Odričem se svoga oca zbog njegove tvrdoglave ustrajnosti na odluci da glasa za LDP.

Njegove političke dugove ne priznajem.

Davne 1996. godine, pred izbore, glavni trač po gradu Nišu bio je o knjizi koju je izdao, u to vreme. Mr. Mile Ilić. Knjiga se zvala „Oči istine“. Ta knjiga je oličavala autokratski pristup političkom životu u Srbiji, posebno u Nišu. Pisali su se hvalospevi, veličala intelektualna snaga mr. Mileta Ilića. Samo mali broj pravih intelektualnih gromada mog grada imalo je snage da ukaže na pogubno dejstvo takvog narcisoidnog pristupa političkom životu, koji određuje sudbinu svih nas. Većina kvazi intelektualaca je aplaudirala i pomno čekala da skupi koju bačenu kosku neprikosnovenog vladara grada Niša. I onda se desilo da loše procene budu kažnjene katastrofalnim rezultatima SPS-a. Personifikacija svih promašaja bio je Mile Ilić.

Ukoliko već nemate za koga ─ onda je najbolje da glasate za Čiča Glišu!

Ideja takozvanih belih (precrtanih) glasačkih listića poslednjih meseci nesumnjivo postaje ona politička opcija kojoj potencijalno stremi najveći broj glasača u Srbiji. Gotovo da nema nikog ko se neće složiti s činjenicom da aktuelna politička oligarhija ne predstavlja i ne zastupa više nikog i ništa osim samu sebe te da, kao takva, ne zaslužuje poverenje građana. Ono što se, međutim, objektivno nameće kao potencijalni problem jeste to da se ne mali broj građana inače naklonjenih ovoj ideji pita: A šta dobijamo belim/precrtanim glasanjem? Zar neće svakako neko pobediti na izborima? Da li možda treba da zapušimo nos i ipak glasamo za (neko) manje zlo?

Na istom ovom mestu bili smo s jeseni 2000. godine. Sa debelim razlogom. Zbog pokradeinh izbora. Zbog uništenih života. Zbog budućnosti.

I ove besprizorne siledžije su tu sa nekim razlogom. Ne znam koji je to razlog, ali sam siguran da nije onaj koji deklarišu. I da ih treba ukloniti, pod hitno i bez pardona.

Daleko smo odmakle s pripremama od kako je prvi blogopoziv za Arty-Party na brodu Krivi Stojko objavljen pre sedam dana i završio se pitanjem "da li će stati toliko ljudi na krivog stojka a da se isti ne nakrivi?" Moj odgovor je bio " da 'oce". Jer, kapacitet je 300 ljudi ili više, a i "veliki je stojko, da ne petljam sad tomu akvinskog i metafizicko pitanje koliko

Svaki čovek koji veruje u Boga je dobar čovek. A gde traži Boga, u katedrali, džamiji ili crkvi, meni je to sasvim svejedno.

Tomislav Nikolić

Nisam siguran da bi ateiste trebalo smatrati građanima niti rodoljubima. Ovo je jedna nacija pod bogom.

Džordž Buš stariji

 

  I stigosmo do kraja ovog dela knjige. Poslednji deo poslednje glave. 

 

Izgleda da je Tis zaboravila da ne živi sa njima pa je stala tek na merdevinama za ulaz. Pošto je Kju sa Asgardom odveo decu na neko jezero sa druge strane Astara, Tis stade neodlučno. Napovilne je zbunjeno pogledaše.
- Pa penji se gore, možeš da prespavaš kod nas. Ima i u našoj kući nešto da se popije. Kao da bi ti bilo prvi put... - reče joj Frija, pozvavši je trapavom gestikulacijom rukom.
- Neka, drugi put. Vas dve ste zajedno i ja bih samo smetala zabavi. Znate da to nije moj najomiljeniji oblik ljubavi. - odgovori belokosa vila.

Ovaj put jedan zabavan tekst - u stvari više je u pitanju igra. Razgovarajmo na temu društvenih mreža. Zašto ih voleti, a zašto ne? Šta je to dobro što su društvene mreže donele u Vaš život i živote Vama dragih i bliskih ljudi, a šta i nije baš tako dobro?

Započeo sam nizove, a Vi ih slobodno nastavite i proširite. Iznesite svoje mišljenje, ispričajte zanimljive anegdote i događaje.

ZA - voleti ih zato što:

Mozaik u Sevilji                                       Arhimed zamisljen

Legenda kaže da je Arhimed iz Sirakuze (287-212. p.n.e.), ulazeći u kadu da se kupa, i posmatrajući kako se nivo vode u kadi prilikom njegovog