Budućnost| Društvo| Kultura| Životni stil

Emotivna korektnost: trendi reč za ono malo ljudskosti

Jaril RSS / 20.04.2014. u 02:36

[Буди против само буди човек]

[Твој став је живот другог]

[Сваки човек је важан]

„Све дакле што хоћете да чине вама људи,
чините и ви њима: јер је то Закон и Пророци."

Јеванђеље по Матеју, 7:12

Људски мозак је подешен да се повезује са другим људима. Када човек посматра другог, у његовом мозгу су активиране исте регије као код посматраног човека. Неуронски („огледални") механизми су ти који омогућавају појединцима да разумеју значење туђих акција, туђе намере и туђе емоције. Неуронаука је утврдила регионе мозга који су задужени за препознавање емоција других. Када човек посматра другог, он доживљава његове акције у себи и дели његове емоције. Овај неуромеханизам је основа људске повезаности и основа љубави према људима. Када се нека социјална веза прекине или ако наступи одбацивање, у мозгу се активира регија мозга која се активира и када се доживљава физички бол.

„Део не може бити добро све док целина не буде добро."
Платон

Платон, Адам Смит, Борислав Пекић, Мартин Лутер Кинг Јуниор, као и читава Убунту филозофија, говоре о значају Целине за човека. Убунту истиче чињеницу да човек не може постојати изоловано. Човеком се постаје кроз друге. Човек превише о себи размишља као о индивидуи, одвојеној од других. Међутим, човек је под сталним утицајем другог човека, а на кога он стално утиче. Човеку је потребан други, да би могао бивати собом.

 „Људи ће заборавити шта сте рекли,
људи ће заборавити шта сте урадили,
али ће увек памтити како су се осећали због вас."

Маја Енџелоу

Емоције су основа човековог постојања. Разум је тек продукт емоција. Емоције говоре разуму које, од мноштва информација, треба да вреднује. Емоције говоре разуму шта је то што је важно. Особе којима је оштећен део мозга задужен за емоције, врло често се загубе у сопственим размишљањима и имају тешкоће да доносе одлуке. Бављење сопственим и туђим емоцијама је суштина мудрости. Емоције су једино што се може назвати реалношћу.

Емотивна коректност је брига о емоцијама другог,
чак и када постоји когнитивна супростављеност.

Сели Кон: „Баш ме је брига којом речју ћете ме назвати. Стало ми је до тога како је користите. Да ли сте пријатељски настројени или желите да ме повредите. Емотивна коректност је тон, осећај како кажемо нешто. Емотивна коректност је поштовање и саосећање које указујемо једни другима. Наш изазов је да нађемо саосећање према другима које желимо да осећају према нама. То је емотивна коректност."

„Политички можемо бити у праву, али емотивно грешити. Политичко убеђивање почиње емотивном коректношћу. Да би се неко сложио са вама, мора прво да вас саслуша. Нисам велики обожаватељ твојих политичких уверења или твоје, понекад мучне, логике, али обожавам тебе као особу. Човек који ми је то рекао се још увек не слаже са мном, али слуша. Не због тога шта сам рекла, већзбог начина на који сам то рекла и успели смо да се повежемо. Тако започињемо разговоре који доводе до промене."

"Изведи Другог на ручак"

Елизабет Лесер: „Лансирам ову иницијативу. Изведите на ручак било кога чији вас начин живота можда плаши, или чији погледи на свет чине да вам из ушију крене дим. Пре неколико недеља, извела сам жену из конзервативне партије Чајанки на ручак. Она је активиста деснице, а ја левице. Користиле смо нека правила да бисмо разговор одржале примереним. Моја пријатељица из конзервативне партије је смислила следећа правила: немој убеђивати, бранити се или прекидати. Буди радознала, расположена за разговор, буди стварна. И слушај.

Користиле смо следећа питања: подели нека своја животна искуства са мном. Шта је оно што те дубоко брине? И шта је оно што си одувек хтела да питаш некога са друге стране? Питала сам је зашто њена страна прави тако скандалозне тврдње и лаже о мојој страни. Она је мислила да је моја страна много чешће напада њену, да их називамо глупим, наоружаним расистима. И обе смо се дивиле називима који нису пристајали ником од људи које заправо познајемо.

