Gost autor

Tibetanska Knjiga Mrtvih

Colin_bgd RSS / 26.01.2015. u 21:31

Od kada je sveta i veka ljude je zanimalo sta se desava posle smrti. Da li postoji nesto "iza"? Kako izgleda ta "druga strana"? Da li smrt boli? Da li postoje raj i pakao? Da li je smrt zaista kraj?

Od najumnijih filozofa do najprizemnijih secikesa niko na to pitanje nije umeo da da odgovor. Ali, evo, kao gost autor (u intervju formi) se na blogu pojavljuje duh jednog pokojnika (koji je, inace, izrazio zelju da ostane anoniman) da nam iz prve ruke pruzi informacije o tome sta sve nas (manje-vise) ceka jednog dana... Intervju je vodila nasa renomirana novinarka Mirjana Bobić Mojsilović...


Kako biste opisali trenutak smrti?

"Pa nista, umres i to je to. Zatim vam se celije pocnu da raspadaju na molekule, molekuli na atome, atomi se recikliraju u prirodi kroz prirodne procese, i zavrse ili u nekom drugom organizmicnom entitetu, ili samo tako ostanu da lebde okolo naokolo..."

Dobro, a sta bude sa svescu, sa znanjem koje smo stekli tokom zivota, secanjima, i to?

"Pa nista, kad elektricni pulsevi prestanu da bivaju ispaljivani izmedju mozdanih neurona i to sve prestane, i jednostavno ostane jedno veliko nista."

Znaci, ne trebamo se nadati mnogo cemu?

"Pa, u principu, ne. Mislim, generalno je u zivotu dobar pristup imati low expectations, onda su nekako vece sanse da budemo pozitivno iznenadjeni. Smanjujemo kolicinu verovatnoce moguceg razocaranja. Ali, u slucaju smrti, mislim da ni to ne pomaze. Smrt, jednostavno, ne mozemo preziveti. Posle smrti nema vise apsolutno nicega... Ako je neka uteha, u to nista ispare i svi problemi, patnje, mucenja, i sav ostali negativni bagaž, ali posto svest o tome vise ne postoji, uskraceni smo i za tu utehu."

Ima li razloga za strah?

"Apsolutno ne. Nakon smrti se osecate identicno kao sto ste se osecali pre nego sto ste se rodili. Jedina razlika je sto vam, dok traje, zivot stvara iluziju o vremenskoj trajnosti postojanja, pa se zbog toga pogresno smatra da ce to imati nekog uticaja na dozivljaj post-mortemskog stanja."

A kako vi licno dozivljavate bivstvovanje u medju-svetu?

"Pa, malo je zamorno, moram da priznam. Voleo bih da mogu ljudski i posteno da umrem do kraja, ali na zalost, usled ocigledne birokratske greske nalazim se tu gde sam."

Da li ste sami, ili ima jos pojedinaca u slicnoj situaciji?

"Ma kakvi sam! Kakav smo mi kilav narod, ne umemo ni da umremo kako treba. Ali, da ne shvatite pogresno, svi se ovde lepo slazu, prekracujemo vreme šahom, slušamo ploče, malo pratimo fudbal, i tako..."

Na kraju, sta porucujete živima?

"Smrt je, posle života, najbolja stvar koja vam se može desiti..."

Hvala vam na razgovoru, i zelimo vam da sto pre i sto uspesnije zavrsite proces umiranja.

"Hvala i vama sto ste me se setili, nadam se da ce me smrt na kraju ipak ispoštovati... I, ako mi dozvolite, zeleo bih da pustim jednu muzicku numeru u znak zahvalnosti Colinu sto je nesebicno ustao iz groba da mi omoguci gostovanje na blogu..."

 

The rest is silence...

 



Komentari (23)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jelica Greganović Jelica Greganović 21:33 26.01.2015

Pitanje

koje je najviše okupiralo mog pokojnog prijatelja, pesnika, Vujicu Rešin Tucića je bilo: Ima li života pre smrti?
gavrilo1 gavrilo1 22:25 26.01.2015

Re: Pitanje

Jelica Greganović
koje je najviše okupiralo mog pokojnog prijatelja, pesnika, Vujicu Rešin Tucića je bilo: Ima li života pre smrti?


