Za vreme Nikolicevog strajka gladju i zedju koji slabo vodu da je pio, Ivica Dacic je rekao kako bi on, da je na mjestu Tadicevom, raspisao te izbore.

Tako je radio njegov shef, nekadasnji predsednik SPS-a, Srbije i Jugoslavije, Slobodan Milosevic. Ispade taj Milosevic neki veci demokrata. Koji su nam persun dolazili raznorazni Gonzalesi i koji je klinac uopste demokrata Milosevic donosio taj famozni, ocigledno za Ivicu Dacica- zaboravljeni leks specijalis?

Onda je neki dan Ivica jos jednom pomenuo Milosevica kao uzor koga treba sljediti i od koga

Potpisan sporazum između Beograda i Prištine. EU i SAD aplaudiraju. Beograd veli da nije, a Kosovo da to jeste priznanje nezavisnosti ... 

Iscrpljujući se komentarisanjem dnevnih događaja i praćenjem isključivo "stranačke" politike, često gubimo širu sliku iz vida, kao i zakone geopolitike koji mnogo više utiču na naše živote nego izjave stranačkih prvaka, protokolarne ministarske deklaracije ili floskule stranih amabasadora. Ovaj tekst je mali i skroman pokušaj da se uvide neki sadašnji i budući trendovi na Balkanu, koji će uticati na naše sudbine i sudbine naše dece.

Počelo je tiho. Građani jedne banje u Srbiji se pobunili jer imaju u komšiluku neke agresivne azilante. Onda smo saznali da je neka tetka iz NEgleske preko fejsbuka upoznala nekog tipa iz neke zapizdine koji je emigrirao u Srbiju, pa je sela u avion i došla u Azil Banju gde je bila razočarana ponudom , ona ili on, ne sećam se, i prekinula ad hok veridbu sa ograničenim dejstvom. Tu doše do nedefinisanih okolnosti pri kojima ona bude a silovana neki budu pohapšeni. I to je početak zapleta. Nastavak je da su se lokalni Srbi pobunili preko novina da azilanti, koji su tu smešteni mimo svoje i volje "gostoljubivih" žitelja banje, kradu, upadaju u stanove, nose ogromne noževe, smrde, kenjaju, drogiraju, jedu žabe, muve, slonove, ... i kao takvi pretstavljaju pretnju za njihovu modernu banjsku sredinu. Tabloidi su podržali tu priču sa još jezivijim primerima (videti pod raspirivanje verske i nacionalne netrpeljivosti) dok su promoćurniji pojedinci i medijske kuće takvo ponašanje nazvali (pravim) imenima u rasponu od ksenofobije, peko rasizma pa do fašizma.

U duhu proslave 15 godina od bušenja režima Slobodana Miloševića i prve demokratske lokalne vlasti u mom Nišu do koje se došlo protestima i građanskom neposlušnošću stanovnici Azil Banje su organizovali proteste "Azilanti mrš u pičku materinu", slali pisma svima (od 1389, preko naših do Koštunice) a bogami zaključali nejač u kuće remeteći nastavni plan i program po školama.

Slovenačka vlada je odobrila predlog zakona kojim se zabranjuje gradnja više od 30 metara kvadratnih u sopstvenoj režiji i uz pomoć komšiluka. Time bi trebalo da se da veštačko disanje krepanom slovenačkom građevinskom sektoru. Odmah potom je slovenačka vlada otišla još dalje ka horizontima nepoznatog odobrivši i predlog zakona kojim se zabranjuje ne samo zapošljavanje na crno, nego i zapošljavanje na sivo, odnosno ograničava se komšijska pomoć, ukoliko je komšija profesionalac.

Ove krizne mere vlade su izazvale salve oduševljenja u širokim narodnim masama, a jedan od očajnih slovenačkih ekonomskih stručnjaka je vladi predložio i da zakon proširi na zabranu kuvanja kod kuće, čime bi se stimulisao ugostiteljski sektor. Nadprosečnu radost su pomenuti predlozi zakona izazvali u društvima dobrovoljaca, koja zahvaljujući zakonskoj mašti imaju sve šanse da se mimo svoje volje, a zarad svoje humanosti, pretvore u udruženja organizovanog kriminala.

Negde posle ponoći nekoliko silueta crnjih od nestanka struje u tunelu, bezglasno se prišunjalo uličnim kontejnerima. Posle kraće signalizacije rukama i nogama, crne senke su se čučeći stisle između kante za biološke otpatke i njene komšinice za plastičnu ambalažu.

Srpsko-hrvatski odnosi su uvek bili ključ mira, stabilnosti i bezbednosti regiona i šire, pa bi bilo normalno da su upravo Srbi i Hrvati najviše zainteresovani da oni uvek budu što je moguće bolji. Međutim, nije uvek bilo tako, pa i još nije, i upravo zbog toga oni koji se trude da civilizuju i uljude međusobne odnose zaslužuju najviše pohvale. Da su uvek kroz istoriju, dalju i bližu, na čelu oba naroda bili ljudi,  ne bi ni bilo potrebno da na početku druge decenije 21.veka radimo ono što su moderni narodi davno učinili, dakle izvinjenje, žaljenje, utvrđivanje istine i pomirenje. U istoriji, kao i u životu pametni uvek moraju da ispravljaju ono što su neodgovorni, i  budale upropastili.

Predsednici Tadić i Josipović su poručili da su odlukom da posete Ovčaru i Paulin Dvor, kao mesta stradanja pripadnika oba naroda, pokazali da nema sile koja će ih sprečiti da okončaju proces pomirenja.

"Niko ne treba da nas natera da budemo ljudi", a oni su pokazali da su državnici i ljudi.

Prema njihovim rečima, Hrvatska i Srbija će morati da sruše još mnoge barijere, a prvi i najvažniji korak u tom pravcu biće utvrđivanje istine o sudbini nestalih u ratu.
"Nema te politike koja će nas dvojicu sprečiti

Prvi nastup srpske ministarke sporta.

-          Vi igrate sa Italijanima...

-          Mi?

-          Ne, mi igramo sa Fincima, zato što smo mi već igrali sa Italijanima.

-          Zašto onda mi opet igramo sa Italijanima?

-          Niste vi mi, mi smo mi.

"PREMA rezultatima izlaznih anketa Ivo Josipović je osvojio 64,6 posto glasova, a Milan Bandić 35,4 posto glasova. Podsjetimo u prošlom izbornim krugu pogreška izlaznih anketa bila je 0,3 posto." (Index.hr)

Konačan rezultat: Josipović 60.26%, Bandić 39.74%. Glasalo 50.12% birača.

.