Brzina

Kao uvod u tekst, pogledajte ovaj video klip. Upsala run - 68 kilometara od Stokholma do Upsale za 10 minuta i 18 sekundi. Moguće? Odradio Ghost Rider!

Pažnja: ne pokušavajte ovo sami da izvedete.

Pre neki dan vozio sam od Beograda do Belgije. Nije bilo loše - 1708km za 16 sati i 20 minuta sa sve stajanjima za piškenje, grickanje i tankiranje. Ah, da ne slažem: i pilemoje vozila je nekih dva sata.

Počelo je truckanjem po našim putevima. Izmače mi za koji dan herojski podvig druga Mrke - možda bih stigao još brže. Vožnja kroz Mađarsku bila je zagrevanje, kao i uživanje u pejzažima Austrije.

Na ulasku u Nemačku, pilemoje primeti: "Tata, ne piše koliko je ograničenje u ovoj zemlji". Ne piše, zato jer ga nemaaaaaaa - nagazih ja.

Stvarno, u Nemačkoj nema ograničenja brzine, sem na deonicama na kojima je to neophodno. Dakle, vozi koliko ti drago. Joj, kako je to lepo.

No, kolika je stvarno brzina? Po podacima iz 2006 godine, iz nemačke države Brandenburg, prosečna brzina na autoputevima sa 4 trake bila je 137 kk/h, a na onima sa 6 traka 142 km/h. Dakle, ništa strašno.

Da li je u Nemačkoj nesigurno voziti i koliko je nesreća? Ni to nije slučaj - evo tablice koja prikazuje smrtnost u nesrećama na putevima. Nemačka je ispod polovine liste razvijenih zemalja.

Ono što je moja Fata primetila u vožnji je da Nemci voze izuzetno pažljivo. Sklanjaju se jedni drugima, ne smetaju, ne seku jedni druge, ne gunđaju… U tome je stvar. Problem brzine i smrtnosti na putevima se rešava dobrom saobraćajnom kulturom, a ne ograničenjima.

U jednom trenutku, vozio sam 160 na sat a obišao me je tip tako da sam pomislio da sam u fići. Samo par stotina metara dalje, pojavi se znak sa ograničenjem na 100 km/h. Majstor je automatski usporio i nastavio propisanom brzinom (krivina, nepreglednost, radovi - sve je bio sasvim razumljivo). Čim se pojavio znak prestanka ograničenja, nestao mi je iz vidokruga za manje od minuta.

Otkud ovo? Jednostavno, postoji sistem. I u obrazovanju, ali i kazneni. U normalnim zemljama ministri plate kaznu kad naprave saobraćajni prekršaj. Plus, putevi su vrlo dobri i veoma sigurno. Eto, i pilemoje koje retko vozi nagarila je 170 u jednom trenutku. Bez ikakvih problema.

O našoj situaciji bolje da ne pričam. Kad Mrka za jedno osam narednih mandata završi koridor 10 pokrenuće se novi projekat krpljenja rupa na onim deonicama koje su izgradjene početkom sedamdesetih. Možda onda i završe obilaznicu oko Beograda, da ne bi ljudi i dalje ginuli na pravdi boga.

Sve što su naši uradili u poslednje vreme oko bezbednosti saobraćaja svelo se na što restriktivnije mere i što veće kazne. Tako se isprekidana linija može tretirati raritetom van autoputeva, isto kao i deonice na kojima se može voziti brže od 60 km/h. Ako poštuješ sve propise do najbližeg mora (Cavtat, za divno čudo) može se stići za najmanje 12 sati. A kazne plaća onaj ko zaista nema nikoga u osmom kolenu ili u ulici ko radi u policiji ili je aktivan barem na opštinskom nivou u vladajućoj koaliciji (o manijacima sa džipčinama da ne pričamo).

Kažu da je njegovo ime Patrik Furstenhof. Neki kažu da je umro, a neki da je još živ i da nije u zatvoru (i da je snimio novi klip 2009. godine).

Nisam siguran oko onih 10 minuta i 18 sekundi u uvodnom tekstu. Drugi izvori kažu da je najbrže tu razdaljinu provezao za 14 minuta i 55 sekundi - PROSEČNOM brzinom od 273,1 kilometara na sat!

Sve je inspirisano stripom a onda je, po starom dobrom običaju, napravljen i film, u par nastavaka