B92 Blog

Pored toga što je značajna kao prva poseta Baraka Obame Aziji u svojstvu predsednika SAD, njegova turneja mogla bi da označi i ključnu prekretnicu u strateškoj orijentaciji Sjedinjenih Država i da da novi kvalitet odnosima Amerike i Kine kao, kako to neki analitičari sada već otvoreno ističu – dve svetske supersile. To možda označava i kraj perioda u kojem su SAD važile kao jedina svetska supersila posle raspada Sovjetskog Saveza, i potvrđuje da, po prvi put od kraja Drugog svetskog rata, transatlanski odnosi više nemaju prioritet u strateškom razmišljanju Vašingtona.

Neka poredjenja zaista čine ovakav zaključak gotovo neizbežnim. Javni nastupi predsednika Obame u Japanu i Kini bili su u centru pažnje svetskih medija, dok je on u svojim sveobuhvatnim govorima najavio veće angažovanje SAD u Aziji i važnost partnerstva, kako sa Japanom, tako i sa Kinom. Obama je u Pekingu

Američki mediji uveliko nagađaju šta bi mogao da bude motiv za vojnog psihijatra Nidala Malika Hasana da potegne oružje i pobije 13, a rani još tridesetak ljudi u američkoj bazi Fort Hud, u Teksasu.

 Njegove kolege psihijatri uglavnom se slažu da masovna ubistva ove vrste predstavljaju "popuštanje ventila" pod neizdrživim pritiskom nagomilanog gneva. Za sada, teško je reći da li je taj gnev zaista bio izazvan nezadovoljstvom zbog američkog vojnog angažovanja u ratovima u Iraku i Avganistanu.

 Prema medijskim izveštajima Hasan je pobožni musliman i redovno je odlazio u džamiju. Takođe je poznato da je nedavno dobio naređenje za prekomandu u Irak i da je bio veoma uznemiren zbog toga. Kako da ne bude kada je do pre kratkog vremena radio u vojnoj bolnici, pomažući fizički i psihički teško traumatizovanim povratnicima iz tih ratova. Može se zamisliti kakvih se sve strahota tamo naslušao.

 Ali, kako izgleda, postoja

Jedna crtica iz kulture američke prestonice možda će vam biti zanimljiva - današnji naslov u rubrici "Stil" Vašington Posta - "Brighest Young Things dominiraju vašingtonskom blog scenom", podsetio nas je na prilog koji smo emitovali pre nekoliko meseci. To je priča o Svetlani Legetić, 29-godišnjoj Novosadjanki, arhitekti po zanimanju, čiji se blog sa My Space stranice pretvorio u Brightest Young Things - blog koji danas ima 100,000 čitalaca, i čiji autori više nisu samo posmatrači i komentatori vašingtonske kulturne scene već i jedni od njenih kreatora.

2006. godine, Svetlana je sa nekoliko prijatelja razvila sajt na kome su objavljivali fotografije 

Predsednika Obamu jutros u šest sati su saradnici probudili sa neočekivanom vešću - američki lider koji nije smatran ni jednim od favorita postao je ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za mir. Nagrada je iznenadila samog Obamu, njegovu administraciju i Amerikance, čije prve reakcije na blogovima i drugim forumima pokazuju podeljenost po gotovo stranačkoj liniji.

Predsednik Obama od početka izaziva snažne emocije u gradjanima, oni koji vole i poštuju svog lidera danas su ponosni što su njegovi napori na jačanju diplomatije i promeni američkog spoljnopolitčkog kursa, inicijativa da se svetski konflikti rešavaju dijalogom i pregovorima, ovako rano dobili priznanje. Svesni da je Obama postao laureat nepunih godinu dana nakon što je postao predsednik, oni ipak smatraju da je u prvih devet meseci na vlasti predsednik već ostvario krupne promene, preduzimanjem koraka ka okončanju rata u Iraku, da je već promenio medjunarodnu klimu, stavljajući naglasak na diplomatiju, toleranciju i medjusobno poštovanje p

Rat u Avganistanu od početka je bio manje sporan od rata u Iraku. Njegov početak vidjen je kao opravdana reakcija na napad Al-Kaide, njegovo produženo trajanje objašnjeno odlivanjem snaga na taj drugi sukob. Avganistan je izazivao manje podela, polemika, protesta, neko vreme se odvijao gotovo neprimetno, u džinovskoj senci Iraka. Ali osam godina kasnije, taj sukob je sve nepopularniji, a Bela kuća suočena sa pitanjem – šta dalje? Posle 800 poginulih vojnika, koliko još života žrtvovati, posle potrošenih 220 milijardi dolara, koliko još novca izdvojiti za sukob čiji je ishod krajnje neizvestan...

Predsednik Obama je još u predizbornoj kampanji obećavao da će brzo okončati rat u Iraku i koncentrisati se na Avganistan kao utočište terorista, svojim kasnijim potezima ostao dosledan toj ideji, a administracija razmatra mogućnost slanja čak 40,000 novih vojnika. Medjutim, ovih dana Bela kuća insistira na tome da je potrebno razviti novu strategiju pre izdvajanja novih resursa. Operacije u Avganistanu u po

Tri sasvim različita incidenta na tri sasvim različite lokacije – od zgrade američkog Kongresa, preko terena Flašing Medouza, do bine na kojoj su dodeljene MTV muzičke nagrade za 2009 – ovih dana se paralelno razmatraju u američkim medijima kao znak opadanja američke kulture.

