Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, na osnovu svog ovlašćenja iz člana 18 Statuta Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljem tekstu: Statut Međunarodnog suda), optužuje

Radovana Karadžića

za: GENOCID, ZLOČINE PROTIV ČOVJEČNOSTI, KRŠENJA ZAKONA ILI OBIČAJA RATA i TEŠKE POVREDE ŽENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949. GODINE, kako slijedi:

Optuženi

1) Radovan KARADŽIĆ je rođen 19. juna 1945. godine u opštini Šavnik, danas Republika Crna Gora, Savezna Republika Jugoslavija.

2) Radovan KARADŽIĆ je bio jedan od članova osnivača Srpske demokratske stranke (u daljem tekstu: SDS) koja je u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Bosna i Hercegovina) osnovana 12. jula 1990. godine. Od 12. jula 1990. do 19. jula 1996, kad je dao ostavku, Radovan KARADŽIĆ je bio predsjednik SDS-a. U tom je svojstvu, između ostalog, predsjedavao sastancima Glavnog odbora SDS-a.

3) Radovan KARADŽIĆ je dugogodišnji saradnik Momčila KRAJIŠNIKA, bivšeg predsjednika Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: "skupština bosanskih Srba") i člana Savjeta za nacionalnu bezbjednost i proširenog Predsjedništva takozvane Srpske Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: "srpska republika") i Biljane PLAVŠIĆ, bivšeg člana kolektivnog Predsjedništva Bosne i Hercegovine, vršioca dužnosti predsjednika srpske republike, člana predsjedništva srpske republike i potpredsjednika Republike Srpske.

4) Radovan KARADŽIĆ je postao predsjednik Savjeta za nacionalnu bezbjednost srpske republike 27. marta 1992. godine.

Piše: Boban Stojanović  

Veoma često se pitam, kako je moguće da smo u eri obeležavanja svakojakih praznika: državnih, međunarodnih, verskih, važnih i nevažnih, propustili da u kalendar istih unesemo i 27.jun - Dan ponosa?

Nije to samo reda radi. Još manje radi demokratije ili poštovanja ljudskih prava. Sama činjenica da jedno društvo u kalendar svojih događaja neskriveno uvrsti dan posvećen pravima gej osoba potvrđivala bi to sama za sebe.

Tek da podsetim: 27.juna počele su velike, višednevne demonstracije za prava gej osoba. Rezignirani neprestanim nasiljem od strane policije, američki homoseksualci, lezbejke i tranvestiti podigli su svoj glas. Ali, ova je priča imala dve jasne strane: nasilje i njegove žrtve. Ova borba traje i danas paralelno donoseći poštovanje prava i odnoseći ljudske živote.

U Srbiji homofobija nije samo mržnja, nije još jedna fobija sa precizno i jasno određenim granicama u kojima deluje. Homofobija u Srbiji nije netrpljejivost usmerena prema jednoj grupi ljudi, prema jednoj zajednici ili nekom određenom kulturnom obrascu. Homofobija u Srbiji je deo opšte, političke, kulturne klime, koja neprestano produkuje neprijatelje kako bi sačuvala privid ispravnosti, zajedništva, kolektiviteta, ali i sebe pokušala da predstavi kao ispravnu i zdravu. Ovakva postavka ne odražava se samo na pripadnike gej zajednice, ona se reflektuje i na one koji nisu pripadnici pomenute zajednice – ovdašnja homofobija je mesto iskazivanja opšte mržnje prema svima sa kojima se ne slažemo, prema svima koje ne uvažavamo, i što je najgore, prema svima sa kojima želimo da se politički obračunamo. Uperiti prst u nekog i nazvati ga homoseksualcem (ili koristeći čitav spektar izraza, kako god vam volja), efektno je sredstvo diskvalifikacije, išćlanjivanja iz zajednice, činjenja te osobe nepodobnom. Homofobija je neizostavni i sastavni deo antievropskih tendencija, koja razvoja društva i njegov izlazak iz patrijarhalnih matrica proglašava neprihvatljivim.

