Tadija Janičić: Ljudi koji vole da gledaju u sise

Kustos izložbe: Novi Nebojša Milenković

Galerija O3one, Uzun Mirkova 10, Beograd, 30.septembar – 20.oktobar 2016.

Otvaranje izložbe: petak, 30.septembar 20 h 

Nemački lekari (a svi, jelte, znamo da je nemačka medicina najbolja na svetu!) nedavno su obelodanili rezultate desetogodišnjeg naučnog istraživanja kojima je nepobitno dokazano kako svakodnevno desetominutno gledanje u ženske grudi ima blagotvorno terapeutsko dejstvo na rad srca, regulisanje krvnog pritiska i preventivno smanjivanje stresa. Takođe, zaključeno je i kako kontinuirano praktikovanje ove kontemplativne estetske i egzistencijalne prakse ima sposobnost i potencijal da produži životni vek za najmanje pet godina!

Idu dva coveka (u vicu originalno cetinjanina) ulicom, prilazi im stranac i pita (dok ga oni sve vreme tupo gledaju): 

do you speak English?

parlez-vous français?

sprichst du Deutsch?

parli italiano?

hablas español?

Na kraju se covek okrete I ode.

Prvi:
-Jel vide ti koliko ovaj stranac govori jezika?

Drugi:
-Sto?! Jel mu to nesto pomoglo?

* * *
I pre no što sam počeo da radim u biblioteci, prema knjigama sam imao poseban odnos. Tezu kako postoje knjige koje određuju naše živote, ova prelepa žena čula je upravo od mene. Bio sam ubeđen da o tome neću govoriti, ali ne mogu da prećutim kako su stvari među nama postale vanredno ozbiljne onog časa kad je počela da pozajmljuje moje vlastite knjige. Pri tome, posebno interesovanje pokazivala je za one koje još uvek nisam ni napisao.

Mi ga najčešće nismo svesni - ali uvek postoji trenutak kada žena pred nama počne da se svlači. Kad počinjemo bivati sve bliži jedno drugom. To je zato što se prava žena uvek skida u slojevima: najpre odbacuje predrasude, pa stid, onda lošu prošlost, zatim jednoličnu sadašnjost - gaćice dolaze tek na kraju. Ne mogu opisati spokojstvo koje sam osećao pri pogledu na njena mala, špicasta kolena dok se približavaju stolu za kojim sedim. Pa ustreptalost ovlašnih dodira njenih dugačkih, negovanih prstiju u trenucima dok preuzima knjigu. Sekunde koje smo znali da produžimo toliko da nam je delovalo kako traju satima.

( јер...понекад је поглед са стране веродостојнији од указа сведока догађања )

вишеликост увида није плод неблагонаклоности него потреба за што детаљнијом анализом свега чега се озбиљно дотакнемо наравно уз све наше мањкавости у чему има нечег од дискретне светлости сазнања али коју не подвлашћује суревњивост .стога успоставити пре свега корелацију јер тек онда је ствар кохерентна.

Deo prvi

Que va a la estacion de metro de Callao? Iako mi je moja drugarica Ljilja rekla da je vrlo jednostavno snaći se u Madridu: Sve piše, postoje mape sa stanicama, čas posla ćeš sa aerodroma stići do hotela... ja sam ipak zlu ne trebalo naučio ovu rečenicu/pitalicu. I ne samo nju nego još mnogo drugih reči koje se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji. Što se tiče razumevanja, čak i natucanja španskog jezika, uzdao sam se takođe i u poznavanje francuskog, latinskog i italijanskog jezika. A i ako sam se odlično snalazio u Parizu, Cirihu, Ženevi,

Pođe lepo čovek da se vakciniše od gripa, radi to godinama jer teško podnosi zimske viruse. Kad tamo, nema vakcine. Kako, zašto? Pa, neočekivano veliki odziv, nestalo. I šta sad? Pa ništa, javiti se za dan dva. Prođu dan, dva, prođe pet, ponovo u ambulantu, jel stigla vakcina? Nije. Kad će? Ne zna se. Zove čovek nadležne, svi kažu nemaju oni veze, nije njihova odgovornost, da se dopis pošalje pa će neko odgovoriti. Sedne čovek i napiše žalbu zaštitniku ili savetniku pacijenata, sa sve objašnejnjem gde se i kako majao do tada i zašto traži zaštitu i podršku:

„...

Sećam se jednog vikenda, dok sam odrađivao svoju smenu civilnog čuvarstva, u jeku Druge Intifade, čuvali smo grad u haotičnom cunamiju palestinskih samoubilačkih napada; malog Jericho-a od 9mm, izraelska toka, gotivna, širio sam se k'o Zemunac po jukra dok sam je šetao tih par godina, kao mali magnum je izgledala, toka znači, i ako vidiš i definišeš sto odsto da je terorista, rokaj, brale! - naiđem ja tako na jedan tekst u Jerusalem Post Magazinu. Tekst se lepo i analitično bavio  krahom jugoslovenskog kolektivnog identiteta naporedo u hrvatskom, bosanskom i srpskom društvu. Kako sam, iz ličnih uverenja, odustao da rokam braleta iz protivničkog tabora, računajući da ću braleta odgovoriti verbalno, dijalogom, a ako ne onda ćemo se zagrliti i skupa otići k Alahu Ekbaroviću - ionako su tamo kod G. Ekbarovića, u to doba, bile bolje ribe nego u mom siromašnom studentskom životu; tako sam najviše voleo u tim smenama mogućnost da iščitam vikend-novine od A do Š.