Vreme je da padnu maske. Libkonz gleda "Zvezde Granda".

Počelo je to još prošle godine. Ničim izazvano. Listao sam kanale i čuo nekog klinca iz Subotice kako peva. Oduševio sam se i nastavio da gledam. Nakon što završe sa pevanjem izlaze pred neki žiri koji čine ljudi koji sebe zovu novinarima. Valjda se danas tako zovu i oni koji pišu za razne toalet papire koji sebe zovu novinama. Dvoje od tih novinara su svoje učešće u ovom žiriju lepo naplatili jer su napisali neki škrabotine koje zovu knjigama. O tome ću posebno da pišem. Zaslužili su.

Nego, da se vratim

Znate onu situaciju kad morate da sedite na nekom mestu, kad neko nešto izlaže, predaje, al to nešto vas ili potpuno ne interesuje i ne postoji situacija u kojoj bi vam neki od izloženih podataka dobro došao, il predavač svoj posao radi izrazito loše, pa vam je sve veći napor da ga slušate, čujete, ostanete budni.

A oči vam se same sklapaju.

49. p.n.e. Gaj Julije Cezar izgovorio je čuvenu rečenicu "Alea iacta est" (Kocka je bačena) i prešao reku Rubikon

1863. U Londonu je otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

1882. Počeo je hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenja zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja.

               Moja draga gošća iqiqiq:              

               Samo otvorite hronike novina, iz meseca u mesec, naslovi su: „.. SAMOUBISTVO U CENTRU BEOGRADA: Devojka skočila ..." (<LINK), ,,Devojka (16) sekla vene žiletom...'', ,,..TRAGEDIJA U NOVOM BEOGRADU: Muškarac skočio sa sedmog sprata''...

Prije neki dan otkrih da mali od brata (12 god.) sluša Iron Maiden. O jbt, dakle ništa se nije promjenilo ... zadnjih trideset godina :)  Mejdeni i dalje spadaju u standardni set dječjih bolesti koje mnogi od nas dječaka jednostavno moraju da preleže. Neki se čak nikad ni ne izliječe potpuno. Neki ni ne žele da se liječe.

Ovog vikend na programu su prve utakmice ovogodišnjeg NFL  Play Off-a, pa kao uvod u konačno razračunavanje red bi bio da se osvrnemo na protekli (regularni) dio sezone.

Daklem, drage moje i dragi moji, ovo je, po naški rečeno žurka za Iris, koja je l' te, očekuje prinovu!

Za one koji nisu upoznati sa ovim običajem, da pojasnim - Baby Shower je zabava koju neka od prijateljica priređuje za buduću mamu. Na njoj se, uz lepe želje, donose, naravno, kolači, sokići i ostale grickalice (mada to zna da obezbedi i domaćica), ali OBAVEZNO se donose pokloni dobrodošlice za bebu!

 Ko čemu, baba o uštipcima, a ja o školi...

Prvo da se izvinim svima koji su nestrpljivo čekali nastavak sage zvane „Inkluzija u praksi" - imali smo mesec dana respiratornih infekcija (uključujući dva bronhitisa i jednu upalu pluća), pa nisam postizavala da piskaram, osim da povremeno ostavim poneki komentar.

majica

Tek kad sam im objasnila da pričam o školi ekstremnih sportova, razvedrili su se.

poduka

I tako, mi se već drugu nedelju družimo sa strpljivim momcima i devojkama iz JC&co, koje sam, doduše, molila da mi budu gosti, da napišu svoj blogić o očekivanjima i napretku škole, ali, nažalost, poslali su mi samo neku vrstu zvaničnog obaveštenja, no, kakvo je takvo je, evo šta oni kažu:

Uvek sam mrzeo muški šovinizam. Veliki švaleri i muškarčine koji posle raznih bajki ispričanih u trenutcima oduzetosti alkoholom, odlaze kući i svoju nemoć ispoljavaju bilo nasiljem, bilo kurčevitim ćutanjem. A iza svega je  zapravo stajalo  ogromno nerazumevanje funkcionisanja ženskog mozga. Zato sam posle 30-te godine života počeo da shvatam izreku “ Zrelost muškarca se određuje time, kojom glavom razmišlja, donjom ili gornjom”.

 U slavu svih palih junaka borbe protiv fašizma.

Svaki komentar, o tome kako se ovaj značajan dan za istoriju čovečanstva, obeležava u Srbiji bio bi suvišan.

Dragi moji susjedi, oprostiću vam skidanje tabli sa ćiriličnim natpisima, ali to što ste tukli policajke oprostiti vam ne mogu.

 Da, da, vruce je, oooopasno vruce, prosto nemoguce, odjednom.

 Kao da je Beograd zagrlila Sahara i stisnula jako u taj zagrljaj pa ne pusta. Kaldrma, ocuvana u nekim delovima grada deluje kao da ce se istopiti od vrucine a beton isparava nezaustavljen u tome ponekim drvetom i mikro naletima vetra.

 Kretati se po centru Beograda postaje sve veci i veci stres, kao negde daleko preko granice sto vidjasmo. Kao da svi voze automobile, a ti isti bi trebalo i da se parkiraju. Po zonama. Ograniceno. Ne mozes ti tu da zasednes pet sati, pa nije to tvoja prcija. "Ma,

Čini mi se da su omiljene aktivnosti u zemlji u kojoj živim:

•                   1. Plakati za prolivenim mlekom.
•                   2. Za neuspehe optužiti druge, najbolje državu i roditelje.
•                   3. Verovati da vest nije vest ako je dobra i pozitivna.
•                   4. Pljuvati po svemu i svakome.