableta za mršavljenje, rokovnik i laptop. Švaleru sam zakazao sledeće viđenje za 17. decembar, upisao ga u rokovnik i dozvolio mu da se udalji. Mogao sam najzad da se posvetim jutarnjoj fiskulturi, odnosno čitanju vesti i ispijanju prve „jutarnje" kafe. Prvo što mi je iskočilo kada sam otvorio B92 sajt, jeste moj omiljeni lik, najbolji od svih najboljih ministara, pobednik, Jeremić Vuk kako pokazuje Hrvatskoj da ne treba da čačka mečku, odnosno Srbiju. Čitam tako vest i od radosti mi se smeši levi brk, cakle mi oči i žiga me desni testis - što je jako dobar znak. Čitam tako i komentare na vest, te me veseli kako smo mi Srbi složan narod i zdušno podržavamo našeg ministra Jeremić Vuka. Javlja se tu i tamo neki hrvatski provokator, ali mi to dostojanstveno ignorišemo. Neki mudri komentatori savetuju našeg ministra da Hrvatsku treba tužiti i zbog genocida tokom II drugog svetskog rata, s čim se ja 100% slažem i moram još nešto da dodam.

Zbog protivpravnog i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova otkazana je Oscar blog žurka koju tradicionalno organizuje Srđan Mitrović. Ali uprkos međunarodnoj nepravdi Oscar je održan i Queeria je bila vredna te vam predstavlja izveštaj sa crvenog tepiha.

Prošlogodišnju dodelu Oscara pokvarila mi je voditeljka RTS-a koja je pištala i neadekvatno prevodila i komentarisala, ali ove godine moj kablovski operater nije isključio ostale kanale koji prenose dodelu, te sam je pratio bez prevoda na PRO7.

Većinu filmova koji su bili nominovani za Oscara u raznim kategorijama sam na vreme odgledao i lepo se spremio za najglamurozniju noć. Možda je nekome dodela Oscara veče kada se slavi film i filmska umetnost, ali ja bih rekao da je dodela Oscara veče kada se slavi moda i modna industrija. Bitno je koji film je dobio Oscara za najbolji film, ali bitnije je šta je koja zvezda obukla.

Imamo sreće što su svi muškarci isto obučeni te ne moramo da se mučimo da prepoznajemo šta ko nosi. Ženska moda je u centru pažnje.

Pre nego što krenemo na tradicionalnu Queeria listu Fashion Freaks i Fashion Icons moram da istaknem da je dodela Oscara bila jako dosadna – čisto smaranje.

A sada ono što ste svi čekali. Top liste najgore i najbolje odevenih zvezdi.

Zbog primernog vladanja i odličnog uspeha na kraju školske godine, „Queeria“ je odlučila da me za nagradu biznis klasom pošalje na zasluženi odmor u „Excelsior“ hotel u Dubrovniku. Nagradu sam oberučke prihvatio i jedva dočekao da pobegnem u neku prijateljsku zemlju gde će se moja izdajnička i stranoplaćenička duša odmoriti od slobodnih radikala koji nagrizaju naše društvo kao što Domestos nagriza nežne domaćinske ruke. Kad bolje razmislim, prijateljska Hrvatska je odličan izbor za beg od srpske stvarnosti, naročito u trenutku kada „nas“ tuži za genocid.

Ali, kao što odlično znate, život u Srbiji nas na neki način obogalji i od nas stvori osobe s invaliditetom ili bolje rečeno osobe sa srpstvom. To srpstvo se, kao neki parazit, zakači za nas i osim što nam sisa krv ogleda se i u veoma glasnom govoru, inaćenju, prkosu i naravno preteranom korišćenju reči „bre“ (kokoške kokodaču, krave muču, ovce bleje, a mi Srbi brecamo). Tog parazita postajemo svesni tek kada napustimo teritoriju („genocidne?!“) lepše naše, a posebno je vidljiv ako odemo u prijateljsku Hrvatsku. Mislio sam da smo mi izdajnici i strani plaćenici špricani protiv tih parazita, ali sam se duboko prevario. Prvo što sam učinio kada sam ušao u hotel „Excelsior“, sasvim nesvesno sam pitao recepcionera da li imaju goste koji se lažno predstavljaju da su iz lažne, nepostojeće i nepriznate države koja nosi lažno ime Republika Kosovo. Recepcioner mi je odgovorio da imaju nekoliko albanskih gostiju koji tvrde da su iz nezavisne države Kosovo. Besan i revoltiran sam zatražio da ih ODMAH izbace iz hotela ili ću ja morati da otkažem svoju rezervaciju i napustim hotel. I tako sam u sred Dubrovnika, sa sedamnaest „Louis Vuitton“ kofera u rukama ostao na ulici bez hotelske sobe. Nadam se da će mi taj patriotski gest doneti državno priznanje koje će mi lično uručiti Vuk Jeremić.

Grad Beograd izgradio je Gradsko sklonište za napuštene pedere. Sklonište je smešteno na Ušću, koje je poznato kao cruising area za beogradske pedere. Sklonište je sagrađeno po evropskim standardima, te je prilagođeno držanju i smeštanju napuštenih pedera grada Beograda. U skloništu se nalaze razne kategorije pedera, a zajednička im je sudbina da su neželjeni.

