Kultura| Umetnost

Les Ballets...

Aja Jung RSS / 26.10.2014. u 11:25

22CARLO2-popup.jpg 

Ako ste ovih poslednjih oktobarskih dana nekom zgodom u Milanu, ne bi trebalo propustiti izložbe slika Marka Šagala, Van Goga ili Đovanija Segantinija u Palati Reale, hvaljen Pirandelov komad "Enriko IV" u Teatru Pikolo, brojne koncerte u Teatru Arčimboldi, ili MakMilanov balet "Romeo i Julija" u Skali... I sve to u susret još gušćem rasporedu umetničke ponude koji se najavljuje za milanski Sajam, ili dok još ima low-cost letova iz našeg malog mesta, pa je lako odleteti. Dolaze bolja vremena, kada će domaći avio prevoznik preuzeti nebo, po cenama od kojih se vrti u glavi, pa ima da sedimo tu ‘de jesmo...

Na kraju prelepog Korza Vitorio Emanuele, u Teatru Nuovo već desetak dana nastupa Balet Trokadero od Monte Karla. Vikendom imaju čak po dve predstave, pred prepunim gledalištem. Bili su u septembru na turneji po Holandiji, zatim su stigli u Torino, pa Milano... Sledi sezona u Teatru Džojs u Njujorku, i još mnogo toga, pre dolaska u Srbiju.

Međutim, od utorka, kada je počela prodaja ulaznica za njihovu predstavu u Pozorištu na Terazijama, bez skoro ikakve najave i reklame, već je planulo stotinak najboljih mesta...!?

O čemu se zapravo radi? I ko su Lariška Dumbčenko, Nina Imobiliašvili, Natali Kleptopovska, Sonjia Leftova, Ida Nevasajneva, Marija Paranova, Evgenija Šebarkarova, ali i Andrej Leftov, Sergej Legupski, Mikhail Mipansarov, Juri Smirnov.... ?

U programu, biografije nalik na ovu: "Ida Nevasajneva, skroz istaknuta i sasvim zaslužna umetnica radnog naroda celog sveta, došla je zajapurena sa trijumfa na festivalu u Varni, gde je osvojila specijalnu Nagradu, za nju posebno napravljenu od čiste plastike. Drugarica Ida postala je poznata kao junakinja Revolucije, kada je nakon jednog lakonogog plesa kroz minsko polje, bacila svoje špic patike na kapitalističku banku..." ili "Jakatarina Verbosovič je balerina toliko voljena u rodnoj Rusiji, da su joj jedne godine, zahvalni građani Minska dodelili ključ grada. To bi verovatno ostao „zlatni momenat" karijere ove velike balerine, da se brava preko noći nije promenila."

Osnovana 1974. godine od strane baletskih entuzijasta, sa idejom predstavljanja duhovite strane tradicionalnog baleta kroz parodiju i zamenu uloga među polovima, Balet Trokadero od Monte Karla najpre je nastupao u najkasnjim predstavama na off Brodveju. Sam naziv trupe, trebao je da asocira na čuveni Ruski balet Sergeja Đagiljeva. "Troksi", kako ih mnogi danas nazivaju, ubrzo dobijaju važne kritičke eseje i osvrte u Njujorkeru, Njujork Tajmsu i listu Village Voice, koji najavljuju trupu kao pozorišni fenomen.

Do sredine 1975. godine, inspirisana spojem zaljubljenog poznavanja igre, komičnim pristupom, kao i zapanjujućom činjenicom da muškarci zaista mogu da igraju na vrhovima prstiju, kompanija je postala poznata u Njujorku, ali i dalje. Članci u magazinima kao što su Variety, Oui, Paris Match, London Daily Telegraph, kao i foto eseji u časopisu Vogue, doneli su ogromnu popularnost.

Sezona 1975-76., najavljuje punu profesionalizaciju kompanije. Pokrenut je menadžment obučen za korišćenje nacionalnih fondova za turneje, angažovani stalni pedagozi i balet majstori. Iste sezone, dogodile su se prve velike turneje po SAD i Kanadi. Pakovanje, raspakivanje i prepakivanje tutua i rekvizite, skladištenje džinovskih baletskih patika po koferima, trčanje za avionima i autobusima, postali su životna rutina.

Od samog početka, "Troksi" su se etablirali kao važno čudo svetske plesne scene. Učestvovali su na festivalima u Holandiji, Finskoj, Španiji, Kanadi, Francuskoj, Italiji, Austriji...nastupili u najgledanijim televizijskim emisijama i programima, osvajali važne nagrade. Brojne turneje su pored popularnosti, uvek donele i uspeh kod kritike...jer njihove predstave su odigrane na vrhunskom nivou i bez greške. Ono zbog čega se publika smeje, jesu mali gestovi, detalji na kostimima, neke mikro radnje, ali nikako tehnička spremnost i izvodba originalne koreografije.