Do sada relativno nepoznati kongresmen iz Južne Karoline, Republikanac Džo Vilson preko noći je postao, kako se ovde kaže “household name” dobacujući “Lažeš!” Baraku Obami dok je američki predsednik Kongesu prošle srede obrazlagao detalje svog plana reforme američkog zdravstva. Zapanjeni izraz lica predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi koja se u Kongresu od 1987. mogla naslušati raznih verbalnih izgreda, dovoljno govori o tome o kakvom je presedanu reč. Zvezda američkog tenisa Serena Vilijams, ogorčena zbog procene linijskog sudije da je nagazila liniju prilikom servisa zapretila je dotičnoj sudiji da će da joj “nabije ... lopticu u ... grlo”. Najzad, čuveni skandal-majstor, reper Kanje Vest, izazvao je incident na

Članovi i prijatelji jedne od najuticajnijih političkih porodica u Americi, političke pristalice i suparnici, ideološki rivali i istomišljenici ispraćaju čoveka koji je ceo svet impresionirao pasioniranim liberalizmom, "lavljim" zakonodavnim umećem, ali nadasve - borbom za položaj, prava i obrazovanje ljudi na najnižim, bolje rečeno - najsiromašnijim stepenicima društva.

Policija u Bostonu objavila je da je najmanje 50.000 ljudi došlo da preminulom senatoru Edvardu Kenediju oda posljednju počast. Neki od njih su se do najvećeg grada u Mesačusetsu vozili i po desetak sati.

Za 47 godina u Senatu SAD, što je treći najduži senatorski staž u američkoj istoriji, najmlađi brat ubijenih - predsednika Džona Kenedija i predsedničkog kandidata (bivšeg senatora i ministra pravde) Roberta Kenedija, dotakao je živote mnogih. I u Americi i izvan nje. A pomagao je najčešće onima koji su ugroženi i obespravljeni - manjninama, žena

Veoma je teško pisati o američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji - poznatijoj po skraćenici CIA. Još od vremena Hladnog rata, u svetu van SAD samo pominjanje te, najpoznatije od ukupno 16 obaveštajnih agencija američke vlade i oružanih snaga, izaziva različite, najčešće negativne reakcije. O njoj se ispredaju razne priče, kolaju mitovi, šire glasine i pripovedaju bajke. To, naravno nije čudo. Kakva bi to bila špijunska agencija kada bi se o njoj sve znalo. Međutim, zna se pouzdano da je CIA u okviru američkog "rata protiv terorizma" prebacivala osumnjičene u treće zemlje, gde su bili zlostavljani da bi se od njih izvukle važne informacije. Štaviše, islednici CIA-e su i na američkom tlu primenjivali u osnovi zabranjene metode, kao što je simulirano davljenje - zloglasni "voterbording," pretnje smrću i izlaganje zatvorenika neljudskim uslovima.

Ustav Sjedinjenih Država zabranjuje mučenje zavorenika. Ali, kao što se

Sjedinjene Američke Države su u porođajnim mukama. Predsednik Obama je, kao što je obećao u svojoj predizbornoj kampanji, krenuo u političku akciju za promenu jednog od najkontroverznijih i najkomplikovanijih sistema u SAD - način na koji Amerikanci osiguravaju svoje zdravlje, odnosno plaćaju za lečenje kada se razbole.

Prema sadašnjem sistemu, građani kupuju zdravstveno osiguranje od privatnih kompanija, dok država osigurava samo penzionere, invalide i hendikepirane osobe. Ali i tu postoje razna ograničenja, tako da je danas zdravstveno neosigurano 46 miliona Amerikanaca. Privatno osiguranje najčešće je veoma dobro ali skupo, pa mogu da ga plaćaju samo oni koji imaju dobre plate ili su zaposleni u bogatijim firmama. Što se tiče državnog osiguranja, već sada jasno da će ono kroz par decenija bankrotirati.

Većina Amerikanaca iz raznih razloga nema veliko poverenje u federalnu vladu i ona se najčešće smatra za neefikasnu, pa O

 U Sjedinjenim Državama ovih dana vodi se žestoka polemika o prednostima i nedostacima plana predsednika Obame za smanjenje ugljendioksida u atmosferi i oslobađanje zavisnosti od nafte. Prema tom planu, popularno nazvanom "keš za starudiju" (cash for clunkers), svaki vlasnik koji imaj neko vozilo mlađe od 25 godina, sa potrošnjom većom od 13 litara na sto kilometara, može prilikom kupovine ili lizinga novog automobila da dobiju popust od 3500 do 4500 dolara.

 Program se pokazao toliko popularnim da je za manje od nedelju dana potrošeno milijardu dolara, koliko je Kongres odobrio. Sada je u proceduri zakonski predlog o odobravanju dodatne dve milijarde dolara.

 Ovaj, naizgled dobar program za uklanjanje starih vozila sa puteva i smanjenje zagađivanja, dobio je u međuvremenu mnoge kritičare. Stručnjaci su brzo izračunali da su uštede male, pogotovu kada se u