Договориле смо се да ћемо да говоримо и у нашим окружењима када будемо сведоци врсте говора који отуђују друге и који могу да ране и прерасту у параноју а онда буду употребљене да би подстицале сукоб. При крају нашег ручка признале смо отвореност оне друге. Ниједна од нас није покушала да промени ону другу. Али се исто тако нисмо претварале да ће се наше разлике само истопити након ручка. Уместо тога, направиле смо прве кораке заједно, прешле преко наших рефлексних реакција и отишле у убунту, једино место где решења за већину наших, наизглед нерешивих проблема могу бити нађена."

---

Playlist:


Vilayanur Ramachandran: The neurons that shaped civilization

The social brain and its superpowers: Matthew Lieberman, Ph.D. 

Humans are hardwired for connection?

David Brooks: The social animal

Elizabeth Lesser: Take "the Other" to lunch

Sally Kohn: Let's try emotional correctness

 



Komentari (57)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

docsumann docsumann 06:59 20.04.2014

kurs intergalaktičke emotivne korektnosti




p.s. sretan praznik svim hrišćanima!
Jaril Jaril 11:41 20.04.2014

Re: kurs intergalaktičke emotivne korektnosti

Значи, рад обрвама.

ПС: Срећан Ускрс. Христос васкрсе!
docsumann docsumann 14:24 20.04.2014

Re: kurs intergalaktičke emotivne korektnosti

Значи, рад обрвама.



i kukovima ...
Jaril Jaril 23:27 20.04.2014

Re: kurs intergalaktičke emotivne korektnosti

docsumann
Значи, рад обрвама.



i kukovima ...

vladimir petrovic vladimir petrovic 08:16 20.04.2014

Lepa reč za veliki praznik

Jaril


Hristos vaskrse.


Човеком се постаје кроз друге.

Jaril Jaril 11:42 20.04.2014

Re: Lepa reč za veliki praznik

Hristos vaskrse.

Ваистину васкрсе.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 00:11 21.04.2014

Re: Lepa reč za veliki praznik

драги пријатељи,

המשיח קם לתחיה,

Помазаник је устао у Васкрсење,




то сум ја во Јерусалимче, Сркојле, с београдски и другите народите, на Велику Суботу
Jaril Jaril 01:00 21.04.2014

Re: Lepa reč za veliki praznik

המשיח קם לתחיה,


Ваистину!
Velimir Mladenovic Velimir Mladenovic 09:42 20.04.2014

Srecan Praznik

Сели Кон: „Баш ме је брига којом речју ћете ме назвати. Стало ми је до тога како је користите. Да ли сте пријатељски настројени или желите да ме повредите


Jaril Jaril 11:47 20.04.2014

Re: Srecan Praznik

Velimir Mladenovic

gavrilo gavrilo 09:56 20.04.2014

"Човеком се постаје кроз друге"



Srecan uskrs
Jaril Jaril 11:48 20.04.2014

Re: "Човеком се постаје кроз друге"

Srecan uskrs

Срећан свима!
Черевићан Черевићан 10:14 20.04.2014

како

рука . . . руци
остварљив је сан
'ајмо. . . скупа
и ја, ето, сретан
Jaril Jaril 11:46 20.04.2014

Re: како

и ја, ето, сретан


That makes two of us.

riply riply 10:28 20.04.2014

,


svaki tvoj tekst je mala disertacija ljudske blagosti
Jaril Jaril 11:43 20.04.2014

Re: ,

riply

svaki tvoj tekst je mala disertacija ljudske blagosti

Како лепа похвала текстовима. Хвала.
wilma68 wilma68 12:54 20.04.2014

Re: ,

"Заиста, заиста вам кажем..." да је Јарил посебан, драгоцен и јединствен Човек у блогосфери.
Дивно, људски и вазда поучно и освешћујуће је у твом кутку, Јариле... "ка'и вазда".
Свако добро.
nurudin nurudin 18:55 20.04.2014

Re: ,

wilma68
"Заиста, заиста вам кажем..." да је Јарил посебан, драгоцен и јединствен Човек у блогосфери.
Дивно, људски и вазда поучно и освешћујуће је у твом кутку, Јариле... "ка'и вазда".
Свако добро.





