"Mozak je organ za preživljavanje, a čovek je biće za hodanje"

Pronadjoh na mreži lepo predavanje na temu: "Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj dece, a da toga nismo svesni", pa reših da ga podelim sa vama.

Ovo jeste priča o doktoratu, ali ne o plagiranom ili nepostojećem, već o doktoratu u nastajanju. I to onom koji se bavi vama. Ako čitate ovaj tekst, onda ste izvesno ljudi koji se informišu na internetu. A baš to je tema mog rada. Da li vas neke vesti podstaknu da napišete blog, komentar, upustite se u diskusiju? Da li vi inicirate temu o kojoj se ćuti ili koja nije dovoljno vidljiva?

Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Није проблем ни дедина националност.

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..

Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...

"Obrazovanje nije ništa drugo do rekonstrukcija ili reorganizacija iskustva."

Džon Djui 

(riječ je o pedagogiji, ali opet je /htio ja to ili ne/ postmodernizam glavni junak)

Meni uvek toplo oko srca kad vidim da se domaći organi ističu znanjem, a vama?

Jes' da je ovo treci tekst na ovom blogu na slicnu temu, ali, izvinjavam se, zauzeta sam ovih dana oko Princezine male mature, pa ne postizavam da ispratim.

Elem, ja bih, ako može, da se osvrnem na još jedan "biser" dragog nam ministarstva. Nazvali babu devojkom, pa bi sad i da je udaju...

O čemu se radi?

Pre dve godine, kada se Mudrica upisivao u srednju, cela ova gužva na kraju godine nazivana je "Prijemni ispit za srednje škole" i sastojala se od ispita iz srpskog i ispita iz matematike.

Bila sam VI razred osnovne škole kada mi je umrla mama. Pet meseci nakon njene smrti došlo je vreme da se proslavi još jedan Međunarodni dan žena mada, sudeći po načinu na koji se taj praznik obeležavao u mom neposrednom, školskom okruženju - čovek bi lako mogao pogrešiti i pomisliti da se radi o Međunarodnom danu mama.

Pisani zadatak iz srpskog jezika imao je prigodnu temu: "To su oči moje majke".

Koje oči čije majke, mater vam hebem - razmišljala sam dok sam blejala u svesku za pisane zadatke. Bila sam besna. Još uvek sam, valjda, bila u onoj prvoj od pet emotivnih faza procesa kroz koji prolazi svako ko se bori s nekim gubitkom.

Ономад сам сазнао да у неким местима у земљи нам Србији ученици одсуствују са наставе како би присуствовали традиционалном молебану у црквама. Молебан има за циљ да умилостиви Господа како би излио милост своју, и благословио почетак нове школске године. Дакле, Оче, благослови!

Izučava se u Srbiji neobična nauka skrivena pod velom metodike nastave likovne kulture. Izučava se u Jagodini uz bezrezervnu naučnu potporu koju joj pruža jedan od najviših državnih funkcionera. Izučava se u Jagodini, a kao virus se širi srpskim zemljama.

Boža je bio težak čovek u svakom pogledu. Krupan, širokih ramena i još širih bokova, kratkog vrata na kojem je ukočeno, malo unazad zabačeno stajala četvrsta glava i jakih šaka kojima je lupao po stolu kad ga ponese diskusija, izazivao je neprijatnost kod većine kolega. Posebno kod koleginica i posebno kad bi nešto žučno objašnjavao, jer mu je glas postajao prodoran i sasvim nalik urliku ranjene zveri od koje se treba što pre skloniti. Ooooo, daleko od toga da je Boža ikad nekog fizički napao, čak se zgražavao nad svakim oblikom nasilja, ali taj glas... Prosto je izazivao