Da li pretenciozno pridajem dužini svog života veću važnost nego što on to zaslužuje? A znao sam da kažem/napišem: NISAM BIO, NISAM, NEĆU BITI. To je jednostavna činjenica kojom bi se mogao opisati moj i ne samo moj, život.

Svega(!) 2010 godina je proteklo od Hrista! To je u Kosmičkim razmerama nepojamno mala vremenska jedinica a kamo li moj život. Negde sam pročitao da je od nastanka Homo Erectusa,

Moj prijatelj Milorad napisa Otvoreno pismo Đavolu a ja evo reših da se pozabavim vešticama. Nemam nameru da gušim I davim poštovano blogočitateljstvo, pokušaću u nekoliko rečenica, koncizno koliko god je moguce, da istresem iz sebe na videlo blogodana moj najintimniji stav prema vešticama. Neću se baviti mizoginim optuživanjem I tome sledujućim spaljivanjem istih u ranijim civilizacijskim dobima a bogami I do skoro. Neću se osvrtati

Jednocinski igrokaz

Lica:

Razmisljam, Kukusigameni, Mikele, Razvodnica.

Scena: Kupastoparalelopipednosferni podrum sa lebdecim narandzastoljubicastozelenim salom u svim duginim bojama, osvetljen baterijskom lampom.

Kukusigameni: Kako... se ono zove autor ovog slona?
                            Aha, da, Mikele.
                           

Jutro osvanulo zamuceno gustom Bosforskom maglom, koja se bogami odrza sve do negde 11 sati. Uturim lap top u ranac I posle dorucka krenem niz glavnu dzadu. Uz put se setih da sam sinoc prosao I zavirio ali nije bilo mesta igla da padne, u Kahvu uzivalaca Nargilskog duvanjenja. Opio me prijatan slatkasti miris dima cija se sinocna gustoca mogla mirne duse nazvati Dimnom zavesom. Dotabanam ja do Kahve, provirim, natkriveno dvoriste skoro prazno, dva momka na secijama sa leve

Iako sam Devica u horoskopu, manucu se onog kao, karakteristicnog za ovaj znak, inteligentan, bistar, pametan, nego cu istaci ono sto sve Device kriju kao zmija noge: sitnicav, zakeralo, mrzovoljan, sve mora da bude na svom mestu, nista nepredvidjeno, nikakvo iznenadjenje, takticko I stratesko planiranje...dosadan I sebi I drugima!

Upravo sam se vratio sa fantasticne vecere, sedeo sam u basti I jeo...ne znam kako se zove jelo ali je u njemu pored pirinca sa raznim (s njim) kuvanim zacinima I semenkama, bilo brat bratu bar sedam vrsta mesa spremanog na rostilju, cumurnom, razume se. A okolo salata, zelena, narendana cvekla, kupus, celer, paradajz....Popio sam dve flasice mineralne vode I razbio se od slasti! Daklem Io sono u, u Istambulu Konstaninopolju, Carigradu...Kupo meda, Goro

Gost autor je moj stari drug i kolega po zanatu. Razmišljamo, ponašamo se, čak i pišemo slično. On nije dostupan, ja ću sutra biti u Istambulu, pa kasnije u Bodrumu, sve tamo do druge polovine Decembra ali ću dati sve od sebe da odgovorim na komentare ako ih bude a verujem da hoće.

Gost autor: St.jepan 

A Portrait of the Man as a Young Artist

Ni pod razno nisam sklon ekshumaciji, a još manje post-patološkom čeprkanju, te ovo što ću napisati  nemojte nikako svrstavati u navedene kategorije.

U…ne sećam se više kom razredu gimnazije imali smo između srpskofrancuskolatinskoistorijskogeografskofizičkomatematičkohemijskih predmeta i predmet Filozofija i Politička ekonomija! Naterajte sebe da

Poštovani čitaoci mojih tekstova

Moj problem je u najmanju ruku specifičan i nadam se da će vas zainteresovati. Uzdam se u vašu radoznalost i zanimanje za neobično, neuobičajeno i van klišea.

Imam pamćenje kao slon, ali! Ili ipak? Svejedno! U razmeri1% prema 99% postoje reči koje izgovorim ili ih čujem, upotrebim ih na pravi i jedini način, udenem ih baš tamo gde treba ali kada bi me neko pitao da objasnim

Prošle godine sam u novinama pročitao vest a sada pronašao zapisano na papiriću da je vozovođa u Moskovskom (ili je to bio Sankt Petersburški ?) metrou, umro od infarkta dva sata nakon što mu se pod voz bacila devojka od dvadeset četiri godine! Ironijom sudbine, devojka je ostala nepovređena, živa.

Moja trenutna asocijacija (?) je bio razmak između smrti majke,