„Све дакле што хоћете да чине вама људи,
чините и ви њима: јер је то Закон и Пророци."
Јеванђеље по Матеју, 7:12


Jaril Jaril 00:10 21.04.2014

Re: ,

wilma68

nurudin


vera.nolan2 vera.nolan2 12:01 20.04.2014

основа човековог постојања

...biološka je ,valjda-nagon!..a vertikale svesti,od ida,ega,superega-emocije i Razum.
Emocije i razum su izvor, svekolikog i individualnog i društvenog i zla i dobra !
Emocije bez razuma su slepe,a razum bez emocija -gluv i bezdušan...

Moja mantra je uvek bila onaj Kantov imperativ:"Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama"

Kazezoze Kazezoze 12:56 20.04.2014

Re: основа човековог постојања

vera.nolan2
...biološka je ,valjda-nagon!..a vertikale svesti,od ida,ega,superega-emocije i Razum.
Emocije i razum su izvor, svekolikog i individualnog i društvenog i zla i dobra !
Emocije bez razuma su slepe,a razum bez emocija -gluv i bezdušan...

Moja mantra je uvek bila onaj Kantov imperativ:"Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama"


jedine dve emocije koje čovek ima su ljubav i mržnja i obe su u svojoj čistoj formi slepe.
jedna je pozitivna, a druga negativna.
sve ostale emocije su surogati proizašle iz ove dve emocije.
inače, susret misli sa emocijama kreira osećanja.
osećanje je stanje koje nastaje kada se spoljni utisak preko emocija susretne sa mislima.
to stanje može biti negativno ili pozitivno, što zavisi od toga da li je utisak pao na pozitivnu ili negativnu stranu emocija.
najčešće utisci padaju na negativne emocije, odnosno negativne emocionalne surogate koji u interakciji sa mislima kreiraju naša negativna stanja bes, strah, patnju, brigu itd.
sva ova negativna emocionalna stanja uzimaju kod čoveka jako mnogo energije, dok pozitivna emocionalna stanja kao ljubav, sreća, radost i sl. čuvaju energiju.
smeh je jedino zevanje kod kojeg nisi umoran.

što se tiče saosećanja, najbolje je to opisao jiddu krishnamurti:

hajkula1 hajkula1 14:24 20.04.2014

Re: основа човековог постојања

najčešće utisci padaju na negativne emocije, odnosno negativne emocionalne surogate koji u interakciji sa mislima kreiraju naša negativna stanja bes, strah, patnju, brigu itd.
sva ova negativna emocionalna stanja uzimaju kod čoveka jako mnogo energije, dok pozitivna emocionalna stanja kao ljubav, sreća, radost i sl. čuvaju energiju.



Ja ne bih brigu podvela pod negativne emocije, briga je visoki odraz ljubavi. (Briga majke za dete... briga za voljene.)

Kazezoze Kazezoze 15:07 20.04.2014

Re: основа човековог постојања

Ja ne bih brigu podvela pod negativne emocije, briga je visoki odraz ljubavi. (Briga majke za dete... briga za voljene.)

je l' se ti lepo osećaš kad se brineš za nešto ili nekoga?
hajkula1 hajkula1 15:22 20.04.2014

Re: основа човековог постојања

Kazezoze
Ja ne bih brigu podvela pod negativne emocije, briga je visoki odraz ljubavi. (Briga majke za dete... briga za voljene.)

je l' se ti lepo osećaš kad se brineš za nešto ili nekoga?



Najbolji je osećaj kada brižnost predupredi patnju.
Kazezoze Kazezoze 16:51 20.04.2014

Re: основа човековог постојања

hajkula1
Kazezoze
Ja ne bih brigu podvela pod negativne emocije, briga je visoki odraz ljubavi. (Briga majke za dete... briga za voljene.)

je l' se ti lepo osećaš kad se brineš za nešto ili nekoga?



Najbolji je osećaj kada brižnost predupredi patnju.


briga ne može preduprediti ništa, posebno ne patnju, jer briga je patnja.
mislim da je mnogo prijatniji osećaj kada nemaš brige.
ti možeš biti oprezan, ali to je oprez koji dolazi kroz prisutnost u sadašnjem trenutku.
ali čim počneš da misliš o tome šta može da se dogodi, ti više nisi prisutan u sadašnjem trenutku, nego ti je mašta zagospodarila emocijama i ti se više ne osećaš ugodno kao što je to kada nemaš brigu.
osećaj straha koji je sastavni deo brige, svakako nije pozitivan osećaj.
Jaril Jaril 23:43 20.04.2014

Re: основа човековог постојања

Moja mantra je uvek bila onaj Kantov imperativ:"Zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama"

...biološka je ,valjda-nagon!..

