Beogradska autobuska stanica. Pola sata pre ponoći, polu pijan, ulazim u narandžasti autobus ka jugu, sa idejom da ne zakasnim baš puno sutradan, u Nišu, na posao. Ispred mene cigančica sa četvoro sasvim male dece. Najmanje je godinu ipo a najstarije ne više od pet. Pažnju su mi privukli jer su deca bila neobično tiha... Onako mali jedan drugom do uveta. Ciganka je imala samo jednu kartu. Ne treba joj više. Dok deca usporeno forsiraju, za njih, ogromne stepenice primećujem da je ciganka vrlo uznemirena. Trese se. Par koraka od autobusa uočavam ciganina, malo mlađeg od mene, sa već sedom bradom kako namršten, fiksiranim pogledom prati ulazak u bus. Sa njim je prelepa cigančica, u besprekorno belim trenerkama, ukusno našminkana, u novim roze patikama. Cenim da nema više od 14 godina. Izuzetno liči na majku četvoro malih putnika. Čudno mi je što se ne pozdravljaju na rastanku. Ciga ima autoritativan stav, mlada cigančica je sa monalizinim osmehom, kao da likuje, a odlazeća majka je u vidljivom grču. Deca ćute sve vreme i prate instrukcije majke.

umuknite

 Na proslavi godišnjice boja na Kosovu prisutnima se obratio i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, koji još uvek nije savladao srpski kako treba. Publika, ili grupica ekstremista, zavisno od interpretacije, je osim spominjanja haškog zatvorenika Ratka Mladića iznela neke opaske u smislu kako je vreme da Aca nauči malo srpskog. Govorniku se to nije dopalo pa se prvo drao zapovedno "Prekini!", pa ih oponašao kako govore "BUUU" i na kraju se pozivao na poštovanje, zaboravivši da se poštovanje stiče.

Pre tačno godinu dana formirani su Ujedinjeni regioni Srbije, nevladina organizacija koju predvode funkcioneri Vlade.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja u svom parlamentu ima značajan broj predstavnika civilnog sektora i koji, pri tom, učestvuju u vlasti!

Na današnji dan, 14. juna prošle godine Ujedinjeni regioni Srbije upisani su u Registar udruženja građana APR.

Za tako kratko vreme ova nevladina organizacija uspela je da uradi stvari na kojima im treba odati priznanje. Sakupili su preko pola miliona potpisa za decentralizaciju, predali čak 5 predloga zakona, održali veliku konvenciju u Beogradu, formirali poslanički klub u Skupštini Srbije. I, sve to za manje od godinu dana.

Dan pred hapšenje narečenog snimali smo malo duže i bile neke zajebane scene tako da je cela ekipa bila kao iz centrifuge izvađena. Znao sam da nešto zaboravljam ali nisam imao snage da proverim šta pa sam se nekon razduživanja kostima odvezao u hotel. Tuširanje, kraća seansa
na fejsbuku i CKM i paljba na klopu. Dok čekam na kiosku piletinu, stariji gospodin sa ijekavičkim narečjem me tapše po leđima.

“Tako je junače”
“Hvala”

Mrtav sam gladan a i pojam nemam o čemu pričam a pivo i piletina mi drže mozak daleko od razmišljanja. Nakon klope seo sam u baštu kafića jednog pa drugog, u zbiru 7 – 8 piva i otišao da spavam. Probao sam da se setim šta sam zaboravio na setu. Naočare i telefon su bile tu, baš kao i novčanik. Ne znam zašto mi stoju upaljena ta lampica u glavi.

Ujutru opet drama za ustajanje, opet vožnja na set gde se snima, opet kostim, opet šminkanje.

“Jao pa ja vam sinoć nisam skinula tetovažu. Skoro da je neoštećena”.

Jebote ja sam se šetao kao pokretni bilbord sa tetovažom čoveka koji ima rezervaciju u haškom hotelu “Drama”.

Malo po malo počeli smo da se ljubimo u usta. Ona je imala 15-16 a ja malko više. Da stvar bude još grđa njeni i moji se znaju i povremeno posećuju. Naš odnos, i pored toga što sam uvek imao stalnu devojku manekenske visine i građe, razvijao se u prirodnom smeru. Zbog neusaglašenosti dimenzija naših polnih atributa uspeli smo da se deflorišemo iz ko zna kog pokušaja. U međuvremenu je ona solidno savladala tehnku flaute, saksofona i još po nekih duvačkih instrumenata falusnog oblika, samo da meni bude lepo. Mislim da nam je to bio drugi seks sa obostranim uživanjem kada sam zaboravio da zaključam vrata od svoje sobe. Nikad pre i nikad posle se nije desilo da ćale proba da otvori vrata od moje sobe a da ne kuca. Ali eto desilo se baš u trenutku kada … ovaj, sa ćerkom naših kućnih prijatelja koja je maloletna. Ona se nije ni malo potresla, čak joj je bilo i smešno. Ali ja sam totalno izgubio erekciju na nekoliko nedelja a u odnosu na nju i duže. Sa njom ništa nije moglo da ga zadrži uspravnog.

