Dobro dosli na US Open! Tako smo poceli izvestaje odavde pre 15 dana, i danas su nam se tako javili redari na ulasku u teniski centar po poslednji put ove godine. U pitanju nisu obicni redari, ovo su odlicno istrenirani pozdravljaci koji stoje odmah iza kapija US Opena i pozdravljaju sve koji ulaze. Jutros ih je vrlo malo zato sto se kapije centra ne otvaraju jos dosta dugo. Jos nije ni podne, da je ovo obican dan, tenis bi vec uveliko trajao i na ekranu koji visi sa Arthur Ashe stadiona bilo bi raznih imena i rezultata. Danas je naravno poslednji dan US Opena tako da na tom ekranu a i na rasporedima imamo samo jedan mec.

Sportski treneri decenijama "lupaju glavu" kako da podignu broj otkucaja srca vežbačima koristeći vežbe za gorni deo tela i simuliraju sprint. Kao najokmpleksinji trening za gornji deo tela dugo je slovilo boksovanje. Ali ni boksovanje ne može da angažuje dovoljan broj mišića jer nema šanse da se kod boksa simulira naprezanje mišića koji su zaduženi za vučenje

.

ENDE…

Kako pocelo, tako se i zavrsilo….Tuzno, razocarano, bezidejno, kukavicki, malodusno, neborbeno, nesrecno…Sve ili samo ponesto? Ni jedno ni drugo….

Nedovrseno…kao seks tokom kog se javljate na telefon...eto tako…nema nazad…

Mala, relativno “nova” al istorijom svakako bogata, drzava Srbija je svoje “prvo” ucesce na Mundijalu zavrsila pre nego su i pocele kombinacije oko toga koga cemo da oderemo u cetvrtfinalu, posto smo Amere vec prosli…to smo znaci vec bili obavili. 

Realno, tog jutra nista nije slutilo da ce se nesto kasnije plakati,

МЕФИСТО ПРОТИВ АЉЕХИНА

Аустријски писац  Штефан Цвајг (1881-1942), аутор 40 књига и близу 20 књига превода, хуманиста,  “грађанин света” и велики путник, при крају живота написао је “Шаховску новелу” (Schachnovelle) објављену постхумно, која је вишеструко занимљива:

 На броду који из Њујорка плови за Буенос Ајрес група путника је платила 250 $ да одигра партију против шаховског првака света Мирка Чентовића, “сина дунавског лађара из Југославије”…

“Доспели смо до 17. потеза – пише Цвајг у новели - и на наше изненађење настала је ситуација која нам се учинила повољна по нас јер смо успели да “це” пешака доведемо на претпоследње поље - c2; још само потез и враћамо краљицу. Наравно, нисмо се осећали баш лагодно, сумњали смо да нам је ову наизглед лагодну ситуацију ‘подметнуо’ Чентовић... Већ се Мек Конор машио да пешака помери на последње поље, када га неко ухвати за руку и шапну: - Забога! Не!

.

”Šta si to naslikao?” upita mog sina nastavnica likovnog. ”Vetar” odgovori on. ”Vetar ne može da se vidi” odgovori ona najboljem mladom jedriličaru Srbije i ne znajući koliko ne zna. Imala je ona još sličnih bisera kao, na primer, da trava ne može da bude roze boje, zbog čega ju je moja ćerka prezrela. Srećom, ova akademska slikarka, koja kao da nikada nije videla slike Van Goga, više ne radi u školi moje dece. Deca ne bi smela da budu izložena osobama koje imaju običaj da upotrebljavaju te ”ne može”, te ”nije moguće” i slično. Mogao bi da nastavim u pravcu

    1 Nabavite dvogled – bez alata ipak nema zanata. Šta da nabavite zavisi od toga koliko ste sigurni da zaista želite da posmatrate ptice, tj. duže od par meseci.

Još jedno prerano ustajanje. Žurim da se na vrhu Avale nađem s prijateljima. N. i S. su pre par nedelja pronašli crnu žunu kako doteruje duplju za gnežđenje, a to je ne samo najveći evropski detlić, veličine vrane, već i jedan od onih koje nikada nisam video, samo čuo.

 Njih dvojica nikako nisu hteli da slušaju radio niti na bilo koji drugi način saznaju rezultat utakmice omiljenog tima već su se naumili da gledaju snimak sa iz Mostara simulirajući direktni prenos i uzbuđenje koje on pruža. Mene je naravno mrzelo da živim u neznanju i da se čuvam, kao seoska mlada, da ne saznam previše. A i Velež i Zvezda nisu moji omiljeni timovi. Odslušao sam prenos kod kuće sa ćaletom pa otišao na basket i vratio se oko