Тема нагона је јако занимљива и уме да ме збуњује. Колико је мени познато, неуроснимци који би показали регије мозга у којима је смештен одређени нагон тек треба да буду направљени.
Jaril Jaril 00:15 21.04.2014

Re: основа човековог постојања

je l' se ti lepo osećaš kad se brineš za nešto ili nekoga?

Заправо, кад се заврши брига, да. Пошто је мозак машина за предвиђање, предвиђање негативног исхода ствара позитивне емоције без обзира на исход. Ако се предвиди негативан исход, а он се не деси, онда мозак производи осећање задовљоства зато што је негативан исход избегнут. Ако се предвиди негативан исход и он се деси, мозак (центар за награђивање) такође производи позитивно осећање јер је предвиђање било тачно.

Зато су људи worrying addicted.
Kazezoze Kazezoze 09:39 21.04.2014

Re: основа човековог постојања

Jaril
je l' se ti lepo osećaš kad se brineš za nešto ili nekoga?

Заправо, кад се заврши брига, да. Пошто је мозак машина за предвиђање, предвиђање негативног исхода ствара позитивне емоције без обзира на исход. Ако се предвиди негативан исход, а он се не деси, онда мозак производи осећање задовљоства зато што је негативан исход избегнут. Ако се предвиди негативан исход и он се деси, мозак (центар за награђивање) такође производи позитивно осећање јер је предвиђање било тачно.

Зато су људи worrying addicted.

naravno, to je sasvim u redu iz ugla ljudi koji su po prirodi pesimisti.
oni zamišljaju tragediju, pa ako se ne desi oni su srećni.
mozak im je programiran na toj frekvenciji.
jedino je problem što oni ne znaju da li će se to desiti, pa to vreme provode u strahu i brizi.
kad se čovek navikne na takav život, on mu postaje normalan, pa onda strah i brigu prihvataju kao poželjnu varijantu.

uzgred, jarile, ti si vernik, a emocije pripisuješ samo aktivnostima mozga, što je u najmanju ruku čudno za jednog vernika.
interesuje me kakvu ulogu igra srce u emotivnim aktivnostima jednog vernika?
vera.nolan2 vera.nolan2 14:41 21.04.2014

Тема нагона

е јако занимљива


Tvoja promišljanja su vrlo interesantna i intrigantna.
Ti znaš da su delovi mozga različite filogenetske starosti,a neokorteks ("gde stanuje"RAZUM)najmlađi...te ja tek u budućnosti očekujem i razumnije ljudsko ponašanje...posledično,kada Projekat BigBrain i određivanje funkcionalne mape ljudskog mozga,moguće donesu i novu filosofiju života,zasnovanu i na nužnosti poštovanja etičkih principa...
...sve u vezi svesti i ponašanja ljudi je vrlo široko,kompleksno i još neistraženo...
Imam ponekad osećaj,da se većina ljudi ponaša ,više u skladu sa nagonima ,afektivno,više emocionalno nego razumski.Nemaju kritički odnos, ni prema sebi ni prema stvarnosti,a SUMNJA,kao osnovni princip saznanja bilo čega,ne postoji!
Obrazovanje je sve lošije,površnost i poslušnost,gotovo su nužnost u bujajućem interesnom i profitabilnom kapitalizmu,sirovog i surovog karaktera,sa sve manje vremena i za sebe i porodicu i bližnjeg svog.
Bojim se da sve veća dehumanizacija i materijalizacija vodi i ka ispraznoj emotivnoj korektnosti i prema sebi i prema okolini i stvarnosti...svedoci smo, da ljudi sve više pucaju i teže funkcionišu...
Jaril Jaril 21:10 21.04.2014

Re: основа човековог постојања

interesuje me kakvu ulogu igra srce u emotivnim aktivnostima jednog vernika?

