Goran Hadžić - ima li enigme?

Pre skoro dva meseca, rekao sam da se neću javljavati na ovome blogu sve dok Vladimir Petrović bude VIP autor. Povod je bio tekst koji relativizuje ratne zločine i ogromna podrška koju je imao od strane blogera.

No, današnje hapšenje Gorana Hadžića je ipak stvar koja je učinila to da prekršim obećanje. Prosto, mislim da je sadržaj onoga što hoću da kažem po važnosti prioritetniji od  moga ličnoga protesta, zapravo, da dopunjava moju prvobitnu reakciju.

Kao što je širom auditorijumu na ovome blogu poznato, ja sam Srbin iz Hrvatske i tamo sam živeo i silom prilika se bavio politikom u jednom jako kritičnom periodu, za koji je vezan i Goran Hadžić. No, širem auditorijumu su prilično nepoznate sve nijanse vezane za egzistenciju Srba u Hrvatskoj kroz prvu polovinu devedesetih godina i njihovu tragičnu sudbinu koja ih je dovela u izbeglištvo širom sveta, iz raznoraznih razloga.

Baš iz takvih "raznoraznih" razloga Goran Hadžić je i poslednji isporučeni haški optuženik. Da kažem odmah, ne  radi se o njegovoj "visokoj" ili značajnoj" ulogi" nego o njegovoj simulaciji važnoga čoveka, a da uopšte nije bio važan u bilo kakvom mešanju karata koje su radili drugi ljudi. No, Hadžić je uživao u takvoj funciji, ona mu je odgovarala i zahvaljujući njoj stekao je značajna materijalna dobra.

Kad se suočimo sa redukovanim činjenicama, onda bi neupućen čovek mogao pomisliti da je Goran Hadžić bio jako važan lik u Miloševićevu i Tuđmanovome zajedničkom zločinačkome poduhvatu oko raspada Jugosalavije, etničkoga inženjreinga, i ishoda koji se ne možemo sanirati ni dvadeset godina posle završetka rata.

Ja ne znam kako će se Goran Hadžić sutra braniti od jako ozbiljnih otpužbi. Tamo mu se stavlja svašta na teret. Od toga da je odgovoran za streljanja na "Ovčari" pa do toga da je bio deo zajedničkog zločinačkog poduhvata koji je predvodio Slobodan Milošević. Ovo zadnje za mene nije upitno jer je zapravo Hadžić bio čovek koji je ceo taj period pristajao da formalno pokriva ono što jeu Istočnoj Slavoniji i specijalno u Vukovaru rađeno po Miloševićevoj volji. Milošević tamo pošalje "Badžu" Stočića za komandanta Teritorijalne odbrane, a formalno ga imenuje Hadžić, dok je "Badža" istovremeno visoki funkcioner MUP-a Srbije. Onda "Badža" u Slavoniu i Baranju dovede Arkana, crvene beretke, razne Šešeljeve, Jovićeve i Bokanove paravojne formacije. Komandanti JNA to prihvate, sve se nekim kvazidomumentima "pokrije" i zapravo pokuša pokriti zločin koji je zajednički planiran. Odgovoran je naravno Goran Hadžić koji je to odlukama pokrivao, a da je njegova efektivna komanda bila potpuno nebitna. Neka mi samo neko ne priča, kako je Hadžić bio nadređen Mrkšiću, Šljivančaninu, Stanišiću, Frenkiju,Badži, Arkanu, Šešelju, Joviću ili Bokanu.. Evo, tvrdim, da Goran Hadžić ni jednom od tih formacija nije mogao efektivno komandovati. No, on to nikada nije negirao, a mislim i da neće. Zašto, najbolje on on zna...I proći će sa jako visokom kaznom..Zašto, opet to on najbolje zna...

Goran Hadžić je jedno vrijeme bio i "Predsjednik RSK". To je vrijeme kad je Milošević odlučio da se riješi Milana Babića koji nije baš dozvoljavao da se sa njim manipuliše bezmjerno. Milošević je tada oktroisao Hadžića u "predsjednika". Ni tada se on nije mješao u svoj posao. Na izborima koji su u RSK usljedili 12. decembra, 1993. godine osvojio je samo 9.150 glasova. Tada je Babić osvojio 129. 000, Martić negdje 65.000, Rade Leskovac, Šešeljev radikal, 14.000, Jovan Opačić oko 7.000, i još nekolicina "lakih luzera"zajedno manje od 15.000.Njega to nije zabrinulo jer je zapravo znao da su ti izbori nebitni. Kasnije je Miloševićeva mašinerija u RSK upravo preko Vukovara, proglašavajući izbore neregularnim, nabacivanjem nevažećih glasova do mjere da je Vukovar ispao kao grad od sto hiljada birača ( nešto veličine bar Leskovca u Srbiji), a nema ni upola toliko stanovnika, eliminisala Babića i u sljedećem krugu izabrala Martića, kandidata koji je bio garancija da će se Miloševićevi i Tuđmanovi planovi oko etničkog inženjeriga realizovati bez većih problema.

Ovdje se mora kazati da Istočna Slavonija i Baranja nikada nisu imali nikakve veze sa Krajinom, odnosno, Sjevernom Dalmacijom, Likom, Kordunom i Banijom. U Istočnoj Slavoniji i Baranji Srbi nikada nisu bili većina, dok u Krajini jesu. U Krajini je živjelo preko 250.000 autohtonih Srba, u Istočnoj Slavoji i Baranji nikada više od 60.000. Istočna Slavonija i Baranja je bila uz granice Srbije, Krajina više od 500 kilometara dalje.

