Nakon izbora za NajFrajera 2009. godine, na kom je pobedio državni sekretar za ljudska prava Marko Karadžić, GayEcho Web Portal organizuje izbor za NajCicu.

Na našoj listi našlo se deset cica iz Srbije koje su bile aktuelne u 2009. godine, a koje se svojim angažmanom podržale gej-lezbejsku populaciju. Ovu titulu su do sada ponele Indira Radić za 2008. godinu i Biljana Srbljanović za 2007. godinu.

Hit ovogodišnjeg izbora koje će trajati do 6. decembra je pesma Idola „Gdje si sad cica maco". Uz stihove „Gdje si sad cica maco, možda si negdje u mraku u nekakvom budžaku, možda te netko pipa, možda te netko štipa" izabraćemo NajCicu 2009. godine, a među nominovanim su:

 

 

Šala u četiri čina
Branislav Nušić
Režija: Predrag M. Azdejković
Likovi: Boris, Paki, Lepa, Boban, Adam, Draganica, Adorjan, Peđica, Pahomije, Dušan, Ćirilov.
Premijera zakazana za 9. mart 2011.

Odlomak iz predstave.

Boris je sedeo u novom Hugo Boss odelu u dnevnoj sobi, pušio u zatvorenom prostoru i učio kako se igra bridž. Ali nije mogao da se skoncentriše na učenje jer su mu se po glavi non-stop motali mladi zgodni socijalistički omladinci i brinuo je kako će, takav kakav je, da nađe ljubavnika. Kao što je svima poznato nema dobrog člana Glavnog odbora ako ne puši, ne igra bridž i nema ljubavnika. U tom trenutku u sobu je ušetao njegov bivši kolega Lazar Pavlović, poznatiji kao Paki.

Piše: Boban Stojanović  

Komšiluk.

Komšiluk!

Komšiluk?

Ova reč često asocira na kič momente: zajednički ručak, šoljica ulja na zajam, kolektivno kuvanje ajvara, kafenisanje, „Molim te, pričuvaj mi decu dok....“, kao i „Ako poštar dođe uzmi mi račun za...“.

No, čini mi se da poslednjih godina, kada čujem to komšiluk, komšija, komšinica, asocijacije mi se kreću u rasponu od „jataci Ratka Mladića“, pa do poslednjih izliva mržnje prema deci iz beogradskog Svratišta za decu sa ulice.

Ukoliko ste dovoljno jaka individua, iz svog života možete da izbacite zločinako udruženje građana zvano Komšiluk, ali Komšiluk nikada neće Vas da izbaci iz sfere svojih interesovanja.

 

Početkom januara Lady Gaga je pićem polila gosta jednog kluba u Otavi jer je vređao homoseksualce.
Nepoznati muškarac je pevačici rekao kako će zbog podrške gej muškarcima goreti u paklu i vređao njene gej prijatelje.

„OK, to je to. Mene možeš zvati kako god hoćeš, ali kada počneš da vređaš moje prijatelje, onda je gotovo i počinje rat!" Zatim ga je polila pićem i demonstrativno napustila klub.

GayEcho Web Portal (www.gayecho.com) i ove godine bira NajHomofoba u Srbiji. Imali smo jako veliki problem da nađemo deset kandidata, jer je homofoba u Srbiji sve manje i manje. Našim posetiocima ostavljamo izbor koga bi Lady Gaga polila pićem?

Kandidati su:

 

Sinoć je u Kulturnom centru „Grad" u Beogradu dodeljeno Priznanje za najinovativniji pristup za promociju prava diskriminisanih grupa u Srbiji predsedniku Gej lezbejskog info centra, Predragu Azdejkoviću.

Za najinovativniji pristup u 2012/2013. godini za promociju prava diskriminisanih grupa proglašen je pristup Predraga Azdejkovića, prema ocenama komisije koju su činili Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Stanislava Vidović, viša projektna menadžerka GIZ SoSYEP projekta i Ljiljana Lončar, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Danas sam jako ponosan što je moja fotomontaža Vladimira Putina iz kolekcije Šminkeri koja je nastala u junu 2009. godine postala simbol protesta protiv njega i simbol podrške članicama grupe Pussy Riot!