Да ли говоримо о срцу као органу или срцу као симболу извора емоција?
Jaril Jaril 22:03 21.04.2014

Re: Тема нагона

Ti znaš da su delovi mozga različite filogenetske starosti,a neokorteks ("gde stanuje"RAZUM)najmlađi...te ja tek u budućnosti očekujem i razumnije ljudsko ponašanje...

Ја верујем да проблем и јесте у неокортексу и његовој могућности да коригује активности у лимбичком мозгу. У неокортексу је смештена сва цивилизација (језик, свест...), што ће рећи и појмови као што је друштвено уређење, социјални статус и сл. Неокортекст је тај који омогућава стварање развијених људских система и који је одговоран за (добровољно) подвргавање јединке систему. Похлепа Вол Стрита је последица неокортекса (од стварања, учења и овладавања економским системом, па до његовог искоришћавања). Доминација разума (доминација неокортекса) је та која води дехуманизацији човека, тј. свођењу на елемент система, па ако систем каже: малтретирај (као у случају Милиграмовог или Зимбардовог експеримента), емпатија бива угушена неокортексом.

Док се обично верује да треба овладати својим лимбичким мозгом (овладати својим афектима и нагонима), ја верујем да треба овладати својим неокортексом (овладати својим мишљењем, свешћу, језиком и сл...).

"Емотивна коректност" је савремени цивилизацијски покушај да се неокортекс (рационално) самоподвргне емпатији.
vera.nolan2 vera.nolan2 07:21 22.04.2014

Ljudska priroda?

"Емотивна коректност" је савремени цивилизацијски покушај да се неокортекс (рационално) самоподвргне емпатији.


Kada sam ovo pročitala,ostala sam obeznanjena!Jednostavno shvatiš -da ništa ne znaš o ljudskoj prirodi i u kom pravcu idu osećanja i odluke u npr,"objektivnim okolnostima"liberalkapitalizma.Ovaj isti direktor u nekim drugim okolnostima,možda bi zastupao humanizam i altruizam...:

"Direktor Foxconn-a nazvao milion zaposlenih životinjama

Apple je skoro počeo sebe da predstavlja kao kompaniju koja ne iskorištava kinesku jeftinu radnu snagu. Dok Apple forsira ovu PR izjavu nedeljama u nazad, sa druge strane sve to ruši jedna od njihovih glavnih ugovornih kompanija - Foxconn. Direktor Foxconna Terry Gou je rekao svojim višim rukovodiocima da Hon Hai ima radnu snagu koja broji preko milion radnika i “da su ljudi životinje a rukovođenjem milion životinja izaziva mi glavobolju.” Hon Hai je matična kompanija Foxconn-a koja proizvodi iPhone i iPad za Apple. Gou je još dodao da bi trebao “da nauči od direktora Taipei zološkog vrta, Chin Shin Chien-a, kako se sa životinjama radi”. Mnogi će se setiti kako je od 2010. godine, dosta puta pominjan Foxconn kao mesto gde su se često dešavala samoubistva. Mnoge organizacije za ljudska prava i dan danas kritikuju ovu kompaniju zbog loših uslova za rad, loše sigurnosti radnika i nemarnog upravljanja fabrikama. Poslednja vest u kom se Foxconn negativno pominje je od prošole nedelje u kojoj je rečeno da je 300 radnika pretilo kolektivnim samoubistvom zbog malih plata i loših uslova rada da bi na kraju posle dva dana pregovora odustali od tog akta."

Šta reći!!!Uz niz poznatih eksperimenata koji su pokazali kako je lako u okolnostima "ljudsko bće promeniti do sopstvene neprepoznatljivosti"
Kazezoze Kazezoze 07:56 22.04.2014

Re: основа човековог постојања

Jaril
interesuje me kakvu ulogu igra srce u emotivnim aktivnostima jednog vernika?

Да ли говоримо о срцу као органу или срцу као симболу извора емоција?

to od tebe (vernika) zavisi, da li svoju veru doživljavaš organom ili simbolično.
gavrilo gavrilo 19:55 22.04.2014

Re: основа човековог постојања

Kazezoze
vera.nolan2



jedine dve emocije koje čovek ima su ljubav i mržnja i obe su u svojoj čistoj formi slepe.
jedna je pozitivna, a druga negativna.
sve ostale emocije su surogati proizašle iz ove dve emocije.


sta mislis da li se sve covekove emocije nalaze izmedju bezuslovne ljubavi i bezuslovne mrznje?
tj. da li se zivot coveka nalazi izmedju ta dva.
moze li covek da mrzi i voli bezuslovno ikoga?
Jaril Jaril 10:16 23.04.2014

Re: основа човековог постојања

to od tebe (vernika) zavisi, da li svoju veru doživljavaš organom ili simbolično.

