Šta želi Nikola Jovanović?

U svom nedavno objavljenom tekstu u listu politika" Sta zeli Amerika na Balkanu, autor, Nikola  Jovanovic, daje odgovore na neka ,po Srbiju, znacajna pitanja.

Zasto je Amerika, iako dugogodisnji saveznik Srbije u proslom vijeku, glavni sponzor kosovske nezavisnosti?

Zasto je NATO, odnosno Amerika, bombardovala Srbiju, svog   nekadasnjeg saveznika?

 Iako Jovanovic, kako sam kaze, ne amnestira od odgovornosti tadasnju "tragicnu  generaciju jugoslovenskih politicara", SAD su bombardovale Srbiju  kako bi uspostavile ravnotezu izmedju slabih, od SAD zavisnih, balkanskih drzavica.

Da bi se ovakva ravnoteza ostvarila, Trebalo je  neutralisati Srbiju, jedinu zemlju sa kapacitetom da postane regionalna sila, tvrdi Nikola Jovanovic.

Ovakav deterministicki  pogled /odnosno  trazenje razloga za bombardovanje u cinjenici da je Srbija jedina imala kapacitet postati regionalni factor, u totalnoj je kontradikciji sa Jovanovicevom spoznajom o  odgovornosti jugoslovenskih politicara tih  devedesetih godina.

Ukoliko su ,a po Jovanovicu jesu, SAD bombardovale Srbiju jer je jedina imala kapacitet regionalne  sile, ne postoji niti jedna mrvica odgovornosti kod   srpskih politicara, prije svih Slobodana Milosevica.

Mogao je na  Dedinju  biti i Petar Pan Srbija bi , kao jedina potencijalna regionalna sila,  bila bombardovana.

Ovakva deterministicka percepcija  najlakse se dovodi u pitanje jednim sasvim jednostavnim pitanjem:

Zasto Srbija, kako sam Jovanovic tvrdi,  dugogodisnji saveznik SAD, pa i jedina zemlja sa kapacitetom regionalne sile, nije postala  Americki saveznik devedesetih godina?

 Istini za volju, Jovanovic sasvim ispravno zakljucuje kako su Amerikanci iskoristili/direktno se ukljucili  u jugoslovenski sukob kako bi  Evropi pokazali da bez  obzira sto su sa politicke scene nestali i komunizam i SSSR,  bez americkog rukovodstva Evropa ne moze samostalno rjesavati problem u  vlastitom ddvoristu.

O tome je uostalom tacno pre deset godina pisao istoricar Thomas McCormick u svom teksstu "Hegemonija Amerike i autonomija  Evrope 1989-2003.*"

Klintonova administracija je, kako pise McCormick,   iskoristila balkanski sukob I jednim  udarcem  ubila dve muve.

Prvo,  Americi   je  trebala  "pobjeda" poslje debakkla u Somaliji. Drugo, jos vaznije,  demonstrirala je Evropi da bez  americkog  liderstva, nema rjesavvanja kriza,pa ni onih na tlu starog kontinenta.

Dakle i McCormick  prije deset godina, kao Jovanovic danas, percepciraju  aktivno ucesce  SAD u jugoslavenskom sukobu kao svojevrsnu kolateralnu stetu  geostrateskog  sukoba na relaciji SAD/ Evropa.

Medjutim Jovanovic tvrdi kako   americki izbor  saveznika u balkanskim sukobima nije ovisio odd politike  lokalnih rukovodstava, vec od toga koja je zemlja imala kapacitet postati regionalna sila.

 Iako Jovanovic ne daje  odgovor kojeg je sam postavio naslovom svog teksta"Sta Amerika zeli na Balkanu,  intereesantno  je sta ustvari Nikola Jovanovic sugerise     Srbiji.

Ko god je pomislio da ce poslje ovakvog rezonovanja  ,Nikola Jovanovic Srbiji sugerisati politiku na liniji Vukadinoviceve nove srpske politicked misli,gadno se prevario.

Jovanovic, inace bivsi specijalni savjetnik bivseg ministra spoljnih poslova, sadasnji saradnik predsednika generalne skupstine UN,Srbiji   sugerise da se stavi na americku stranu u jos po njemu aktualnom geeostrateskom sukobu na liniji SAD/EU.

Nikola Jovanovic,  inace urednik naucnog casopisa izazovi Evropskih integracija,  ne zna definiciju evropskih vrednosti pa iz toga zakljucuje da to ustvari niko ne moze da definise.

Sa druge strane, americke vrednosti, pre svih one o slobodi i  nezavisnosti, su svima poznate.

Amerika je, kako pise Jovanovic, nastala ,ne samo kao politicki, vec i moralni  projekat  suprostavljen eevropskim  apsolutistickim monarhijama i konzervativnom katolicanstvu. Pretpostavljam da bi zbog svega toga po Jovanovicu slobodna i nezavisna Srbija svog saveznika u sukobu sa   apsolutistickom Evropom trebala potraziti u Washingtonu.

Ushicen valjda boravkom u Americi, ili mozda prevrtanjem stolova skupa sa predsednikom sveta po  njuorskim kafanama, Jovanovic je otisao i korak ddalje.

Jos jedna americka vrednost koju bi Srbija  morala iskoristiti je ,kako pise Jovanovic, americka briga za hriscane.

Zbog ove, samo Jovanovicu znane americke spoljnopoliticke vrednosti,hriscanska Republika Srpska nije valjda dobila samostalnost,  dok muslimansko Kosovo jeste.

No, dobro.  Cak iako  americku brigu za  hriscane svedemo na nivo ljudskih/manjinskih prava,  to nije kraj Jovanovicevih  kontradikcija.

Kako  Amerika danas efikasno kontrolise  zemlje sa znacajnim muslimanskim stanovnistvom (BiH, Makedoniju, Kosovo I Albaniju), tako pomocu stapa i  sargarepe dozira hrvatski/srpski/albanski  nacionalizam.

Iako kontrolom Balkana, SAD ustvari kontrolisu Evropu, Jovanovic, bez ikakvog objasnjenja  predvidja odlazak Amerikanaca sa Balkana.

Posto polako i sigurno odlaze sa balkana ,  Amerikanci su spremni prihvatiti realisticna i jednostavna rjesenja.

Upravo u toj cinjeenici , uz pomenute jasne Americke vrednosti, Srbija treba traziti svoj interes ,odnosno nacin dda vaspostavi staro saveznistvo sa SAD.

Tako da je  antievropska scena uz dosadasnju neutralnu, prorusku, dobila i svoju proamericku varijantu.

Koliko se god ne slagao sa argumentima    proruske/neutralne antievropske politike,  ti argumenti  nisu  ni izbliza toliko povrsni i kontradiktorni kao ova nova ,ovog puta , proamericka varijanta antievropskog kursa.

Ja sam izgleda bio u gadnoj zabludi smatrajuci da vuk Jeremic i svita prevrcu stolove samo po tviteru.    

Jedino racionalno objasnjenje za jedan ovakav tekst Nikole Jovanovica lezi u cinjenici da  je autor, ili pisao svoje djelo u fazi teskog mamurluka, ili pod stolom njuorske kafane.

Dalibor Torbica