Izuzetno ponosan!

Predrag  Azdejković

www.azdejkovic.com

 

U intervjuu za Kurir, ministar odbrane Bratislav Gašić je izjavio: "Bio sam na terenu, po njivama ih tražio sa ljudima koji su bili deo potrage, sve vreme se nadajući da su se ipak prizemljili. Do poslednjeg momenta sam verovao u to, dok nismo našli olupinu".

Danas u Palati Srbija premijer Aleksandar Vučić kaže: "Rekao sam da je bio u Kruševcu za ono vreme kada ste vi govorili da je čekao na aerodromu".

Ko nas od njih dvojice laže i zašto?

Neko mi zvoni na vratima... Moram da ide... Samo da nije komunalna policija.

Nakon odlične kampanje "Hvala što ne dolazite" Filharmonija nas je počastila novom kampanjom "Nije za svakoga" i slikom praziluka, kao simbolom seljaštva koji viri pojedinima iz dupeta. Kampanja je odlična jer privlači pažnju, izaziva polemiku, već se danima svađamo oko nje... I sve bi to bilo u redu da je to kampanja, kao na primer komanije Louis Vuitton, ali ovde imamo slučaj da se jedan budžetski parazit usudio da vređa i ponižava ljude koji je plaćaju! Elitizam i snobizam Beogradske filharmonije je samo pokazao njihovu malograđanštinu od koje ne vide praziluk koji viri iz njihovog dupeta!

Zato, #pravdazapraziluk

Ove godine nagradu Osvjanje slobode koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević-Tasić" dobila je profesorka  Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.

Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se ženi koja se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.

Pa da vidimo kako profesorka afirmiše ljudska prava na svom Facebook profilu:

Kaže jedan moj profesor, Amerikanac, treba im to sve dati. Jer se u suprotnom gejevi mnogo više množe, sklapaju strejt brakove, pa prenose gene... Ali bez šale, pravo na brak je i pravo na usvajanje dece. Zamislite strejt dete koje živi u gej braku, gospode bože. 

 

Ko sve u Srbiji neće da dobije nagradu za afirmaciju ljudskih prava... 

Iako mnogi žive u zabludi da gej muškarci prate modu, da su njom opterećeni i da se ne pomeraju od televizora na kome se vrti FashionTV, moram da priznam da ja uopšte nisam takav. Ja vam se u modu uopšte ne razumem. Ne znam nijednog modnog dizajnera, ne kupujem tu garderobu, ne umem da složim boje i kada mi neko kaže „Moschino“ ja pomislim da je to začin ili neko egzotično južno voće. Isto tako ne pratim modne trendove u vidu borbe za prava životinja na fer i pravedno suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, niti organizujem proteste ispred ambasada jer „U Kini jedu pse“. Jedini modni trend koji ja pratim jeste ljudska solidarnost i uvek ću se solidarisati za obespravljenima, prokazanima, neshvaćenima i od ljudskog društva odbačenih, jer je solidarnost uvek u modi. Naročito, ako su ti neshvaćeni i obespravljeni gej ili trans. Zato se ja solidarišem sa slatkom malom neshvaćenom sirovinom iz Kule, Miladinom Kovačevićem - umetničko ime Minja.

U ovom blogu objavljujem eksluzivnu priču šta se u stvari dogodilo tog kobnog 4. maja.

Minja je oduvek bio fino i povučeno dete. Kao mali igrao se lutkicama, tiganjima i šerpama. Često je oblačio haljinice svoje sestre, u koje bi se jedva uvukao jer su mu bile male, i navlačio mamine cipele, dok je ona bila na poslu, i imitirao Lepu Brenu. Ali, ubrzo, pošto je bio napredno dete, nije mogao da ulazi u sekine haljinice i mamine cipelice, te je postao depresivan. Roditelji nisu znali šta da rade, niti su znali u kom grmu leži problem. Da bi ga izvukli iz depresije upisivali su ga na razne sportove. Od boksa, karatea, ragbija do streljaštva i džudoa. Možda ga je bavljenje sportom izvuklo iz depresije, ali ljubav za suknjicama, cipelicama i Lepom Brenom nikad nije nestala.