Veliki broj pedera biva izbačeno iz svojih domova, jer njihovi roditelji i staratelji više ne žele da se brinu o njima. Oni završavaju na ulici i time se narušava dobrobit, fizički, zdravstveni i mentalni status napuštenih pedera, lična sigurnost i zdravstveni status i sigurnost opšte društvene zajednice.

 

 

 

 

Povodom 10.decembra Međunarodnog dana ljudskih prava i u znak solidarnosti i podrške Peščaniku, sinoć je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održano veče građanskog otpora i solidarnosti pod nazivom: Ne plašim se!

Skup smo organizovali kako bi pokazali da ne pristajemo da se ugrožavanje elementarnih ljudskih prava, poput prava na slobodu mišljenja, izražavanja i slobodu kretanja relativizuju

 

Maja Uzelac će najverovatnije biti osuđena na deset godina zatvora jer je u aprilu mesecu pretila vlasniku kluba „Apartman" u kome se održavaju gej žurke.

Reč je o tvitu u kome je pisalo „Ida Prester prenosi svoje impresije iz noćnog života velegrada. Zaključak: ljude koji drže 'Apartman' treba tući jako i dugo. Dobrovoljci na DM."

Problem je ispao zato što je Presterovoj bilo isplaćeno samo pola od dogovorenog honorara za gostovanje u Apartmanu.

I u ovom blog uopšte ne želim da se bavim Majom Uzelac, Idom Prester ni vlasnikom kluba „Apartman", već licemerjem države i državnih organa.

Blog u slici bez reči:

Bio jednom jedan car koji se zvao Voja. U toga cara bila je kita kozja, pa je redom zvao čobane da mu je čuvaju; ali kako je koji išao, nije se natrag vraćao, jer kako bi koji završio sa kitočuvanijem, car Voja bi ga zapitao jel mu se kita dopala, a čoban bi odgovorio da ružniju u životu nije video; onda bi ga car Voja odmah sabljom posekao.

Tako dođe red na jednog čobana, al’ mu beše mrsko da ide kod cara Voje, te se učini bolestan, pa pošlje svog zamenika Rumenka. Kad ovaj iziđe pred cara, zapita ga car što nije glavni čoban došao, a on odgovori da je bolestan. Onda car Voja sede te mu Rumenko čuvaše kitu. Momak, čuvajući kitu, opazi da je to kozja kita, ali kad ga Voja zapita kako mu se sviđa, on odgovori da u životu lepšu kitu video nije, da je treba slikati, uramiti i držati na zidovima svih škola i državnih institucija u carevini. Svide se caru ovo laskanje te Rumenka primi u službu glavnog kitočuvara sa mogućnošću napredovanja u službi i dade mu dvanaest dukata. Kad Rumenko otide kući, zapita glavni čoban kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da ga je car primio u službu i pokaza mu dvanaest dukata što je od cara dobio, ali mu ne reče da je u cara video kozju kitu.

 

U devedeset posto slučajeva fašističke izjave počinju sa „neću da moja deca...", a deset sa „nemam ja ništa protiv, ali..."

Ovih dana aktuelno je pitanje da li smemo da kupujemo alkohol posle 22h. Ustala kuka i motika da brani osnovno ljudsko pravo na alkoholisanje. Naravno da to meni izgleda debilno i kretenski, jer ti isti sede kod kuće kad im se krše sva ostala ljudska prava, ali čim se dirnulo u alkohol i zajebanciju, eto ti kritične mase da se prave demonstracije. Tu je nešto duboko bolesno, ali svako ima pravo da sam sebi određuje prioritete u životu. Mene taj scenario zabrane prodaje alkohola posle 22h mnogo podseća na beogradsku Paradu ponosa. Reći ćete da mene sve asocira na pederluk i u pravu ste, mene zaista sve, apsolutno sve asocira na pederluk. Elem, ako hoćete da se alkoholišete to možete da radite u svoja četiri zida, jer tamo neki roditelji neće da njihova deca bla bla bla. Slično je bilo i za paradu, neću da moja deca gledaju i neka se pederišu u četiri zida. Novi Sad je pokušao da uvede sličnu zabranu, koja je ocenjena kao protivustavna, ali naše vlasti nisu imale problem da protivustavnu odluku još jednom donesu. Ko još obraća pažnju na Ustav, koji je od preambule pa nadalje smešan.

Izbori su još malo pa gotovi. Još samo Boris da pobedi i postane predsednik protivustavno po treći put, pa da stavljamo tačku. Predizborne bludne radnje sam pratio na socijalnim mrežama i na ulicama, za televiziju nisam imao živaca. Do kakvih sam zaključaka došao.

1. Ako DS i SNS ne naprave Vladu, na sledećim izborima SPS još jači, možda Dačić i postane predsednik!
DS i SNS u svom antikampanjskom zanosu su zaboravili na SPS i zato imamo situaciju da je SPS razbio na izborima. Ako Dačić postane premijer, na sledećim izborima SPS će biti još jači... Koalicija DS i SNS bi bilo odlično rešenje jer bi imala najveći legitimitet i da najzad vidimo SNS na vlasti i kako se tamo snalaze.

2. URS je uhlebio dovoljno ljudi da pređe cenzus
Meni su Dveri simpatičnije od URS. Odlično što nisu prešli cenzus u Beogradu. Bezveze je što su prešli na nacionalnom. Ja o glasačima URS imam jako loše mišljenje!