GayEcho portal tradicionalno svake godine bira mušku i žensku gej ikonu. Pred vama je izbor za mušku gej ikonu, za najboljeg frajera u Srbiji. Ovo je jedan od retkih izbora koji ne favorizuje fizički izgled, već želi da promoviše drugačije vrednosti.

Rehabilitacija zločinca

Odlomak iz optužnice koju je 1946. podneo zastupnik vojnog tužioca protiv Dragoljuba Mihailovića i ostalih.

RATNI ZLOČINI

41. Mihailović je putem bezbrojnih raspisa, naredaba, radiograma, direktiva, upućivanih svim njegovim komandantima kao i pojedinim komandantima u konkretnim slučajevima, počev od jeseni 1941. izdavao stroga naređenja da bez milosti uništavaju sve borce Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda, zarobljene i ranjene borce, sve simpatizere narodnooslobodilačkog pokreta, svakog onoga ko ma čime pomaže Narodnooslobodilačku vojsku i partizanske odrede, nazivajući u svojim depešama, raspisima i direktivama sve pripadnike narodnooslobodilačkog pokreta komunistima, boljševicima, ustaško-boljševičkim bandama, itd.

 

Ovo će biti kratko i nadam se jasno.

Danas je počela Nedelja ponosa. Informacije o tome mahom šeruju moji strejt prijatelji na Fejsu, dok gej drugari sve to sa strane posmatraju nezainteresovano. Neki s vremena na vreme pljunu organizatore, ali čak ni za to više nema energije. Nas se gej parada apsolutno ne tiče, jer ona odavno nije naša. Ona je kidnapovana!

A čija je gej parada?

To je parada međunarodne zajednice koja pritiska Srbiju, nevladinih aktivista za ljudska prava kojom pokazuju univerzalne vrednosti, države Srbije kojom šalje signale Evropskoj uniji, Palme da i on kaže nešto pametno, Dveri da pokažu da su živi i mrdajući, navijača da pokažu umeće u pravljenju transparenata i slogana koji se rimuju, prodavaca auto lakova za sve te divne grafite protiv parade... i sve to rade preko naših legebete leđa!

 

Komandir: Šta si uradio, crni sine, govori šta si uradio?
Žandarm: Ništa!
Komandir: Ama, kako ništa kad si razbio nos bratu srpskog premijera! I 'ajde što si mu razbio nos, naposletku omakne se pendrek pa, desi se, ali što mu opsova brata?
Žandarm: I on je meni svašta rekao!
Komandir: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitan čovek iz ugledne srpske porodice.
Žandar: Vređao me je. Ja mu lepo kažem: "Skloni se ili ću da te haknem", a on meni "Brate, nemoj da si peder"!
Komandir: Nije istina.
Žandarm: Jeste, lepo su nas na kursu učili da je to govor mržnje!
Komandir: Pa kad je on tebi kazao "Brate, nemoj da si peder", što nisi i ti njemu kazao "Brate, nemoj da si peder"?
Žandarm: Ne bih ja to mogao, to nije političko korektno, nego ja njemu sasvim učtivo kažem: "Kuš, svinjo jedna"! a on meni opet "Brate, nemoj da si peder"! E, nisam onda mogao više da se uzdržim, nego ga haknem po nosu i opsujem ja njemu brata.
Komandir: Nesrećniče jedan, znaš li ti da je to premijerski brat? To nije naš brat pa da ga psuje ko stigne, nego je to premijerski! Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodite mi ga, ispred očiju, jer ću ga rasčerupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju!

Hvala Branislavu Nušiću

 

Đilas: Uđi mala, ti most 'oćeš?

Uma Thurman: Može, a!

Đilas: Dođi da vidiš, ovoliki mi je.

Uma Thurman: Aaa, pa dobro!

Đilas Da znaš, mnogo mi je dug. Samo stoj, možeš li ti to da podneseš?!

Ja više priče o Mostu na Adi ne mogu da podnesem. Ne mogu da podnesem ni slikanje na mostu. Muka mi je...

 

 

Poštovani gledaoci, vi gledate vesti u 12 Ruske televizije Srbije.