Neverovatan raspored gostovanja u poslednjih dvadeset godina, uključuje 10 turneja po Australiji i Novom Zelandu, 28 u Japanu (gde njihove godišnje letnje turneje uživaju kultnu podršku, i gde je osnovano udruženje njihove najvernije publike), 9 turneja u Aziji, 12 u Južnoj Americi, 3 u Južnoj Africi, i 74 turneje u Evropi, uključujući i 21 turneju po Velikoj Britaniji. Od osnivanja, kompanija se pojavila u preko 34 zemlje i preko 500 gradova sveta. U skorije vreme, sve se duže zadržavaju u svetskim teatrima, odnosno produžavaju svoje sezone u Njujorku (Džojs teatar), Amsterdamu, Atini, Oklandu, Barseloni, Pekingu, Dizeldorfu, Edinburgu, Hamburgu, Hong Kongu, Lisabonu, Londonu, Madridu, Moskvi (Boljšoj teatar), Parizu (Teatar Šatle), Rimu, Sidneju, Tokiju, Beču...

Originalni koncept kompanije nije se promenio. To je trupa profesionalnih muških igrača koji izvode čitav niz baletskog i savremenog repertoara, uključujući klasične i originalne postavke, i negujući duhovit manir u predstavljanju različitih stilova. Komedija se postiže uključivanjem, a onda i preuveličavanjem svih slabosti, nezgoda, i podvlačenjem bajkovite banalnosti ozbiljne igre.

Činjenica da muškarci igraju sve delove, da krupna tela delikatno balansiraju na prstima, i izvode najozbiljnije tehničke deonice, kao labudovi, vazdušasti duhovi, vodene vile, romantične princeze, očajne viktorijanske dame - prikazuje fantastičan duh igre kao umetničke forme, ne rugajući se, već oduševljavajući i zabavljajući podjednako najiskusniju i početničku publiku.

Budućnost podrazumeva planove za nove naslove na repertoaru, nove gradove u kojima treba nastupati, poput Beograda i Novog Sada, kao i nastavak misije koja treba da omogući uključivanje najšire publike u praćenje umetničke igre.

I sve vreme razmišljam kako sam srećna jer je Beogradski festival igre već dovoljno zreo, da može priuštiti i ovakve izazove. "Labudovo jezero" i "Pakita", kakve do sada nismo gledali! Publika festivala kapira o čemu se radi.

Većina je ipak ispred tv ekrana, gde na svim programima mogu videti srpske "Zvezde". Osim tih "Zvezda", svakako se možemo ponositi i „Autoritetima" koji iz večeri u veče o muzici sude kao da su studirali na Pariskom konzervatorijumu.

Ko je ovde ugasio svetlo ili pogrešio? Ako pogledamo kako funkcioniše naš nacionalni teatar, onda je jasno da "Zvezde" i "Autoriteti" sa televizije, nisu ama baš ništa krivi.



Komentari (2)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bojan ljubomir jugovic bojan ljubomir jugovic 13:43 27.10.2014

Ljetos

sam naišao na jedan veoma zanimljiv youtube kanal SCEN - Centra za scenski dizajn kojeg, između ostalih, vodi i moj prof. sa studija Radivoje Dinulović ("đak" Ranka Radovića, veliki erudita i pravi gospodin - nama je svojevremeno držao nažalost samo jedan semestar, kraći kurs iz projektovanja javnih zgrada - pozorišta). Elem, ekipa iz SCENA - koncipirali su jedan dio predavanja za studente scenskog dizajna na način da zovu goste iz svijeta pozorišta - glumce, scenografe, dizajnere, reditelje - vode pred publikom razgovore sa njima i dijele snimke putem interneta. Jedno od meni najzanimljivijih "predavanja", iako zaista nisam neki veliki ljubitelj niti poznavalac igre, je definitivno bio razgovor sa Milošem Sofrenovićem koji je govorio o svojim studijama u Britaniji i karijeri, i iako priča djeluje tako specifična zbog prirode njegovog zanimanja, ima opštu - univerzalnu vrijednost u smislu rada, usavršavanja i života umjetnika. Prilažem link tek kao slobodnu asocijaciju i toplu preporuku blogerima kojima je igra u sferi interesovanja


vera.nolan2 vera.nolan2 09:32 01.11.2014

, pa ima da sedimo tu ‘de jesmo...

i saznavati ponešto o svetskoj i našoj sceni od tebe Aja ! i ponešto sa Tv kanala.Sinoć sam zadivljena gledala ruske balerine, Kirov Ballet/Mariinsky Theatre, St Petersburg.
Zadivljujuća umetnost,zaista !!! Uljana Lopatkina i ostale...

...

..i hvala jugoviću na prethodnom prilogu !

Arhiva