Srpske Vile

'Oma bi' na početku zamolio Tysona da se ne zaleće zbogradi naslova, u tekstu neće biti ni reči o tz Titovim vilama i vilama njegovih doglavnika, ne, pišem o Vilama iz srpske narodne epske poezije koju je, iako je drugi skupljahu za njega, kao autor sakupljač potpisao Wolf Stefanovič Karadžič.

Prvo sledi tvrda konstatacija: Srpske Vile, bar one koje se pominju u epskoj nam poeziji, bile su naobičnije kurave!

Primer No 1

Pa dozivlje iz planine Vila:
More, ču li? Vukašine kralju!;
Ne muči se i ne harči blaga,
Ne mo'š, kralje, temelj podignuti,
A kamo li sagraditi grada;
No eto ste tri brata rođena,
U svakoga ima vjerna ljuba,;
Čija sjutra na bojanu dođe
I donese majstorima ručak,
Ziđite je kuli u temelje,
Tako će se temelj održati,
Tako ćete sagraditi grada.

Iščupak je iz pesme Zidanje Skadra, što vam je sigurno poznato. Na stranu to što je Vukašin bio krivokletnik i poslednja pizda i to ne samo u ovoj prilici, nego Vila, ni manje ni više, nego: Ziđite je u temelje...! Gde je bre tu ženska solidarnost? Umesto da sjebe podmuklog Vukašina ona iz čiste zlobe i pakosti, zajebavajući Rada Neimara sa 300 radnika, rušeći preko noći sve što oni danju podigoše, zahteva da u temelj uzidaju Gojkovicu mladu, inače im džaba rabota! Ne bih da širim priču o npr vilama i boginjama helenske mitologije, koje takođe bejahu hirovite i pokvarene, ne, pišem samo i jedino o srpskim vilama! Jeb'o takvu Vilu! A nešto se mislim, izgleda da su te srpske Vile kurvetine, opstale i nastavile svoj posao do dana današnjeg!

Primer No 2

A ono, Marko Kraljević i Musa Kesedžija?! Musa Kesedžija, najveći junak svesrpske epske poezije, ljudina, đidija, mačo, očas posla sjeba Kraljevića Marka i dok se spremao da mu podari ulaznicu za srpski Raj, Markiša je krkljajući pod njim, zazvao Vilu, svoju posestrimu, Ravijojlu po imenu. Pojavi se Ravijojla, ‘ajde ono, obrvice morske pijavice, zubi k'o niska bisera, nego sisurine, čvrsta guza...zadiže Ravijojla draperije kojima beše obavijena sve do pupka i poče da maše trepavicama k'o lepezama. Musa, muškarčina par excelance, zablenu se u tu nestvarnu lepotu, krenu mu bururet u glavi i određenim delovima tela, zaboravi na Marka, zamišljajući već šta je zamišljao sproću jedre i putene Ravijojle! U to Marko trže nože iz potaje, raspori ga od učkura do bijela grla! I ne zahvalivši se Vili, Marko videvši: A u Muse tri srca junačka, oko svakog guja se savila, poče da se proserava: Jao meni do Boga miloga, gde ja ubih boljega od sebe! Dakle, još jedan dokaz srpskovilinske pokvarenosti. Kurvetina Ravijojla je izlažući Musinom pogledu svoje božanstveno telo sa depiliranom ribicom, omogućila Kraljeviću Marku da ubije, ponavljam, najvećeg junaka srpske epske poezije!

Iako vrlo subjektivan, moram da navedem i primer koji govori da je bilo i Vila koje su bile pozitivno orjentisane. Primer nađoh u bugarskoj epskoj poeziji (Marko Kraljević je i njihov junak, i makedonski, albanski...općenito rečeno, balkanski junak):

Kad se rodio Marko Kraljević, tri Vile (!!!) proročice prorekoše da će Marko postati junak i zbaciti s prestola svog oca. Pragmatični i bezosećajni Vukašin uze dete i baci ga u reku. (Vrlo podsetljivo na Mojsijevo sudbovanije, kaj ne?) To je videla šumska (ima i planinskih i Vila primorkinja...) Vila Samodiva (zvana i Samovila ili samo Vila), izvadila je Markišu iz vode i brinula se o njemu kao njegova pomajka. Iz razloga što je sisao vilinsko mleko, Marko je dobio nadljudsku snagu!

Na zbrdadolisanom sajtu Montenegronline, neki, meni anonimus, Ljubomir Ševaljević peva: Sa planine Vila kliče, neka živi Crna Gora. E ako im Vilino kliktanje ne pomogne, neće im ništa pomoć'!

Siguran sam da ima još onoliko primera o srpskim Vilama i njihovom činodejstvovanju, pa sam ubeđen da ćete valjano dopuniti ovaj tekst.