Moje ime je Ruslana Ruskić.

Vesti dana.

Ruski avion Iljušin pomogao u gašenju vatre nepoznatog porekla po planinama Srbije.

Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije, u kojoj nije bilo Rusa, kaznila Partizan.

Ruska eksplozija i požar na ruskom gasovodu kod Sankt Peterburga.

Formirana trojka Amerike, Rusije i Evropske unije koja će biti posrednik u pregovorima Beograda i Prištine.

Stonsi stigli u Rusiju

Vreme u Srbiji isto kao i u Rusiji.

Pre neko veče dok je padao prvi sneg (mrzim ovu frazu) slušao sam Amy Winehouse (moja nova drugarica koju obožavam) „Some Unholy War“ i dobio neprirodnu želju da napišem „Ljubavni blog“. Dok sam pevao stihove „If my man was fighting some unholy war I would be behind him” shvatio sam da ja nemam “my man”, tako da sam od pisanja ljubavnog bloga odustao i obrisao fajl. Jebi ga kada sam ucveljena usedelica koju niko neće, plus i nerotkinja - tako da sam mogućnost da frajera nahvatam na bebu odavno otpisao. Sve bi bilo jednostavnije da sam nacionalista ili makar benigni patriota koji voli svoju zemlju, pa bih makar mogao da pišem nadahnute patriotske blogove o svojoj ljubavi prema Srbiji i kako mi je velika čast što živim u njoj. Naravno da bih bih branio Kosovo i ne bih ga dao neprijatelju da pravi „Nato državu“. Možda bih visio i na bilbordu i Biljana S. bi me se odrekla preko Kurira. Ali pošto nisam, na bilborde i večnu slavu mogu da zaboravim.

Često se na netu započne rasprava o gej pravima i položaju gej-lezbejske populacije u Srbiji i obavezno se pojavi komentar: „ako vam se ne sviđa Srbija idete iz nje“ ili „sve ćemo mi to proterati“. Moram priznati da me ti komentari raduju i ja sa velikim nestrpljenjem čekam da to proterivanje najzad počne. Ne znam zašto se proterivanje iz Srbije smatra nekom vrstom kazne!? Molim vas proterajte me – ne mogu više da vas gledam.

Piše: Boban Stojanović  

Dragi i drage,
Elem, pre nekoliko godina kada je ovaj blog počeo sa radom usudio sam se da njegovim urednicima pošaljem linkove za neke od tekstova na sajtu Queerie. Dobili smo zeleno svetlo i to je bilo cool. Od tada pa do danas, korisnik „queeria“ objavio je na desetine blogova od kojih su neki skrenuli pažnju, mahom tabloidne i desničarkse javnosti. Kao jedan od autora pomenutih blogova, pored Peđe, uvek sam naglašavao važnost postojanja slobodnog mesta koje može da podnese i samo/ironiju, i ošru kritiku društva i sprdanje manjine nad većinom, kao što se većina redovno sprda sa manjinom. I još neke kreativne stvari pride.
No, poslednjih meseci stvari su se promenile. Nekoliko mojih tekstova doživelo je oštre osude uredništva/moderatora bloga. Pisati za medij kao što je blog i imati veliki osećaj samocenzure ne uklapa se ni u politiku bloga ni u moj lični odnos prema slobodi izražavanja. Smatram da su neki od ovde objavljenih postova sadržali i sadrže mnogo više uvreda, mržnje, skrivenog govora mržnje i diskriminacije, nego neki od navodno spornih tekstova na blogu Queerie. Smatram da je ovaj blog izgubio svoju jačinu koju je imao u početku i da je njegov sadržaj potpuno razvodnjen u ime jednakosti i tzv. demokratije.
Upravo iz tih razloga želim da se kao autor odjavim sa bloga i da virtuelno pero prepustim mom drugu, kolegi i bratu Predragu Azdejkoviću :)

Za sve drugare dostupan sam na mailu: boban_stojanovic_wib@yahoo.com
Kiss svima,
Boban

ps. Odjavni tekst koji sledi pisan je za sajt pescanik.net i objavljen je 4.10.08.