Mene recimo zanima ima li zivih negde.
qqriq qqriq 22:30 26.01.2015

Re: Pitanje

Ima li života pre smrti?


je dobri stari rumunski "vic" iz vremena čaušeskog.
Jelica Greganović Jelica Greganović 22:33 26.01.2015

Re: Pitanje



je dobri stari rumunski "vic" iz vremena čaušeskog.


To nisam znala, Vujica je ceo tome bio posvećen
qqriq qqriq 22:34 26.01.2015

Re: Pitanje

To nisam znala, Vujica je ceo tome bio posvećen

zato što je savršen.
stefan.hauzer stefan.hauzer 21:43 26.01.2015

.

"zeleo bih da pustim jednu muzicku numeru u znak zahvalnosti Colinu sto je nesebicno ustao iz groba da mi omoguci gostovanje na blogu..."


+ 1

leeanna leeanna 22:37 26.01.2015

..

larisa_bg larisa_bg 23:18 26.01.2015

Morbidni pesnički kutak

Željko Krznarić
UMRO SAM A TI MI OPROSTI

Umro sam a ti mi oprosti
što sam tako žureći
zaboravio ruku da ti stisnem
i poljubim te onako
kako sam to uvijek činio odlazeći.

Oprosti mi što sam proljeće jedno
zauvijek u sebi odnio
ali sjeti se
ostale su pjesme
u desnoj ladici neuredno složene
snaći ćes se
iz njih naprosto ljubav izbija
te pjesme to sam ti sad ja.

Oprosti mi
nije bilo vremena za opraštanje
suviše smo se voljeli
da bi mogli nešto drugo
tako žureći nisam ni pomislio
da ćes biti tužna zbog svega
i sad mi je žao zbog te praznine
koja nas dijeli
zbog toga što će nas jednu vječnost
zvijezde razdvajati
i što vise neću moći usne da ti dodirnem
49 41 49 41 01:19 27.01.2015

Gotovooo je, ti letis u smrt!

je bio zakljucak; posle misteriozne eksplozije iza prednjeg desnog tocka.

Imas neku zelju?
-Da vidim posledji put sunce!

Trazim sunce. Izgubilo se negde iznad - visoko.
Saginjem glavu ka volanu - da ga nadjem iznad.
Sofersajbna puca, cela mi leti u lice. Kao da me tenk pogadja u glavu.
Letim u skucenom prostoru, kao u beztezinskom stanju. ali trpim udarce sa sviju strana.
Mozak se se "cedi", munjevitom brzinom.
Sve ostalo je kao na usporenom filmu, registrujem.

Bol - strahoviti u levom ramenu.
Mrak!

"Budim se", oblak prasine oko - iznad mene.
Mozak salje informaciju - USTANI! Jednom, dvaput, triput.

Boze, nista ne radi po komandi mozga. Nista nije u funkciji pokreta po komandi mozga, osim ocnih jabucica.

"Vecnost", koja dovodi do trenutnog ludila po odluci mozga i nefunkcionalnog tela.

U jednom trenutku skacem, iako sam bio duboko razapet na stenju kanjona.
Krecem, kao majmun po ostrom stenju - ka vrhu, suncu.

Preskacem odbojnik na putu.
Ulazim u "publiku" koja je visila nad odbojnikom - njih 50. Sve ih je vise svakog trenutka - pristizu.

Hodam izmedju. Gledaju me nemo - sablasno.
Kao da smrt hoda, izmedju njih.

Nije!
Ziv covek, kao sto su i oni.






Vojislav Stojković Vojislav Stojković 01:23 27.01.2015

Koprena

Sećam se jednog od pitanja kojim je naš poznati, sada pokojni, profesor socijalne psihologije svojevremeno ispitivao religioznost. Formulisao ga je kao tvrdnju, a ponuđeni odgovori su bili: "tačno" ili "netačno". glasilo je:

"Iza neprozirne koprene smrti krije se jedno beskonačno ništa".

Naravno, zavisno od svojih uverennja, možemo odgovoriti ili sa tačno ili sa netačno, ali ta neprozirna koprena nama živima krije odgovor.

