Почело је све од филозофије као и увек до сада што је почињало било шта што је људски ум постигао још од самих својих почетака, од тренутка када је уопште и завредео тај горди назив људски ум, у том свом превезивању (хвала Милану Новковићу за овај сјајан израз) кроз време и различите периоде свог постојања.

Vladimiru Milojeviću vraćena licenca, profesoru književnosti i Srpskog jezika. Super, pravda spora ali dostižna.

Sud je u upravnom sporu presudio da Vladimir Milojević nije ugrozio niti maltretirao dete što je bio povod direktorki OŠ "Branislav Nušić"  da

Ljubi te čika Tole

Данас је преминуо мој некадашњи одељењски старешина. Предавао ми је математику, сагоревао је на часу – није штедео ни себе, ни нас. Није ми био један од омиљенијих наставника, јер ми ни математика није била омиљени предмет. Једном сам плакао, толико ме је разљутио да сам плакао све време на путу од једне до друге школе, јер нисам имао стрпљења да сачекам педагога који је био у другој школи. Хтео сам истог часа да тужим наставника. Био сам седми разред, идем путем – а суза сузу стиже, јецам. Ево, сећам се тих суза и данас, али правог и ваљаног разлога за моје хистерично понашање и излив беса не успевам да се сетим. Још увек памтим његове рецепте исписане након неуспелих домаћих задатака: 3x1 вежбање дневно, пре оброка. Био је бескомпромисан. Забранио нам је да му ма какве поклоне доносимо. На крају осмог разреда, када смо изразили жељу да му поклонимо нешто за успомену, рекао је: „Мени је највећи поклон да положите пријемне испите и упишете жељене школе.” Тако је и било. Донео је преко сто ружа из сопственог ружичњака како бисмо сами направили букете за наставнице и другарице. Био је духовит. Био је посвећен свом послу. Били смо му последња генерација. Радио је са нама као да је био на почетку свог радног века – пун ентузијазма, наде, енергије. Тада нисам успевао да разумем његове методе – а из данашње перспективе бивају ми све јасније. Човек је покушавао да изгради систем који није постојао. Био је један од највећих радника које сам имао прилике да упознам. Сад разумем. Човек се читав свој радни век борио са ветрењачама. Недавно сам га срео. Рекао сам му да радим у школи, да сам сад са оне стране катедре. Само што није заплакао. Потапшао ме је по рамену, и, готово посрамљено, али одлучно, посаветовао: „Молим те, штеди се, штеди се колико год можеш. Не вреди, не вреди...”

Drage blogerke i dragi blogeri,

šaljem vam listu učesnika treće tribine NEMA REHABILITACIJE, koja će se održati u Rexu, u sredu 23. januara od 19h a na kojoj će se diskutovati dosadašnja svedočenja istoričara na aktuelnom sudskom procesu za rehabilitaciju D. Mihailovića.

Radni naslovi izlaganja će vam dovoljno toga reći a svakoga od vas molim da ovu informaciju prosledi gde misli da je potrebno i moguće. Od posebnog značaja bi bilo prosleđivanje najave medijskim redakcijama ili lično novinarima koje poznajete a koji za sada pretežno ignorišu ove i ovakve događaje (bojeći se valjda reakcija vlasnika privatizovanih medija).

Jugobumerska {bejbi bumeri (55+), prim omega68 } razmažena derišta, koja ništa ne znaju, koja nizašta ne haju, nekada su glumila Vudstok i decu cveća, a danas glume konaszavadizam i zasvejekrivmiloševićizam

Autor: dr Davor Džalto

Iz medija saznajemo za postojanje uputstva Ministarstva prosvete Republike Srbije kojim se traži tolerisanje pravopisnih grešaka na završnom ispitu učenika osnovne škole iz srpskog jezika, ukoliko se pitanja ne odnose striktno na pravopis (ovde kao izvor koristim dnevni list Blic). Kao dodatak tome stiže i informacija, ova već sasvim nadrealna, da će se tolerisati i mešanje ćiriličnog i latiničnog pisma. Nakon momentalne i burne reakcije roditelja, stručne i najšire javnosti, iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (izvor: b92.net) stiže solomonsko rešenje problema: učenici će uglavnom zaokruživati odgovore pa tako neće ni biti prilike da učenik napravi pravopisnu grešku!

Sećam se da su me kao klinca od pet, šest godina, momci s Dorćola slali da im u apoteci kupim kurton, pošto mi je bilo dugačko i teško za pamćenje, higijenska gumica. Apotekarke i apotekari su crkavali od smeha kad bih im stojeći na prstima, pružao novac i tražio kurton! Da nisi malo poranio...Jel' ti to ne želiš da budeš tata...A koliko godina ima tvoja devojka, četiri, pet, Vadi ga iz gaća da vidim da li će ti odgovarati, samo je deo komentara koje sam morao da istrpim dok ne bih dobio robu.