Pažljivim čitanjem izveštaja iz sudnice u kojoj se odigrao proces veka "zločin i nagodba" uočio sam da su mnogi mediji stidljivo preneli da je obezbeđenje samohrane majke nacije probalo da spreči novinare i javnost da uđu u sudnicu. Eeeej, da im privatno obezbeđenje zabrani ulazak u sudnicu. I opet niko ne reaguje. Valjda je to uobičajena procedura kada optuženi ima privatno obezbeđenje da oni odrede ko može a ko ne da uđe u sudnicu.

Verujte nisam počeo da zloupotrebljavam velika slova i uzvičnike u naslovu. Malopre sam preslušao neki snimak zakačen na youtube u kome, NAVODNO, načelnik kriminalističke službe zaječarskog MUP-a iznuđuje prvo 1000 pa onda 500 eura od nekog tipa kome je pomogao da podigne krediti i da ga ne maltretiraju neki drugi tipovi. Raspitujući se saznao sam da unutrašnja kontrola zna za slučaj ali im treba medijska podrška da krenu... Evo mene. Ako sam se zajebao i ako je sve ovo iscenirano... eto slušali smo radio dramu i pomogli smo da se skine ljaga sa nekog ko je nedužan i kome se montira preko yputube.

Evo šta piše ispod videa na youtube. Ništa nisam ja kreirao sve je tamo napisano:

"Goran Tomic, nacelnik krim. sluzbe SUP-a Zajecar, iznudjuje novac od prijatelja Reketasa koga je prethodno prikrivao uz, naravno, novcanu nadoknadu :)"

“Dobro mladiću… Je l se Milan beše zoveš… “
“Da.” A ti kao ne znaš.
“Mi ovo nismo ovako zamišljali?”
“Šta?”
“Pa mi smo očekivali da Jovana prvo završi fakultet pa onda da se udaje… “
“Ljubav ne bira.”

Ubacuje se mama:
“Ali ti si stariji…”
“Jesam. Ne sporim.”
“Ali ona je mlađa…”
“Uz dužno poštovanje ako sam ja stariji od nje ona mora da je mlađa. Tako je to.”
“Ali ti si mnogo stariji… 14 godina.”
“13. Verujte da je meni više krivo nego vama. Ja bih mnogo voleo da sada imam 20 godina, bujnu kosu i da crvenim pred vama… Ali šta će te… Život je to.”
“Ali ti si oženjen…”
“Nisam.”
“Mislim razveden.”

“Nisam.” 

VAŠINGTON, 2. maj 2011. (Njuz) – Nakon što je svet obišla vest da je ubijen ozloglašeni vođa Al Kaide Osama Bin Laden, portparol Pentagona Dejv Lapan izjavio je danas da će Ministarstvo odbrane SAD u utorak 10. maja održati audiciju na kojoj će biti izabran novi „jako opasni ludi terorista, koji preti demokratiji, slobodi i američkom načinu života“.

- Bin Laden je mrtav i ceo slobodarski svet može da odahne i narednih osam dana uživa u odsustvu straha da će neki ludak dići u vazduh baš njihov grad. U utorak će biti saopšteno ime pobednika audicije, koji će se ubuduće povremeno pojavljivati na snimcima iz skrovišta, na kojima će pretiti čovečanstvu 

Dakle Laza i ja, ključevi u džepu pravac disko. Ono što sam izignorisao dok bili gosti postalo mi je malo nametljivije čim smo ušli u disko. Stomačna napetost je nagoveštavala da ću jako uskoro morati da sednem na onu čudnu spravu u WC-u što ima bazenče u sredini. Mislim da mi je mnogo i to jednom godišnje što jedem ribu. Računam pivo dva i palim kući, jer i onako nije uredu da oženjen čovek ostaje kasno.
Bilo neko dobro društvo, zezali se, smejali, ja se meškoljio ali uspevao da izdržim više od dva sata u atmosferi punoj dima zalivenoj pivom. Ako me je i čekala, moja bolja polovina se sigurno uspavala do sada.