Nije sve magla i dim

Zato.. trudim se da sam najzavodljivija kad je najgore*.. u inat prevrtljivoj maloj.. zamislim da sam ona:

Sreca je mozda jedini makrokosmicki primer Hajzenbergovog principa neodredjenosti: ne mozes u isto vreme i da je imas i da znas da je imas...

lepinjice, sarmice od zelja...

puta 2

Najsvesniji si sreće kada te okruži nesreća.
Ili je bar tako kod mene

Ne znam. Ja tad počnem intezivno da se podsećam da je nesreća privremena. Da zlica duže traje nego ostrva sreće...ali da ne može zauvek!

I onda na svetlo dana krenem (blago na silu...pogledaj moj poslednji blog:) da izvlačim sećanja na sreće i srećice.

Da povratim ravnotežu u kosmosu.

Jer šta mi drugo preostaje?

Suze su isplakane. Idemo dalje. (I ne znam šta je onda bilo...ali znam da je na kraju Srbin ispao najpametniji:)

Nije sve magla i dim

O, jeste, jeste...
I to ONAJ dim!

Šalim se, dabome...
Čak i ono što je uistinu bilo tek nešto gušće od dima, sada je stenčuga.
Ničeg stvarnijeg od uspomena.
I od грустьa!

Dum sinunt fata, vivite lieti!
Budite radosni kad god vam se za to pruza mogucnost, i kad
god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci ciste radosti vrede
vise nego citavi meseci naseg zivota provedeni u mutnoj igri
nasih sitnih i krupnih strasti i prohteva. (Njihova propinjanja
su cudljiva i nezdrava, njihova nezadovoljenja nisigurna i kra-
tkotrajna, sam sebi cilj i svrha!) A minut ciste radosti ostaje
u nama zauvek, kao sjaj koji nista ne moze zamraciti.

Ivo Andric

Истина је, Микеле: срећу чине тренуци. Обично кажем себи да такве тренутке чисте радости треба умотати у златну хартију сећања и чувати за црне дане. :)

s'n - tog Leta gospodnjeg 1991.
... meni, nepoznata zena.

Klecimo nad otvorenom rakom - ona, ja i zena mi sa stomaskom; podno zuba.

- Odoh! Dosla sam da se pozdravim. Necu nista, samo da se pozdravim - bice mi lakse.
Reci joj, znam da ti je zena; da nosi tvoje dete ... necu nista, samo da se pozdravim.
Reci joj molim te.
-Samo, da se pozdravim; ja odoh, bice mi lakse. Dozvoli mi, reci njoj.

Ljubi me po celu, ljubi me po obrazima, ocima; pa, opet po celu.

Grc joj na licu bolan. Ne place, nema suza; al', kao da bi grunula u plac - teski, beskrajami.

Nametnu mi jad, na javi!

Mesec, dva; vise meseci.
Ispricah zeni san, sutradan.

Zasto meni u san; koji ne verujem u snove - samo ih sanjam.
Zasto ti trudna klecis nad otvorenom rakom, zasto ja; ko je ta nepoznata zena?!?
Sta to sve znaci? Kakva je simbolika u svemu tome?

Kcerka spava u susednoj sobi, ni tri joj mezeca. Vabih je Ivonom.
Zveckaju escajzi, kuckanje casa uz nazdravljanje; skoro ce "92.
Ja, opet "otplovio"- ko da, oko sofre nema nikoga; a, rastrcao se okolo da nabavim , pripremim za sve i svacijem cefu.

Opet me djavo jede, rovarim po memoriji. Ko je ona zena, zasto na grobu; zasto u san, zasto, zasto meni?!?

Setih se.
Retkima sam pricao u prethodnih 12 godima o svom "najlepsem snu na javi - najlesoj javi u snu".

Da Ivona je umrla te noci; kad me je "pohodila".

Sutra ce, verovatno, opet; kao bezbroj puta dosada da se cuje vika po kuci.
- Gde si, treba da idem; dodji ovamo da te poljubim pre no sto odem.

Komentarisacu, kao i obicno; - Ganjas me toliko da bi mi samo poturila svoj obraz da ga poljubim?!?

I jeste sve magla i dim; a, i nije.

sta je sreca?
je li sreca suprotno od nesrece?
mozda je sreca odsustvo nesrece
ako nema nesrece nema ni srece
cuvajmo nesrecu, jer da nje nema ne bi znali sta je sreca

stvar malečka, često pored nje prođemo ni ne primetivši je...