Naša ljubimica, prijatelj, terapeut i šta sve već ne, Chiara, 1. Juna 2018 je napunila 17 godina. Ona koja je sa samo mesec i dvadeset dana kada je došla kod nas, vrlo brzo, za nedelju dana, naučila gde da vrši nuždu i bogami još dvadesetak važnih stvari, sada je starica, polugluva i poluslepa, vrlo često mokri i kaki po parketu ili tepihu ako na vreme ne stignemo da je iznesemo na terasu. Znak da joj je prigustilo je trčkaranje u krug i zvuk njenih noktića. Evo danas posle ručka koji sam joj dao, izneo sam je na terasu, vrtela se, trčkarala bar dvadeset minuta i ništa

Jes istina da je Knez Miškin jedan od mojih najomiljenijih likova u literaturi i da mi i dok ovo pišem, srce krvari zbog njega. Istina je i to da sam pre nekoliko godina ovde na blogu napisao da nikad više neću čitati Dostojevskog, jer ne mogu više ni psihički ni fizički da svakotrenutno bivam Ponižen i uvređen! Čitao sam ga šezdeset godina, znam skoro par cœur Braću Karamazove, Zločin i kaznu, Zapise iz mrtvog doma i gore pomenute knjige, pa me malo, malo stisnu k'o cvikcangle, tako da čitao ja ili ne, štovanog Dostojevskog, sve što je napisao, svaki lik, svaka situacija,

Sedamdeset

Pri punoj svesti (bar ja tako mislim?), preko volje i ne baš oduševljeno, dajem svima na znanje da sam već pet minuta zagazio u osmu deceniju! Ljudiiiiii, je li to mogućeeeee, štono bi rekao pokojni Mladen Delić. Jesam proša’ sito i rešeto, ovaj grdni svijet ispitao, da parafraziram Igumana Stefana, shodno tome trebalo bi da: Sve što dođe, ja sam mu naredan ali lakše je recitovati i citirati nego ne razmišljati o sedamdesetogodišnjem bremenu koje prtim na leđima!

Odavno sam obnarodovao da što se tiče dužine života mi,

Rasčlanio kako ja hoću, može mi se! Kad je već tako, hajde da krenem od Pol. Kako bih ukratko opisao muški pol? Jednostavno, u vlas isto kao Ilija Čvorović: To su neki čobani budale!

Ko bi se ako ne čobanin budala, Ikara kao eklatantan primer neću ni pomenuti, u ovom slučaju drug Kolumbo, upustio u potragu za Indijom na zapadu, na tri orahove ljuske i još im nadenuo milozvučna imena:  Niña , Pinta i

I am he as you are he as you are me
And we are all together
See how they run like pigs from a gun see how they fly
I'm crying

Ili Veliki Prasak. Da sam obrazovan, jesam, da sam načitan, jesam ali ne preostaje mi drugo no da postavim pitanje kako bi ga deca postavila.

Ergo, kako to da je Veliko Praskanje/Bangovanje nastalo u ničemu? Jer pre njega nije postojala Vasiona/Kosmos, jer ga je ono stvorilo?

Wikipedia veli: U Fizičkoj kosmologiji Veliki Prasak predstavlja

Imađah onda dvadesetjednu godinu, bio sam druga godina Prava i na pamet mi nije padalo davanje krvi. Provodio sam se sa drugarima kako god smo znali i mogli. Grgeč nam je bio polazna i dolazna stanica. Naravno da se nalazilo  vremena i za devojke! Pre predavanja, sedeli smo u holu i merkali devojke. I jednom baš u sred merkanja, prišao nam je kolega sa kojim se nismo družili ali smo ga znali. Rekao je da mu je sestra stradala u saobraćajnom udesu, u teškoj je situaciji, biće operisana ali je potrebno mnogo krvi. Pitao nas je, Gašu, Budu, Pecu i mene, da li bismo dali krv za

Jemala san dragoga, lipega mladića
Pa mi se udavija perjen od radića*

Biž ća mi vanka iz kuće
Jer ću te mažininon**
Ne šporkaj mi kužine
Jer ću te bruštulinon***… etc, etc, etc…

Kako i zašto i otkud ali ovo je bila najomiljenija pesma mog drugara Vlade. Kad je bog delio sluh, Vlada  je bio u očevim jajima a otac na službenom putu po ličkim vukojebinama oklen im  je porijeklo, te ga nije zapalo. Imao je sluha koliko točak od tramvaja.

O Bože!Jutros sam među maminim papirima pronašao njegovo pismo!

Godinama nisam prilazio maminim i tatinim stvarima, nisam imao ni snage ni volje. Njihovu odeću sam davno dao Crvenom Krstu ali lične stvari nisam ni pipnuo. Činilo mi se da bih ih povredio ulazeći u njihovu intimu. Ipak! Posle posete i susreta sa mojim navodnim ujakom, smogao sam hrabrosti da zavirim u ono što je ostalo iza mojih roditelja. Među tatinim stvarima