Вера је сваако смештена у мозгу. Врло вероватно се доминантно налази у десној хемисфери.
hajkula1 hajkula1 14:16 20.04.2014

Takođe

Особе којима је оштећен део мозга задужен за емоције, врло често се загубе у сопственим размишљањима и имају тешкоће да доносе одлуке.


Naučnici su dokazali, da bogataši imaju defekt, grešku u tom centru za emocije, pa su zakinuti za empatiju i grižu savesti i u tom smislu veoma rasterećeno donose odluke.


Jaril, Hristos voskrese, svako dobro
Jaril Jaril 00:17 21.04.2014

Re: Takođe

Naučnici su dokazali, da bogataši imaju defekt, grešku u tom centru za emocije, pa su zakinuti za empatiju i grižu savesti i u tom smislu veoma rasterećeno donose odluke.

Постоји и она варијанта да људи имају активан емотивни мозак, али да су научили, утренирали како да га у одређеним (пословним нпр.) ситуацијама деактивирају.

Ваистину воскресе, желим све најбоље.
hajkula1 hajkula1 12:22 21.04.2014

Re: Takođe

Jaril
Naučnici su dokazali, da bogataši imaju defekt, grešku u tom centru za emocije, pa su zakinuti za empatiju i grižu savesti i u tom smislu veoma rasterećeno donose odluke.

Постоји и она варијанта да људи имају активан емотивни мозак, али да су научили, утренирали како да га у одређеним (пословним нпр.) ситуацијама деактивирају.

Ваистину воскресе, желим све најбоље.




Deaktivacija postaje refleks. Sve to utiče na lučenje hormona, na prenosnike a time i veze s kanalima i na same kanale, koji atrofiraju vremenom (slikovito rečeno). (Istražili putem AEG, CT, analizom hormona...) Onda takvi vaspitaju decu (i sam si pisao o ramu, o ogledalu dete - roditelji, o ugledanju). I eto nama devolucije.


ciracirafm ciracirafm 21:10 20.04.2014

Коректност

Како смо у озарју Васкрса, ево једног прастарог начина да се буде
емотивно коректан
.
Када видиш станца који је на темљи ,када му пружиш руку и помогнеш му да устане,зар то није једна од најлепших награда ?Остварење кроз безусловну помоћ другоме.
Христос васкрсе!
Jaril Jaril 23:36 20.04.2014

Re: Коректност

Остварење кроз безусловну помоћ другоме.

Ваистину васкрсе!
hajkula1 hajkula1 12:25 21.04.2014

Re: Коректност

ciracirafm
Како смо у озарју Васкрса, ево једног прастарог начина да се буде
емотивно коректан
.
Када видиш станца који је на темљи ,када му пружиш руку и помогнеш му да устане,зар то није једна од најлепших награда ?Остварење кроз безусловну помоћ другоме.
Христос васкрсе!




Ne volim taj izraz, emotivno korektan

Šta fali reč, ljudski, čovečno, dobro?
Šta bi falilo da je opisani postupak nešto normalno, obično, podrazumevajuće?
Jaril Jaril 21:01 21.04.2014

Re: Коректност

Šta bi falilo da je opisani postupak nešto normalno, obično, podrazumevajuće?

Онда би међу људима било више мира.
hajkula1 hajkula1 21:33 21.04.2014

Re: Коректност

Jaril
Šta bi falilo da je opisani postupak nešto normalno, obično, podrazumevajuće?

Онда би међу људима било више мира.



Prirodan zaključak, kada je u ljudima (u svakom pojedinačno) mir, onda je i među ljudima mir.

anfieldroad anfieldroad 21:28 20.04.2014

empatija


Da li je emotivna korektnost sinonim za empatiju ? Ili je samo korektnost, odnosno lepo vaspitanje. U stvari te bas briga za drugog, ali si "emotivno korektan"?
Jaril Jaril 00:35 21.04.2014

Re: empatija

anfieldroad

Da li je emotivna korektnost sinonim za empatiju ? Ili je samo korektnost, odnosno lepo vaspitanje. U stvari te bas briga za drugog, ali si "emotivno korektan"?

