Jedna sam od onih koji kad se vracaju za Beograd, raduju se punim srcem. Obozavam trenutak kad avion polako silazi sa oblaka te pocinjem da prepoznajem obrise svog grada. Isto mi je i kad se priblizavam putem, prugom, camcem..Kao da me ceka neko od najblize familije i siri ruke u zagrljaj.
Nije da bas izgleda kad mu se priblizavas kao svetsko cudo od grada, al ja znam sta se sve krije iza kulisa, ono lepo nesto, toplo, beogradsko.

Tadija Janičić: Ljudi koji vole da gledaju u sise

Kustos izložbe: Novi Nebojša Milenković

Galerija O3one, Uzun Mirkova 10, Beograd, 30.septembar – 20.oktobar 2016.

Otvaranje izložbe: petak, 30.septembar 20 h 

Nemački lekari (a svi, jelte, znamo da je nemačka medicina najbolja na svetu!) nedavno su obelodanili rezultate desetogodišnjeg naučnog istraživanja kojima je nepobitno dokazano kako svakodnevno desetominutno gledanje u ženske grudi ima blagotvorno terapeutsko dejstvo na rad srca, regulisanje krvnog pritiska i preventivno smanjivanje stresa. Takođe, zaključeno je i kako kontinuirano praktikovanje ove kontemplativne estetske i egzistencijalne prakse ima sposobnost i potencijal da produži životni vek za najmanje pet godina!

* * *
I pre no što sam počeo da radim u biblioteci, prema knjigama sam imao poseban odnos. Tezu kako postoje knjige koje određuju naše živote, ova prelepa žena čula je upravo od mene. Bio sam ubeđen da o tome neću govoriti, ali ne mogu da prećutim kako su stvari među nama postale vanredno ozbiljne onog časa kad je počela da pozajmljuje moje vlastite knjige. Pri tome, posebno interesovanje pokazivala je za one koje još uvek nisam ni napisao.

Mi ga najčešće nismo svesni - ali uvek postoji trenutak kada žena pred nama počne da se svlači. Kad počinjemo bivati sve bliži jedno drugom. To je zato što se prava žena uvek skida u slojevima: najpre odbacuje predrasude, pa stid, onda lošu prošlost, zatim jednoličnu sadašnjost - gaćice dolaze tek na kraju. Ne mogu opisati spokojstvo koje sam osećao pri pogledu na njena mala, špicasta kolena dok se približavaju stolu za kojim sedim. Pa ustreptalost ovlašnih dodira njenih dugačkih, negovanih prstiju u trenucima dok preuzima knjigu. Sekunde koje smo znali da produžimo toliko da nam je delovalo kako traju satima.

Kako iz beznađa?

Pomenuta petorka se izmetnula u mangupe pošto im je novokomponovani gospodar Vučić odmakao ruke i ostale udove od zlatnog ćupa vlasti i moći. Dok su se zajedno držali sekire upale u med, teklo

Podneta je inicijativa. Nije to ni nešto posebno iznenađujuće kad se bolje sagleda narav ovdašnjeg političkog tkiva.

 I, ne treba prejudicirati. Kao prvo, spomenik je spomenik. Samim pojmom „spomenik“ nije određeno da li se on podiže kao podsećanje na nešto pozitivno, ili na nešto negativno. Imamo brojne primere spomenika podignutih za velika dela i dostignuća, a imamo i spomenike koji podsećaju na veoma loše stvari.

Elem, ako saradnici i saučesnici

(Blog potaknut jučerašnjim „intelektualnim očajem“ jednog mog prijatelja zbog „stanja ambijenta“ )

Kako dostići ludilo? Nikako. Ono će dostići tebe. Ti njega ne možeš. Eto, i ono je kao senka – kad ideš ka njemu, beži, ali kad ti bežiš, ono dotrčava za tobom. 

Počev od razularene rulje, pa sve do timova vrhunskih istraživača pripadnost grupi izgleda da ima načina kako da potre različite vrste inhibicija u pojedincu. U svakom slučaju, jedan od centralnih aspekata svake grupe predstavlja autoritet oko koga se ista ta grupa okuplja. Blog je o tome koliko autoriteti izrastaju sami iz sebe, kao i koliko ih je u stvari moguće namenski stvarno i proizvesti.