U skladu sa temom, evo i jedne muzičke numere:



Od danas peva sa anđelima.


skyspoter skyspoter 10:35 27.01.2015

Ko je taj

pokojnik i zašto baš exclusiv intervju sa MBM?
Goran Vučković Goran Vučković 11:04 27.01.2015

Re: Ko je taj

pokojnik i zašto baš exclusiv intervju sa MBM?

Mira Adanja Polak je bila zauzeta
skyspoter skyspoter 13:59 27.01.2015

Re: Ko je taj


Buregdzya Buregdzya 11:15 27.01.2015

Saglasan !!

Saglasan !!!

Черевићан Черевићан 12:53 27.01.2015

in extremis

г. V.S. . . ."Iza neprozirne koprene smrti krije se jedno beskonačno ništa".


не може се нестати . . тек тако
смрт к'о појам тера на чуђење
налик сваком растанку верујем
обећава . . . . ново нам виђење
Colin_bgd Colin_bgd 08:45 30.01.2015

Re: in extremis

не може се нестати . . тек тако

Ne samo da se moze (nestati... tek tako...), nego mora!

Kad se to shvati i prihvati, odjednom sve bude (kristalno) jasno...
milisav68 milisav68 13:14 27.01.2015

Kiselo mleko



docsumann docsumann 19:38 27.01.2015

mrtav od smrti

"Smrt je, posle života, najbolja stvar koja vam se može desiti..."


smrt je poslije života jedina stvar koja vam se može desiti

mr.fogg mr.fogg 20:26 27.01.2015

Ima li razloga za strah?

Ima razloga za strah, zato što je strah od smrti najveći ljudski strah.
Zato je smisao života smrt
(samo zbog tog straha čovek se trudi da živi što duže).
Kako?
To je drugo pitanje, koje implicira razmišljanje o životu posle smrti ...
ali, samo za one koji mnogo greše, i nadaju se da to može da se 'oprosti' - od neke više sile ili kako god, pa da onda u drugom životu možda i poprave svoje greške ... ili će, kad još jednom pogreše, ponovo neko da im prašta i tako vo vjeki vjekov.

Zašto nam nije dovoljan samo jedan život sa strahom od smrti dok smo živi, koji nas tera da budemo bolji ljudi?
gedza.73 gedza.73 20:54 27.01.2015

.


Ooh, death, have mercy
Ooh, death, be easy
Ooh, death, just spare me over another year

little_radojica little_radojica 07:05 28.01.2015

Enter the Void

је филм инспирисан Тибетанском књигом мртвих. Неки џанки странац у Токију услед неког неспоразума бива утепан од стране полиције, он умире, а његова душа га напушта и остатак филма је поглед из перспективе његове душе, тј. из "птичје" перспективе. Филм је жешћа психоделија и можда траје предуго, али у аудио-визуелном и тематском смислу помера границе, па мислим да вреди издржати. Сад се каним да прочитам и ту књигу, а ево како је препричана у филму од стране једног од ликова:

Basically, when you die your spirit leaves your body, actually at first you can see all your life, like reflected in a magic mirror. Then you start floating like a ghost, you can see anything happening around you, you can hear everything but you can't communicate. Then you see lights, lights of all different colours, these lights are the doors that pull you into other planes of existence, but most people actually like this world so much, that they don't want to be taken away, so the whole thing turns into a bad trip, and the only way out is to get reincarnated.


Enter the Void, IMDB:7.3>>>>>LINK

qqriq qqriq 10:33 28.01.2015

there she comes

predatortz predatortz 09:31 30.01.2015

Korisne laži

Straha od smrti ne bi bilo da nije straha od kazne. Ta teza o životu posle smrti, o kazni i nagradi, je najkorisnija izmišljotina ljudskog uma.
Jer, da je nije, živeli bi kao marva. Rukovođeni animalnim instiktima, zadovoljavajući svoje animalne potrebe.
Malo je onih, moralnih po prirodi, kojima te dogme nisu potrebne da bi živeli kao civilizovana bića.
Zbog ostalih, dogme treba održavati u životu i redovno ih ažurirati.

Arhiva