/
26.02.2011. u 08:55
Vest da je Sterijino pozorje preporučilo dramski tekst AMSTERDAM, moje kćerke Marijane Ćosić, da se igra u pozorištu, zatekla me je u Beogradu, u supermarketu Cvetni trg dok sam kupovala zelenu salatu i narandže. Javila mi je SMS-om moja devojčica, iz Nemačke, gde je otputovala na dva dana, iz Beča. Wow, toliko sam se obradovala:)
-Gde si, šta radiš? - pitalo me dete, pa mi kaže da joj je drugarica na Fejsu javila lepu vest, a ja sva sretna, kažem:
-Evo me u samoposluzi, al idem odmah da se pravim važna:)
Naša deca, naš ponos, da citiram moju drugaricu Majdu. Baš tako:) Ja sam srecna mama, moj sin Viktor i moja kćerka Marijana su mnogo dobra deca, pametna, talentovana i vredna i sad, kada su veliki, mogu da kazem i moji najbolji prijatelji, zbog kojih rastem kao kvasac:)
Elem, moje dete Marijana je kao klinka prvo zavrsila dva poslednja razreda osnovne škole u Holandiji, a onda, isto u Holandiji, petogodišnji koledž. U koledžu su je stavili u nekakav brzi razred, pa je dve godine davala za jednu. Kada je diplomirala, željna kuće i rodnog grada, došla je u Beograd, na studije, iako je s prethodnom diplomom imala otvorena vrata univerziteta na zapadu, čak bez prijemnog ispita.
-Prijemni je težak, tvoj srpski nesavršen, razvijala si se na holandskom - bila sam skeptična prema njenoj želji da upiše dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
I iako je te prve godine pravila sitne greške, tipa observacija, ili odvaljivala ludosti kao na primer "interaptovanje", brkala čireve i žireve i sve nas zasmejavala, sitine jezičke manjkavosti su se ispravile. Kao dobar student, s prosekom iznad devet, za četiri godine diplomirala je dramaturgiju na FDU u decembru 2010, a CV napunila s puno sjajnih aktivnosti i uspeha, kao što je naprimer dramska selekcija u Wiesbadenu, pa Hamburg, Roterdam itd:)
Bilo kako bilo, njeni dramski tekstovi i filmski scenariji, za koje je na fakultetu dobijala desetke, do ovog Sterijinog pozorja, nisu prešli prag škole, iako je s istim tekstovima, prevedenim na engleski, holandski i nemački, krenula putem uspeha izvan Srbije. E, zato sam se obradovala, jako:) Mladi ljudi, koji funkcionišu u dve i više kultura su bogati, iako im to balansiranje nekad izgleda puno patnje:)
Upravo to pokušavam da objasnim i Marijaninoj drugarici Joani, mladoj rediteljki iz Nemačke, koja je naša gošća u Beogradu. Joana je Srpkinja rođena u Študgardu, koja je posle završenog faksa došla u Beograd, da tu nađe sebe. Ono što je frustrira, pored nedostatka posla i para je što u njoj većina vidi Nemicu i čudi se "šta će ovde". Joana ima mnogo razloga za "šta će tu", od toga da unapredi svoj klimavi srpski, do toga da upozna zemlju porekla i ponudi svoje znanje okruženju koje tek upoznaje (ovo baš i ne ide nešto, al biće valjda bolje).
No, zašto sam se ja toliko obradovala ovom malom uspehu moga detata? Pa, između ostalog i zato, da na opipljiv način, makar i ovako simboličan, oseti da je i ovde interesantna persona, čiji talenat prepoznaju i članovi komisije prestižne nagrade u Srbiji, a ne samo njeni profesori na FDU i neke komisije u Nemačkoj ili Holandiji.
-Ako ti se komad bude igrao u Beogradu - obučiću štikle za premijeru, makar vrat slomila -zezam se s klinkom.
Bilo kako bilo, moje dete je sada u Beču, gde je kao stipendista fonda dr Zoran Đinđić za najbolje studente iz Srbije, na stažu u fondaciji KulturKontakt. Pored rada u KK, stažira i u dva bečka vrlo prestižna pozorišta tri puta nedeljno, a ja je zezam da je prava gastarbajterka, u najboljoj tradiciji iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, jer radi tri posla istovremeno:)
- Šta ćeš posle Beča - pitam, jer joj se staž završava sredinom aprila.
- Idem u Berlin, po pozivu, da radim kao hospitant dramaturga u pozorištu - kaže mi na gmailu s puno osmeha. - A na jesen, zna se, na master na berlinsku akademiju. Sad mi je i nemački dobar, razradio se - smejulji se moja mala, koja savršeno govori holandski, engleski, nemački i naravno srpski.
Eh, radujem se ja tome, neviđeno, ali isto tako znam i šta znači kad se dete tako otisne u beli svet. Zato su mi te tanke niti s rodnom zemljom značajne. Zato što mladi ljudi treba da imaju utisak da su i ovde interesantni i perspektivni, a ne da ih za rodni grad vezuju samo mama, brat i drugari.
Za dramu AMSTERDAM, Marijana je dobila 10 na FDU. Sada je dobila i preporuku Sterijinog pozorja. To je baš lepo:) A tekst je zaista dobar i duhovit, govori o dve kulture, srpskoj i holandskoj, s zanimljivim, uvrnutom zapletom.
PS. Izvinite na egzaltiranom majčinskom tonu. Kompletna vest o Sterijom pozorju nalazi se ovde.
Zdravstveni centar "Studenica" iz Kragujevca dobio je još jedan savremeni inkubator u okviru akcije Fonda B92. Iz centra...
Teniske selekcije Srbije i Češke u ovim trenucima igraju prvi meč finala Svetskog kupa u Diseldorfu. U slučaju da posle...
Predstavom "Otac na službenom putu" beogradskog Ateljea 212, u režiji Olivera Frljića, 25.. maja je u Novom...
SAD su saopštile da je juan i dalje "značajno potcenjena", ali da zvanični Peking ne kontroliše juan kako bi stekao nepravičnu...
Socialist Party of Serbia (SPS) leader Ivica Dačić says a decision of the Democratic Party (DS) to continue the talks with...
Počevši od najnovijeg modela 301, Peugeot uvodi nov sistem obeležavanja svojih vozila. Od sada, sve oznake automobila...
Nedavno istraživanje pokazalo je da žene varaju češće od muškaraca. Da li je zaista tako?...
Dan zaljubljenih je doba godine kada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org
