Gost-autor: a_jovicic

 

EDIT: Na žalost upravo je objavljeno da se pojavio jedan sumnjivi slučaj što samo pokazuje koliki je oprez neophodan u borbi protiv ovog podmuklog neprijatelja.

--- 

Svetska zdravstvena organizacija je juče, 14. januara, objavila da je posle pune dve godine, okončana do sada najveća i najduža epidemija Ebola hemoragične groznice. Kako se u proteklom periodu došlo do novih saznanja o samom virusu (tj. da i posle izlečenja isti može da bude prisutan u organizmu još godinu dana i pod izvesnim uslovima se prenese na osobe u bliskom kontaktu) postoji mogućnost sporadične pojave novih slučajeva ali obzirom da je zdravstveni sistem pogodjenih država u proteklih godinu dana znatno unapredjen i da se stanje izlečenih redovno prati, mala je verovatnoća razbuktavanja neke nove epidemije. Od početka epidemije zaraženo je 28638 osoba od kojih 11315 nije uspelo da se izbori sa bolešću. I ove brojke, koliko god bile tužne, predstavljaju ohrabrujuću vest obzirom da je soj virusa "Zair" na početku epidemije procenjen kao vrlo smrtonosan (oko 70-90%) a zahvaljujući kvalitetnom medicinskom tretmanu smrtnost je smanjena na 40% u zbiru a čak i niže u pojedinim sredinama.

 

Želela sam da vidim sakuru još od prve slike procvetalih trešanja na zidnom kalendaru u mojoj dečijoj sobi. Još od onog časa geografije na kome nam je nastavnica pričala o festivalu koji slavi cela japanska nacija.

Ali nije mi se dalo da turu po Japanu započnem u rano proleće, idući od juga prema severu, tragom cvetanja trešanja. Promenila sam planove i vozila u jesen, bežeći od zime na jug. Pomirila sam se s tim da ni putnici-nomadi ne mogu da ispune sebi sve želje i da i najvećim svetskim skitnicama ostaje ponešto o čemu će sanjati, kujući planove za ’neki drugi

 Član 28 Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru

Na osnovu kojih informacija roditelj treba da donese odluku o tome da li će dati saglasnost za bilo koju hiruršku intervenciju na svom detetu? 

Treba li svako od nas, na dan dobijanja Izvoda iz matične knjige rodjenih za svoje dete, da obezbedi i neki sertifikat o posedovanju osnovnih znanja iz pedijatrije

1.
Hostel u Kaošangu prevazilazi sva moja očekivanja. Za dvanaest americkih dolara, koliko sam platila jednokrevetnu sobu sa upotrebom zajednickog kupatila, u Tajvanu se tesko moze naci i dormitory. A ovo ovde je toliko dobro - pocevsi od ogromnog hola koji je uredjen sa mnogo stila, preko zanimljivih putokaza koji gosta vode do jedanaestog sprata, potom murala koji odvajaju ulaze za muskarce i zene, do kupaonica i toaleta, vesernica, zajednickog boravka, a naposletku i same sobe - da i Dzordz ostaje u neverici. Uzima vizitkarticu hostela, posto planira da jednom, kada se njegov otac

Okrutnost tzv. liberalnog kapitalizma i gramzivost njegovih najbogatijih aktera doseže nivo psihopatološkog sindroma. Postavlja je logično pitanje: Ako su zlokobni tvorci nehumanih sistema poput fašizma, nacizma i staljinizma bili namerno slepi i gluvi na tuđe patnje i masovne likvidacije običnih ljudi, šta onda zaključiti o autorima liberalnog kapitalizma? Njihova istorijska režija takođe je odgovorna za veliki broj ubijenih osoba, za masovno siromaštvo i nebrojene muke preživljavanja miliona ljudskih bića. I aktuelna ekonomska kriza, koja drma čitav svet od 2008. godine, svedoči o razmerama pohlepe kao bolesti. Delić te epidemije sjajno je prikazao Majkl Mur u svom antologijskom filmu "Kapitalizam: ljubavna priča".

Milan Nikolić

Rivalstvo dve komercijalne televizije čija imena počinju na isto slovo, P naravno, sve više liči na dominantne sadržaje njihovih programa. I u tim sadržajima se slažu kao i u ovom slovu P. Razlike su u nijansama, tek toliko koliko se razlikuju Turci i Latinoamerikanci. I njihove ljubavne stranpututice, filozofska i uopšte misaona lutanja, intimne zgode i nezgode. Razlika je samo u ambalaži. Da konkretizujemo, na Prvoj televiziji znaju da podese svetlo, urede studio, efektno odomaće neku franšizu, postave kadar, naprave špicu. Na Pinku to nikada nisu naučili.

   Boli  nepoznato, baca u neizvesnost, magluštinu tmurnu gde ne možemo da se vidimo, razaberemo, dodirnemo.. gde samo dah i uzdah naslućuju težinu.

   Nemamo meru za kamen da se popnemo iznad tog nedoživljenog, uraganskog, razdirućeg tako majušnog , a tako ogromnog, pola vasione dodiruje. Da se popnemo za sekund izbavljenja, premoštavanja toga uznemirujućeg, neznanog tvorca  trena ustalasale tačke u nama.

   Izgubljeno se osećamo kad trnci krenu od malog prsta, u stomaku jurišaju, pogađaju nenadano, al’ sigurno, u grudima po koji eksplodira, u grlu zastane, premišlja se ,  na temenu pokušava da izbije i objavi pobedu.

   I, nemilo se osećamo u neprepoznavanju sebe kao slučajnosti, prolaznosti , večnosti što se nada.