Да, добро је питање да ли човек може бити "емотивно коректан", а да га не занимају туђе емоције. Мени се чини да је неопходно позабавити се туђим емоцијама и начинима на које се може утицати на њих, да би се емотивна коректност уопште могла и направити. И чини ми се да, чим човек бира да буде емотивно коректан, да му је већ стало до другог. А у свему томе има и лепог васпитања.

И прво питање је интересантно. Да ли је могуће да човек разуме туђе емоције, а да изабере да буде емотивно некоректан? Судећи по огледалним неуронима, то би био неки вид самоповређивања, што опет може бити људска потреба. Треба поразмислити.
mirelarado mirelarado 09:43 21.04.2014

Re: empatija

Да ли је могуће да човек разуме туђе емоције, а да изабере да буде емотивно некоректан?


Свакако да таквих људи има. Они најчешће изаберу да манипулишу тим туђим емоцијама, да их злоупотребљавају.
anfieldroad anfieldroad 10:27 21.04.2014

Re: empatija

Да, добро је питање да ли човек може бити "емотивно коректан", а да га не занимају туђе емоције. Мени се чини да је неопходно позабавити се туђим емоцијама и начинима на које се може утицати на њих, да би се емотивна коректност уопште могла и направити. И чини ми се да, чим човек бира да буде емотивно коректан, да му је већ стало до другог. А у свему томе има и лепог васпитања.



Plasim se da je zaista veliki deo problema u vaspitanju. Pogledajte danasnje decije knjige, crtane filmove i uopste, vaspitanje dece. Iako je empatija verovatno i deo instinkta za samoodrzanje ili kako kazes neuronske mreze ( ogledala ), mislim da bi na razumevanju i postovanju drugih trebalo raditi sa decom. Iz Dikensa ili Diznija su ( smo ) mogli da se ucimo empatiji, ali iz Nikleodeon crtaca tesko...
hajkula1 hajkula1 12:39 21.04.2014

Re: empatija

Jaril
anfieldroad

Da li je emotivna korektnost sinonim za empatiju ? Ili je samo korektnost, odnosno lepo vaspitanje. U stvari te bas briga za drugog, ali si "emotivno korektan"?

Да, добро је питање да ли човек може бити "емотивно коректан", а да га не занимају туђе емоције. Мени се чини да је неопходно позабавити се туђим емоцијама и начинима на које се може утицати на њих, да би се емотивна коректност уопште могла и направити. И чини ми се да, чим човек бира да буде емотивно коректан, да му је већ стало до другог. А у свему томе има и лепог васпитања.

И прво питање је интересантно. Да ли је могуће да човек разуме туђе емоције, а да изабере да буде емотивно некоректан? Судећи по огледалним неуронима, то би био неки вид самоповређивања, што опет може бити људска потреба. Треба поразмислити.


Centar za bol nema povezanost s centrom za empatiju, atrofiralo. Tako da druge vidi kao nebitne, kao sredstva do cilja, kao remetioce... kao objekte, brojke...

Mislim, to kad kažeš, razume, da te podsetim kako si o razumeti, pisao; razum je u vezi sa osećanjima. Razum je mentalno-emotivni i proces i stanje.

mariopan mariopan 13:33 21.04.2014

Re: empatija

anfieldroad
Да, добро је питање да ли човек може бити "емотивно коректан", а да га не занимају туђе емоције. Мени се чини да је неопходно позабавити се туђим емоцијама и начинима на које се може утицати на њих, да би се емотивна коректност уопште могла и направити. И чини ми се да, чим човек бира да буде емотивно коректан, да му је већ стало до другог. А у свему томе има и лепог васпитања.



Plasim se da je zaista veliki deo problema u vaspitanju. Pogledajte danasnje decije knjige, crtane filmove i uopste, vaspitanje dece. Iako je empatija verovatno i deo instinkta za samoodrzanje ili kako kazes neuronske mreze ( ogledala ), mislim da bi na razumevanju i postovanju drugih trebalo raditi sa decom. Iz Dikensa ili Diznija su ( smo ) mogli da se ucimo empatiji, ali iz Nikleodeon crtaca tesko...

