Osama bin Laden je ubijen u nekoj pakistanskoj zabiti. Barak Obama saopstio je ovu informaciju nekada tokom  noci izmedju prvog I drugog maja.ucinivsi tako cin beatifikacije bivseg pape drugorazrednim dogadjajem. Dok se hiljade Amerikanaca okupljaju u blizini Bijele kuce u Washingtonu trijumfalno likujuci zbog smrti Bin Ladena, sve me to podsjeca na slicne scene u Benghaziju

Tiranija, zlostavljanje ili jednostavnije nasilje na poslu je negativna društvena pojava o kojoj se nerado govori i kojoj su izloženi zaposleni svuda u svetu, pa i u Srbiji.
Sam izraz mobing podrazumeva psihičko, moralno i seksualno nasilje nad pojedincem, najčešće na radnom mestu, kojim se ugrožava njegov moralni i fizički integritet, pravo na lično dostojanstvo i pravo na rad, ignorisanjem, ismevanjem, stalnom pretnjom otkazom, zakidanjem na zaradi, nasrtajem na čast i ugled zaposlenih sve do napuštanja radnog mesta. 

Dragi Mikimedic,

na prošlom mom postu, čija tema nije bila trgovina ljudima i obaveze države Srbije u prevenciji ovog oblika organizovanog kriminala, izrazio si sumnju u moje tvrdnje da navedene obaveze postoje (prema EU i ostatku sveta). Pristojno smo razmenili mišljenja, iako si u pojedinim trenucima svojom sumnjom dovodio u pitanje moj kredibilitet, moju argumentaciju i moje motive za tvrdnje koje sam iznosila. Ja sam predlagala da se obratiš nadležnim ljudima, čije sam ti adrese dala i tražiš potrebna dokumenta. To si odbio. Tražio si linkove.

Okej. Pošto nisi bio nepristojan, ja sam zato pristala da ti ipak pribavim dokumenta koja dokazuju istinitost mojih reči. Pa sam se sama obratila nadležnima. Lepo je što si razumeo da ja ta dokumenta nemam kod sebe, niti u svakom trenutku vreme da ih tražim. I lepo je što si pristao da mi se javno izviniš, ako se ispostavi da sam u pravu.

Naslov ovog bloga je naravno šala. Nije potrebno nikakvo posipanje pepelom (to su tvoje reči), već samo jedno obično i kratko izvini, što je bio moj jedini "uslov" da se bavim pribavljanjem dokumentacije, sa kojom sam odavno upoznata i što mi je bio dovoljan argument da napišem da država Srbija ima obaveze u preventivnoj borbi protiv trgovine ljudima.  

Autor: Rodoljub Šabić

Pre tri dana Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je zabranio dalju obradu podataka o ličnosti u okviru tzv. „Centralizovane školske baze podataka i sistema za obaveštavanje roditelja o uspehu učenika" i naložio Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje AP Vojvodine i preduzeću WDV Soft d.o.o. da odmah po prijemu rešenja zatvore sve pristupe bazi podataka iz lokalnih i spoljnih mreža a da u roku od 10 dana od prijema rešenja brišu iz navedene baze podataka podatke o ličnosti za ukupno

Autor. Rodoljub Šabić

„Оd svoje banke dobio sam putem SMS-a obaveštenje da je na moj račun dana 20. 04. 2011. godine pristigao priliv od 471,03 dinara od NIS-a. Pretpostavljam da se radi o besplatnim akcijama koje su podeljene svim građanima Srbije. Ja nisam dao nikakav nalog bilo kom brokeru da izvrši transakciju tog tipa, a samim tim je neko ili falsifikovao moj potpis ili..."
Ovo je suština sadržine poruke koju mi je uputio jedan kolega bloger, sa ovog bloga čija zanimljiva pretpostavka, da je i ne znajući „prodao" svoju akciju NIS-a, dobro korespondira sa berzanskom

 

Igranim filmom "SESTRE" Srbija je ušla u svetsku kampanju Ujedinjenih Nacija u borbi protiv trgovine ljudima. "Blue Heart Against Human Trafficking" naziv je te kampanje koja za simbol ima plavo srce. Kao i obično, malo smo se kasno setili, pa kancelarija UN nije imala dovoljno vremena da nam pošalje značke plavog srca koje smo želeli da podelimo svim zvanicama na premijeri. I kao što smo navikli - sve smo proizveli sami, u Srbiji, u zadnji čas.

Autor: Rodoljub Šabić

Jednu našu sugrađanku, nedavno je, u jednom velikom šoping centru zadržalo privatno obezbeđenje tog centra. Zadržalo i držalo do dolaska policije. Razlog za zadržavanje - „posumnjali su da je ona želela da uđe u prostoriju na čijim vratima je stajala oznaka da je rezervisana samo za službena lica". Dolazak policije, budući da „sumnja" nije potvrđena i nečim realnijim, za jedinu posledicu je imao njeno puštanje na slobodu iz faktičkog pritvora. Nakon toga ona se obratila Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka

 Jovan Berić je iz sela Varivode, na pola puta između Knina i Zadra.. Povratnik je u Hrvatsku, a roditelji su mu ubijeni 1995. godine. Pedeset dana nakon operacije "Oluja".Ubili su ih pripadnici hrvatske vojske. Od povratka, bori se za istinu, ali umjesto statisfakcije, od hrvatske države je dobio

Evo, širom Hrvatske traju protesti protiv haške presude za zajednički zločinački poduhvat u kojoj je "Oluja" okvlifikovana baš onako kako zaslužuje. A presuda generalima, odnosno kazne koje su im izrečene nisu toliko bitne. Mogli su dobiti i manje i više, rekoh već, nebitno je. Pravda je, što se Haga tiče, zadovoljena. Sada ostaje nešto drugo. Ostaje lokalnim sudovima da sude pojedinačnim počiniocima zločina, a njih svakako nije malo.

Toga su potpuno svesni učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata.Svesni su naročito oni koji na zločinačkim rezultatima "Oluje"

 

 

Ja znam da se birokate izdrkavaju nad pučanstvom ali ovo je preterano.