U Istočnoj Slavoniji i Baranji "dogovoreni rat" su vodile isključivo formacije iz Srbije, pogotovo njime komandovale, a u Krajini je otpor Tuđmanu bio apsolutno autohton. Tačno je da su JNA i neke Martićeve formacije bile pod upravom Miloševića, ali većina naroda je bila za otpor, strahujući od ponavljanja ustaškoga genocida.

Krajina je 1995. godine, ispražnjena, njeni stanovnici protjerani u skladu sa Tuđmanovim, Ćosićevim, Miloševićevim, Karadžićevim, Suškovim i Araličinim idejama, a Istočna Slavonija i Baranja ostale Erdutskim Sporazumom pod specijalnim statusom. Istovremeno, autonomiju koja je ponuđena Krajini (ne Istočnoj Slavoniji i Baranji) kroz Plan Z - 4, odbio je Milošević preko Martića, Mikelića, i Šešeljevih satelita, a nekoliko meseci posle toga naredio Hadžiću, pok. Slavku Dokmanoviću i Milovanu Milanoviću - Mrgudu da u ime Istočne Slavonije i Baranje sa Tuđmanom potpišu Erdutski sporazum o specijalnom statusu.

Istovremeno im je naredio da čim potpišu taj sporuzum pređu u Vojvodinu, što su oni uradili. Slavka Dokmanovića je Milošević isporučio Hagu već negde 1997. godine (zanimljivo, to niko ne pominje), računajući da mu je to najbezbolnije u priči kako su "Srbi iz Hrvatske sami krivi", a da se o njegovoj stvarnoj sudbini ni danas ništa ne zna, niti iko govori da ga je Milošević izručio kao prvi"dokaz dobre volje kako je kooperativan". Slavka Dokmanovića je "branio" advokat Toma Fila. Vidim po današnjim vestima da će "braniti" i Hadžića. Veoma zanimljivo.

Od potpisnika Erdutskog sporazuma, danas imamo uhapšenog Hadžića, a "Mrgudom" Milanovićem se bavi specijalni sud za organizovani kriminal glede državnog šverca cigaretama. Lepo društvo, nema šta, ali njihova imovina ostaje neupitna, kao i imovina brojnih njihovih satelita koji su danas širom Vojvodine, a tek po neko u Beogradu.

Gorana Hadžića sam sreo dva puta u životu. Prvi put kao novinar, negde u leto 1993. na Plitvicama. Tad je već bio svestan činjenice da Milošević "tipuje novog guvernera Krajine - Martića, a da je njemu namenjena neka druga uloga" i ponašao se opušteno, pričajući najviše o lokalnom fudbalskom klubu u Pačetinu gde se rodio.

Drugi put u Borovu u Radničkom domu, a bio je maj 1995. godine. Ponašao se kao pristojan čovek, a bili smo politički protivnici. Da, u ono vreme je biti politički protivnik kod struje kojoj je pripadao Hadžić, značilo biti neprijatelj. Za susret u Borovu, mogu danas kazati da je bio prema meni dobronameran, iako sam tada mislio da me plaši. Ukazujući mi, kroz vrlo kratak razgovor da je došlo vreme raspleta i da se "neće moći bez Beograda ništa razrešiti, a šta god mi govorili nema značaja, čoveku ne preostaje drugo nego da vidi kako će zaobići lične probleme koji ga mogu presresti".

U nekom od narednih dana Goran Hadžić će sedeti u Hagu. Videćemo kako će se braniti i hoće li to uopšte ozbiljno pokušavati. Moj je utisak da se ozbiljno braniti neće. Kad bi se ozbiljno branio doveo bi u nepriliku značajan broj svojih prijatelja. A ne treba zaboraviti da su ga ti prijatelji sve do 2004. godine držali na raznim poziciji, među kojima je poslednja bila mesto specijalnog savetnika direktora NIS-a. Ne znam o čemu je Hadžić mogao da savetuje generalnog direktora NIS-a jer se nikada energetikom niti nekim ozbiljnim poslom nije bavio, ako ne podcenim njegovu raniju poziciju magacionera poljoprivredne zadruge u Pačetinu.

Eto..

P.S. Jučer je od strane Evropske Komisije saopšteno kako se daljnji pregovori između "Beograda i Prištine" odlažu za septembar. Nešto mi se čini, mada sam možda "zločast" da je upravo Hadžićevo hapšenje koncesija za odlaganje pregovora na dva meseca. Ovoj vlasti se činilo da bi bilo previše u nekoliko dana isporučiti Hadžića i priznati kosovske carinske pečate....ovako, ispalo je..evo vam Hadžić a pečati će biti za dva meseca...No, mora im se priznati da se pomiču, koliko god to bilo sporo i traljavo, nekoga đavola rade...još kad bi bili sposobni da urade bar malo na tome da građani imaju neku perspektivu i da ne živimo u ovakvoj socijalnoj bedi..

Sad bar Srbi prečani "koji neće da se predaju Hagu" ne mogu biti izgovor za brže napredovanje. Evo, zadnji je uhapšen, ma ko da ga je čuvao ili držao...