O koristi i šteti izučavanja nacionalne istorije počeo sam da razmišljam znatno pre nego što sam nabasao na Ničeovu knjigu " O koristi i šteti istorije za život" (Grafos, Beograd: 1990). Još kad sam počeo kritički da razmišljam o sistemu (obično bude oko 17-te godine, u mom slučaju 20, u mnogim slučajevima nikad) shvatio sam da je učenje istorije imalo za cilj da me ukalupi u mainstream matricu svake nacije – nama dobro a nikome zlo (zvanični moto grada Kraljeva). Sve nacije veruju u isti bullshit zen, da su kroz istoriju uvek bili pravedni, branili svoje a nikad želeli tuđe,

Zadatak je da se spase stotinu knjiga.

BH 

Pretrpani su danas mediji savetima o tome kako se čuva zdravlje i kako se biva lep. Kako da se hranimo zdravo i koje sudove za to da kupimo, šta su E 129, E 102 i E 122, GMO, kako da izbacujemo toksine, kako da vežbamo, kako da iščupamo dlake zauvek, kako da ga osvojimo, zašto da ne gledamo u sunce dok je pomračenje, zašto da ne duvamo, koji usisivači ne vraćaju prašine i grinje, kao da se same francuski izmanikiramo ( ravno odsečeno i pri vrhu prekrečeno), pa kako je sve što stavljamo deci i sebi u gaće kancerogeno, kako da radimo vežbe za vrat dok sedimo ispred kompjutera, kako da se rešimo stresa na poslu...

Neophodan papir za dobijanje radne vize za posao nastavnika u Kini je fakultetska diploma. Pošto sam svoj original davno izgubila, a kopija ne može da se legalizuje, to sam uz pomoć prijatelja krenula u proces vađenja duplikata. Neko bi pomislio da je to jednostavno: odeš na fakultet, popuniš formular(e), predaš i u nekom razumnom roku dobiješ traženi papir. Ali ne.

Diploma se najpre mora oglasiti nevažećom u Službenom glasniku. Ok, ima logike. Ali ne shvatam logiku da je potrebno da prođe pet nedelja od tog oglašavanja da bi se pristupilo izdavanju nove. Oglas sam predala

Ove nedelje o tzv. "urbanom vokabularu", čiji sadržaj čini da jezik mladih postaje sve veća enigma za ostale, pa čak i za njihove ukućane. Detaljnije: OVDE

Ostale video zapise iz serijala SVETIONIK, pogledajte: OVDE 

likovi

mama - u pokušaju da pruži konačni odgovor, onaj posle kog nema više pitanja

dete - zagledano u svet

buda - na marami

Autocenzura je izgleda jedan zaista veoma složen fenomen.

Evo sada recimo, vidimo da se, osim novinara, i neki naši ministri svesno autocenzurišu.

To kažem ovako blago, jer da sam oštriji rekao bih da se prave nevešti, ludi, zbunjeni ...

A znam da nisu, i pitam se šta im sve to treba u životu?

No, krenimo redom. 

Dejan Milojičić, zaposlen u HP-Labs, jedan je od dva predložena kandidata za predsednika IEEE.

Ovde je Dejanova predsednička poruka.

Više detalja o njegovoj nominaciji i referencama možete naći na linkovima:

Са граматиком.