Slažem se da se sve to uči.
Zgrožena sam što se filmovi, pa i crtani filmovi i bajke, sa toliko zla, bola i krvi prikazuju, pričaju i čitaju deci, i što ih tako zapravo uče da je nanošenje bola ili trpljenje zla od strane drugih nešto što se dešava svima i sasvim je normalno?

Bajka o Ivici i Marici se u moje vreme pričala tako kao da su njihovi roditelji bili jako siromašni pa su svoju decu odveli u šumu da ih pojedu životinje. Onda veštica goji Ivicu da ga pojede, ali je Marica (srećom) gura u peć, spaljuje i oni srećno beže kući?

Lepa bajka, a?

anfieldroad anfieldroad 21:29 21.04.2014

Re: empatija

Bajka o Ivici i Marici se u moje vreme pričala tako kao da su njihovi roditelji bili jako siromašni pa su svoju decu odveli u šumu da ih pojedu životinje. Onda veštica goji Ivicu da ga pojede, ali je Marica (srećom) gura u peć, spaljuje i oni srećno beže kući?

Lepa bajka, a?




Da, tako nekako. Slicno Crvenkapi ciju baku pojede vuk. Dodje dobri lovac,spase Crvenkapicu pa raspori vuka i izvadi baku...
Istina je da su bajke iz 18. i 19. veka bile surove, ali u skladu sa vremenom poucne, jer je i sam zivot u to doba bio nezamislivo jeziv, po danasnjim merilima...
Jaril Jaril 22:21 21.04.2014

Re: empatija

Istina je da su bajke iz 18. i 19. veka bile surove, ali u skladu sa vremenom poucne, jer je i sam zivot u to doba bio nezamislivo jeziv, po danasnjim merilima...

Ја сам читао верзију Пепељуге у којој сестре секу, једна прсте друга пету, да би нога стала у ципелу, а то је Принц примећивао по локви крви која би остајала после пар корака.

Међутим, верујем да Ивица и Марица, овако како је препричала мариопан, има позитиван васпитни утицај на несвесно, тј. дефинише однос према свету на прави начин: када систем и друштво (отац и мајка) не могу да задовоље потребе унутрашњег развоја (деце), онда је субјекат гурнут у самог себе (шуму) где ће наићи на зло које тежи да уништи развој (вештицу) и тада треба да пронађе начине да то зло у себи уништи.
mariopan mariopan 07:38 22.04.2014

Re: empatija

Jaril
Istina je da su bajke iz 18. i 19. veka bile surove, ali u skladu sa vremenom poucne, jer je i sam zivot u to doba bio nezamislivo jeziv, po danasnjim merilima...

Ја сам читао верзију Пепељуге у којој сестре секу, једна прсте друга пету, да би нога стала у ципелу, а то је Принц примећивао по локви крви која би остајала после пар корака.

Међутим, верујем да Ивица и Марица, овако како је препричала мариопан, има позитиван васпитни утицај на несвесно, тј. дефинише однос према свету на прави начин: када систем и друштво (отац и мајка) не могу да задовоље потребе унутрашњег развоја (деце), онда је субјекат гурнут у самог себе (шуму) где ће наићи на зло које тежи да уништи развој (вештицу) и тада треба да пронађе начине да то зло у себи уништи.

Da, Pepeljuga je tako pričana i u moje vreme, samo mi nije palo na pamet da to ovako protumačim jer sam bila dete, da nađem i shvatim i takvu poruku priče, toliko mi je bilo strašno kada sam to čitala.
mariopan mariopan 08:47 21.04.2014

..



Hvala Jarile.
HRISTOS VASKRS.
Jaril Jaril 20:57 21.04.2014

Re: ..


Ваистину васкрсе!
stefan.hauzer stefan.hauzer 13:37 23.04.2014

.

oduvek sam mislio,kako čovek
može biti ostrvo

...a onda sam upoznao jednu cicu
i to je bilo to.
uvek ispatetišem na ovakav dan; melanholija me radi najbolje


(pogotovo u paru sa kim deal:)


______
I land to sail
island sail
yeah we're movin'
Jaril Jaril 07:07 24.04.2014

Re: .

uvek ispatetišem na ovakav dan; melanholija me radi najbolje

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana