Dok se analitičari, političari, sociolozi, lekari, psiholozi, pa i seksolozi, psihijatri, kulturolozi, mediji i stranački eksperti bave nagađanjem da li je Tomino delo herojsko ili farsa, narod je i dalje u istoj poziciji u kojoj je bio, a to je ona poznata strana. Što više se stranački lideri i političari trudili da narod razvesele bilo pričom da mu je dobro ili da će mu biti bolje, narod ih sve manje ozbiljno shvata iako je ozbiljno zabrinut.

O tome koliko se odmaklo u demokratizaciji i izgradnji savremenog društva i institucija dovoljno govori ocena jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke, koji kaže da 

 "Političke stranke sve više liče na tržišne korporacije, kojima je najvažniji marketing i tržišni probitak, koji se meri brojem glasova. To odlučuje. Nema više ideoloških predrasuda, važan je tržišni rezultat, koliko će se skupiti glasova, odnosno, koliko će se imati poslanika”. 

 Na to se nadovezuje i drugi veteran demokratije koja kaže da je " Čitav politički život Srbije je okupirala brutalna interesna struktura, koja je raznela državu, a političke stranke imaju ogromnu svojinu u javnom sektoru, odakle, takođe, potiče njihova moć. Javni život Srbije je privatizovan u biznis sferu".” Za uspešnu tranziciju bilo neophodno najpre uspostaviti vladavinu prava i stvarnu slobodu govora i štampe.” Valjda je to i njihov osvrt i na svoj minuli rad. A kako funkcioniše pravna država i vladavinu prave objasnio je državni sekretar u ministarstvu pravde koji reče da sudski postupak protiv jedne osobe godinama nije pokretan zbog njene popularnosti,

Uživajte u onome što je došlo, na način kako to od spolja vidi prestareli amater. A moju zaboravnost i/ili neobaveštenost slobodno ispravljajte i dopunite ako treba - a znam da treba.

Što nam ljudi više okreću leđa, više rade na našem usavršavanju: napuštajući nas, oni nas spasavaju. E. Sioran

Priča o Emilu Siranu (1911 - 1995) - čiji bi formalni povod bio jubilej stogodišnjice njegovog rođenja koja se u čitavoj Evropi, posebno Francuskoj i Rumuniji, obeležava ove godine - istovremeno je i jedna od uzbudljivijih i dramatičnijih priča o našem vremenu. To je priča o rubnim područjima između književnosti, filozofije i nečeg što se, najšire shvaćeno, naziva humanističkim naukama. Na tematskoj ravni, pak, Sioranova priča prevashodno se bavi izučavanjem fenomena i problema zla u svetu - baš kao i rezistentnosti društva/pojedinca na isto.

Zlo kao pokretačka snaga istorije

U svom delu Emil Sioran ubedljivo prezire svaku nadu, veru ili optimizam, smatrajući ih vrhunskim izrazima čovekovih duhovnih i intelektualnih slabosti: Nadati se, znači demantovati budućnost ili Živeti, znači izgubiti tlo ispod nogu.

(Pogled iz mrtvog ugla ... iliti kako se andergraund uselio u skupocjene vile ...)

Moj dragi gost danas je  docsumann.

Začet kao hibridno nedonošče likovnih andergraund scena kasnih 70-tih prošlog vijeka u Los Anđelesu, od kojih i dan danas vuče taj prljavi distorzirani pozadinski šum, LOWBROW se vremenom, iako u vječitom gardu sa oficijelnom akademskom

Prošle sedmice, ovdje u Banjaluci, u Muzeju Savremene Umjetnosti Republike Srpske [MSURS] otvorena je multimedijalna izložba „Slika/vrijeme" [Image/Time] trebinjskog umjetnika Igora Bošnjaka, koji, kako piše u najavi događaja „svojim radovima reaguje na savremenu umjetničku i društvenu scenu Bosne i Hercegovine". Pošto nisam bio u prilici da odem na otvaranje [da budem iskren uvijek više volim u miru i tišini, ako je ikako moguće sam, da uživam u nečijem stvaralačkom radu] svratio sam danas do - očekivano - potpuno praznog MSURS i odgledao nekoliko radova ovog autora koje bih, zbog zanimljivog sadržaja kao i dostupnosti na internetu, vrlo rado podijelio sa blogerima.

Od otprilike desetak video radova prikazanih na izložbi koja će trajati do 15. maja, za blog sam izdvojio tri: „BHS" , „13 photos" [13 fotografija] i „Contemporary Cemeteries" [Savremena groblja] a sa zvaničnog sajta umjetnika [www.igorbosnjak.com] beskrupuloznim poštovanjem njegovih, kako tamo šaljivo stoji, copylefts-a, preuzeo sam transkript rada „C-FIS" [2007] koji problematizuje pitanje identiteta a može i da posluži kao svojevrsna lična karta ili autopoema autora.

ZEN BUDIZAM I PSIHOANALIZA, Daisetz Teitaro Suzuki, Erich Fromm, izdata u Njujorku 1960 a prevedena (Branko Vučićević) i izdao je NOLIT 1969 godine, bila je uz Heseovog STEPSKOG VUKA, kultna knjiga dela moje generacije. Ja sam je kupio, piše na drugoj stranici 2.XI 1971 godine.

Malo je reći da smo bili zaluđeni ne samo knjigom nego i filmovima Kurosave, Ozua, Mizoguchija...Većinu Kurosavinih filmova smo imali prilike

               Sedimo tako preksinoć moj R. i ja i tek uzgred osluškujemo vesti koje se smenjuju na TV-u. Spikerka najavljuje skup podrške narodu Japana na Trgu republike i u sklopu istog, podelu hiljadu i jedne sadnice trešnje.
               Zgledamo se na trenutak...
               Pitanje postavim ja:
               - Neće valjda?

      - Ništa ne razumem ovu pesmu! Molim te, mama, pročitaj mi je ti i prevedi.
      - Da ti prevodim sa srpskog na srpski?!
      - Nije to srpski, to je crnogorski!
      - Crnogorski?
      - Aha. Tako priča deda Krsto. A on je pravi Crnogorac.
      - Nešto si ti tu pomešala. Hoćeš da ti pevam uz gusle ili samo da izražajno pročitam?
      - Šta ti je lakše. Ali obavezno prevedi nepoznate reči...one anarhoizme!
      - Misliš arhaizme?
      - E te.

Dogodilo se na današnji dan ...

Pre tačno dve godine, na današnji dan dao sam svoj prvi i jedini intervju za RTS (šta ću kad nijedna druga TV to nije htela da isprati ) povodom premijere moje predstave '' Dve karte za Beč '', koja je te večeri odigrana u Teatru 78 ...

Zahvalio bih se ovim putem svima koji su te