Udruženje "Ateisti Srbije", ispred Koalicije za sekularnu državu, upozorava javnost i nadležne institucije da je, samo u toku prva dva dana trajanja popisa, više građana prijavilo nepravilnosti u vezi sa popisivanjem njihove veroispovesti. U konkretnim slučajevima, popisivači su odbili zahtev građana da budu popisani kao ateisti ili nereligiozni, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa. Ti građani su, na insistiranje popisivača, upisani kao da se nisu izjasnili, iako su se jasno izjasnili kao ateisti ili nereligiozni. To predstavlja grubo kršenje pravila, kojeg je bilo i na prethodnom popisu 2002. godine, što je rezultovalo podatkom od samo 0,5% ateista u Srbiji.

 

Ispražnjen, očišćen, čist um. Neću se ovde i sada baviti Kritikom čistog uma, ostavljam to po strani ili za drugi neki put, uostalom zašto i zbog čega, otKANTovano je to davno. Dakle, čist um! NIRVANA podrazumeva, uz dugotrajno, posvećeno, uporno i predano vlastito mentalno, fizičko i fiziološko učešće, dostizanje potpunog pročišćenja, očišćenja, ispražnjenja uma. U Milarepi se

Bila sam na promociji u Zelenom Zvonu.  Došla sam preumorna i sa zakašnjenjem. Ljudi su sedeli i čekali. Jedan dečko, mlad čovek, kako god, zapitkivao me je da li je i koliko Zoran pio. Bio je sipmatičan i otvoren. Posle je pričao kako nema pravih ljudi, naručivao pivo i pominjao nekakav bend. Sela sam s njim za šank, pila kratku s mlekom (to piju umorni)  Zrenjanin je mesto koje pamtim po nekim vožnjama iz Novog Sada, ne sećam se imena lokala znam samo sa kim sam u njih ulazila, sedela, pričala... Sećam se i Milana Mumina, ne znam zašto - on nije iz Zrenjanina.

Ali

Осећам потребу да напишем текст о мојим виђењима најновијих дешавања у Српској Православној Цркви, пре свега поводом избора новог Светог Синода.

Верујем да је довољно позната чињеница да у Српској Православној Цркви постоје озбиљне поделе. Ја бих их назвао раздвајањем жита од кукоља. Веома ме радује избор новог Синода, кога

iliti Deset muzičkih zapovesti 

Ovih dana Crkva je opet u centru pažnje. Kod nas se u pravoslavlje uvodi kung-fu kao metod dolaska do duševnog mira, a kod katolika je to rok muzika. Vatikanski list "L'Osservatore Romano" je objavio listu najboljih rok/pop albuma svih vremena. "Ova top lista je naš skromni vodič za dobru muziku i tu je da vas podseti da postoji i drugačija muzika" piše ovaj vatikanski list, pozivajući Italijane da je slušaju umesto lakih nota sa italijanskih festivala kao što je San Remo.

"L'Osservatore" je nedeljnik koji izlazi od 1861. godine, a prati Papine svetovne aktivnosti, objavljuje uvodnike crkvenih velikodostojnika i zvanična dokumenta Vatikana. 

 Zanimljivo je da na listi nema ni jednog italijanskog albuma.

Baš bi me zanimala nekakva top lista SPC-a. Nekako mi se javlja da bi tu bili Bora Čorba i Vesna Rivas. 

E sad sledi Vatikanskih TOP 10:

.

Nije ovo samo kritika crkve već opis stanja i podstrek za razmišljanje zašto smo tu gde jesmo, šta su hteli oni koji su poveli i gde su svoje narode i države doveli.

I pored svega što se izdešavalo među nama, među njima i između nas i njih, i pored upinjanja svih nacionalno osveštenih i osveštanih da dokažu kako smo različiti, svakim danom u svakom pogledu pokazuje se da smo mnogo isti. Istost ili sličnost  se mnogo lakše vide na promašajima i glupostima iz prostog razloga jer je toga mnogo više nego dobrih rezultata i pametnih rešenja.To može da se pokaže uporednim analizama bilo koje oblasti počev od ekonomije, politike, državnih strutura, stranačkih aktivnosti, kulture, sporta, umetnosti pa i delovanja i pozicije crkve u državi i društvu.Da je svaka sličnost  mnogo više realnost nego slučajnost dovoljno je da se iz ozbiljnije analize aktuelne situacije izostave konkretna  imena država, ličnosti, gradova i crkava  ili umesto reči Hrvatska, hrvatski, Zagreb, HKC staviti Srbija, srpski, Beograd, SPC itd. Upravo to se može videti iz sledećeg teksta Heni Erceg :

«Kada bi se postavilo nagradno pitanje – tko  je najbezobzirnija, socijalno potpuno neosjetljiva  institucija,

Prije neki dan otkrih da mali od brata (12 god.) sluša Iron Maiden. O jbt, dakle ništa se nije promjenilo ... zadnjih trideset godina :)  Mejdeni i dalje spadaju u standardni set dječjih bolesti koje mnogi od nas dječaka jednostavno moraju da preleže. Neki se čak nikad ni ne izliječe potpuno. Neki ni ne žele da se liječe.

AleXandar Lambros

Imam još veću maniju od pisanja, a to je fotografisanje. S urođenom radoznalošću za šarenolikost sveta od kako sam se domogao jednog digitalnog aparata od njega se više ne odvajam, što može žestoko da vam ide na nerve ukoliko ste se sa mnom zadesili negde u kakvom obilasku. Malo malo pa mi nešto privuče pogled i zastanem da blenem i uhvatim pravi ugao za detalj na fasadi, eksploziju boja na kakvoj pijaci, ili već kakav kadar prirodnog ili urbanog pejzaža. Izbegavam da slikam ljude. Nemam dovoljno dobar objektiv za bezbednu razdaljinu. I znam da ljudi, u najvećem broju, ne vole kad ih slikaju. Ali, ponekad je teško odoleti. Prosjak zaspao nad novinama na klupi ispred blještavog izloga Rolex radnje, obeznanjena narkomanka pred portalom katedrale, a ispod statue Notre Dame koja odozdo, onim svojim kič bogoumilnim pogledom kakav ima većina katolčkih crkvenih statua, gleda na nju, ili žena u burki koja u Lafayettu bira čipkani veš. Za mene su to rečita svedočanstva ludila našeg doba. Teško je odoleti.

Mada još nije prošlo prvih hiljadu dana Vlade, te da je verovatno krajnje nekorektno zakerati i tražiti dlaku u jajetu. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ipak, moram da pitam: gde su ti šalteri za brzo reagovanje?