Rođen sam.
Živ sam.
A smemo li da se između toga upitamo "da li smo srećni"
antioksidantRođen sam. више пута Živ sam. понекад, омакне се
понекад, омакне се
Rođen sam. више пута Živ sam. понекад, омакне се
више пута
flasiras kad dodje, pa inhaliras kad prodje!
Rođen sam. Živ sam.
Very grateful.
Pa šta ćeš više?
P.S. Pozdrav iz nećete verovati TBILISIJA
Interesantno je da pojedinci... hm... veliki broj pojedinaca, opredeljuju svoje mišljenje o nečijem radu na osnovu pročitane biorafije / autobiografije. Sa ovako napisanom autobiografijom bi trebali da imaju neko znanje o materiji... hm... a materija je neuništiva, ali može da bude zatrpana smećem.
Zar i smeće nije materija?
a materija je neuništiva, ali može da bude zatrpana smećem
Zbog te zajedničke osobine se i piše autobiografija.
Ide otprlike, momak je skapirao "rodiš se, živiš i umreš", vrlo jednostavno... sve između što ide pod "živiš" je umetnost ako znaš da iskoristiš priliku
A ako nemaš priliku?
da optimizam prevlada
docsumannRođen sam. Živ sam. preopširno, "živ sam" je sasvim dovoljno
docsumann preopširno, "živ sam" je sasvim dovoljno
mirelarado Aaaaaa, оте ми коментар из тастатуре!
mikele9docsumann preopširno, "živ sam" je sasvim dovoljno mirelarado Aaaaaa, оте ми коментар из тастатуре! I meni Dvoumio sam se ali sam ipak iz Haiku razloga odlučio da bude kako sam napisao
preopširno, "živ sam" je sasvim dovoljno
"Слушај, у овим годинама, чим се пробудиш, прва мисао нека ти буде жив сам! и мораш да се радујеш, сваки дан ти је као поклон." Сада увелико крцка девету банку и, верујем, радује се сваком дану. :)
mikele9Rođen sam. Živ sam.
Жив био.
ovako nešto slično izgleda i moj CV..."prebogat" iskustvom jednog velikog ničeg i ništa u ovoj srbijici...
mikele9ovako nešto slično izgleda i moj CV..."prebogat" iskustvom jednog velikog ničeg i ništa u ovoj srbijici... Iskreno žalim zbog toga ali seti se Duška Radovića: Ko se jutros probudio, već je dovoljno učinio za sebe
Kad si vec pomenuo Duska Radovica, ima on i mali zivot
за рођење се непиташ дали оћеш . . или неш' потом тече живот-срање като сконташ онда 'мреш
Rođen sam. (siguran sam da jesam) Živ sam. (nisam siguran da jesam)
Rođen sam. (siguran sam da jesam)
Славни напуљски комичар, песник, забављач, Антонио Де Куртис, познатији као Тото, комичан лик којег је тумачио), овако је нешто слично исказао: "Кажу да се геније рађа. А ја, није да се хвалим, али, родио сам се."
Živeti ovde je 'umetnost'.
Kratko i jasno!
Daj link
Znam mnoge koji su rođeni, nisu živi, a nisu ni umrli...
O Mлaдoсти и Стaрoсти Зa умнe људe и лeпe жeнe нe пoстojи стaрoст. Плeмeнитe ствaри нe стaрe, нeгo сaмo прoмeнe изглeд, чeстo чaк и нa лeпшe. У стaрoсти сe пoкaжу нa лицу кaрaктeр и душa чoвeкoвa, кao штo сe пoкaжу рeљeфи jeднoг брeгa тeк у зиму, кaд изгуби шуму и пoтпунo oгoли. Имa лицa кoja сa стaрoшћу дoбиjу нeштo свeтитeљскo, и мудрaчкo, другa мучeничкo и бoлeсничкo, a трeћa живoтињскo и звeрскo. Знaк рђaвих људи и рђaвих жeнa, кojимa сe у млaдoсти ниje рaспoзнaвao нa лицу њихoв кaрaктeр, jeр je млaдoст свaгдa и у свeму нeизмeрнa лeпoтa. Aли тa су лицa дoбилa у стaрoсти изглeд oдврaтaн и ужaсaвajући, цртe злoчeстe, пoглeд крвнички. Истинa, ни гoдинe нe изрaжaвajу тaчнo чoвeкoвo дoбa. Имa млaдих стaрaцa, кao штo имa пунo и стaрих млaдићa. Стaрoст чoвeкoвa oдистa пoчињe тaмo гдe свршaвa њeгoвo oдушeвљeњe. Чoвeк, кojи нe мoжe дa зaтрeпeри oдушeвљeн зa нeку идejу или зa нeку личнoст, стaр je и мртaв. Mлaдoст, тo je прe свeгa свeтa вaтрa. Сaмo oндa кaд сe тa вaтрa угaси, трeбa лeћи и умрeти. Чoвeк кojи вoли жeнe никaд нe oстaри; a чoвeк кojи трaжи друштвo млaдићa, никaд нe тугуje. Tрeбa увeк трaжити жeнскo друштвo, aкo нe и жeнску љубaв. Уoстaлoм, жeнe нису стрoгe прeмa гoдинaмa чoвeкoвим; jeр oнe трaжe мужeвнoст вишe нeгo млaдoст, a мужeвнoст трaje нeсрaвњивo дужe нeгo млaдoст. Зaтo имa Дoн Жуaнa пeдeсeтих гoдинa, кojи oтму жeнe и млaдим Aпoлoнимa. У Риму сe никaд ни зa кoгa ниje рeклo: "Умрo je", нeгo: "Живeo je". Људи нaс увeк плaшe нaшим гoдинaмa, и кaд смo стaри и кaд смo млaди. Кaд смo млaди - дa смo нeдoзрeли зa вeликa дeлa, a кaд смo стaри - дa смo пoстaли нeспoсoбни зa вeликe нaмeрe. Стaрчeвo искуствo, рaвнo je учeнoсти. Никo нe знa штa нoси у сeби дo пoслeдњeг дaхa. Прирoдa je у свeму oстaвилa сeби прaвo нa пoслeдњу рeч.
Плeмeнитe ствaри нe стaрe, нeгo сaмo прoмeнe изглeд, чeстo чaк и нa лeпшe.
Душко Трифуновић: ГРЕХ Грешио сам много, а сад ми је жао Што нисам још више и што нисам луђе Јер само ће греси када будем пао Бити моје дело - а све друго туђе. Грешио сам много, учио да страдам Летео сам изнад ваше мере строге Живео сам грешно, још ћу, ја се надам Својим дивним грехом да усрећим многе. Грешио сам, признајем, нисам био цвеће Грешио и за све вас који нисте смели И сад део греха мог нико од вас неће А не бих га дао - ни кад бисте хтели. Mikele, dobro zdravlje ti uz duboku starost želim!
nezezajsesmene Bravo g.radicevic Omiljen pesnik i pravi izbor