Držeći se onoga, suprotnog Makavejevom Čovek nije tica, dakle čovek ti je k’o tica, čas je tu, čas je tamo, čas je onamo...otišao sam u Neoplantu u drugoj polovini jula, proveo nekoliko dana sa ženom, otišao u Temerin, otvorio izložbu  (o izložbi više kada budem imao fotografije) vratio se u Novi Sad, pa posle nekoliko dana otišao za Beograd gde sam fizički rmbačio četiri dana i u prošlu subotu (odmori se dobro pa dođi, rekla

Telegrafski:

Upoznali smo se na promociji Jelicine knjige u Novom Sadu, stop.

Otišao sam na Pasuljijadu u Temerin, pozvao me, jeo sam odličan pasulj, on kuvao, stop.

Uz njegov svesrdan angažman učestvovao sam u radu Likovne kolonije Jegrička 2010, od 29. jula do 1. avgusta, stop.

Bilo nas

U većini naroda jezički korpus sadrži u sebi kao nerazdvojan deo, psovke.
U većini naroda, psovke su uglavnom blage i kreću se u dijapazonu od: Idi u dupe, svinjska Madona, svinjska mizerija...do goveđe ili pileće govno, jebi se, guzičaru...But, ima i naroda koji su psovku izdigli do neslućenih imaginativnih visina. Uprkos svojstvenoj mi skromnosti ali zahvaljujući dugom životnom iskustvu, usuđujem se da tvrdim da je naš narod jedan od tih. Od Stefana Nemanje pa do danas, protekao je dovoljno dug  vremenski period da bi psovka u Srba dostigla zavidan nivo koji se nalazi u samom svetskom vrhu. Pominjanje majke (najčešće), oca, sestre, bliže i dalje rodbine, delova tela...u običnom razgovoru upotrebljava se češće nego: Dobar dan! Uz pominjanje majke, sestre, tetke, strine... obavezno je locirati mesto u koje se smešta muški polni organ, kao npr: U pičku, u dupe, u sisu krvavu, u usta...

Ma kakvi iza sedam mora, ili sedam gora, ne, tu, ovde, tik do, oko nas...živi i goji se Aždaha koja neprestance ubiva Georgija. Nije to jednoglava, dvoglava, troglava, Biblijskobajkasta ne, to je, Aždaha sa desetak, dvadesetak, možda tridesetak hiljada glava.
Nije ni svakodnevno ubivan Georgije individum, pojedinac.

O Bože!Jutros sam među maminim papirima pronašao njegovo pismo!

Godinama nisam prilazio maminim i tatinim stvarima, nisam imao ni snage ni volje. Njihovu odeću sam davno dao Crvenom Krstu ali lične stvari nisam ni pipnuo. Činilo mi se da bih ih povredio ulazeći u njihovu intimu. Ipak! Posle posete i susreta sa mojim navodnim ujakom, smogao sam hrabrosti da zavirim u ono što je ostalo iza mojih roditelja. Među tatinim stvarima

Grešite! Moj pokojni otac se zvao Dragan. Uostalom ni prezime koje ste mi rekli ne znači mi ništa. Odrastao sam ovde u Buenos Airesu. Rodio sam se u Beogradu 28. Februara hiljadu devetsto šezdeset pete, tako da su me kao sasvim malu bebu, mama me je sve vreme držala u naručju, doveli u Argentinu, moju jedinu domovinu.

Tata je prvih nekoliko godina radio kao tehnički crtač ali su kasnije jedan njegov prijatelj Nemac

Astal – Tiš

Riba – Fiš

Koža – Leder

Pero – Feder

Ovo je jedino što sam zapamtio od nemačkog jezika koji je moja majka Radmila uz francuski, pokušavala da udene u moju tintaru kao malom, pre polaska u školu a bogami i kasnije. To neodoljivo podseća na ono Nušićevo iz Autobiografije:

Kvadrat nad

Mellissa, comment Vous défendé Vous côntre la solitude ?

Monsieur, j´ai devenue la solitude méme!

U neizbežnoj (u poslednje vreme) Paleti, pijem produženi sa mlekom čekajući da dođe vreme kada treba da se sastanem sa A. V.

Citat iz Aleksandrijskog kvarteta Lorensa Darela, stavljam ispod naslova danas

11. Novembra 2007 godine u 19 sati i 36 minuta, kada počinjem

Ukras moji sedih vlasi je lopovluk i šašavost.

Toliko sam zdrav da se plašim da sam užasno bolestan.

Volim da posmatram upaljen televizor sa zadnje strane.

Treća šljivovica je u stanju da konkretizuje aleju šljiva.

Užasno sam ostario, lažem ma kuda išao, istinu ne vidim čak ni kroz naočare.

Povlačim sve što sam

kukusigameni je dobio šansu

Bio jednom jedan čovek koji je znao dve istine. Dve istine ali iste. I nikako nije mogao da se pomiri s tim da su te dve istine paralelno postojale u jednom svetu. Rešio je da traga za drugim svetom, ne bi li smestio