Kratak blog o vežbanju

Možda ja nisam prava osoba koja bi trebalo da diskutuje na ovu temu. Previše sam ogorčen, a i u manjini sam.

 

 

U mladosti sam se bavio desetobojem i imao tu čast da predstavljam svoju zemlju koja se tada zvala SFRJ. Možda je ta činjenica, da sam se uspešno takmičio u jednoj izuzetno teškoj sportskoj grani, doprinelo da mi životni poziv bude bavljenje sportskom naukom i praksom. Od mog prvog izlaska pred sportiste kao trenera, prošlo je skoro 26 godina, završio sam neke škole, a edukacijom trenera bavim se poslednjih petnaestak godina. Imao sam tu sreću da delim katedru sa mnogim svetski uvaženim profesorima i da se moji radovi ponegde i citiraju. Imao sam i tu sreću da se družim sa najvećim svetskim trenerima iz različitih sportova, da radim sa mnogim vrhunskim sportistima i da budem strength&conditionig coach u nekim, svetski značajnim, sportskim sredinama. Sve te godine bavljenja sportskom naukom i praksom i to na elitnom nivou, nisu dovoljne da bilo kome dam nekakav praktičan savet bez dubljeg upoznavanja sa konkretnom osobom i problemom. To ne bi bilo ni iskreno ni korektno prema sportisti. Kažem, u manjini sam. Većina mojih "kolega" odmah zna sve.  Slažem se, svako zna da preporuči lek za glavobolju; nekada je i čaša vode dovoljna; ali lekar će barem imati neka pitanja, za svaki slučaj, pa ukoliko mu nešto makar malo bude sumnjivo, poslaće kod specijaliste. 

 

Ne mogu dati neki konkretan savet, ali mogu, iz najbolje namere, dati opšta uputstva  za sve one koji se bave ili planiraju da se bave nekom kretnom aktivnošću ( čitaj vežbanjem ) ili sportom.

 

Naše telo je možda najsavršenije delo prorode, tvorca, vanzemaljaca, koga god. U stanju je da svašta podnese i da se na svašta adaptira; da živi i u ledu i u pustinji; čak i da prilagodi telo stalnim opterećenjima prouzrokovanim načinom života, poslom, sportskim treningom. Nema tog metoda na koji neće izazvati neku adaptaciju. Najbolji dokaz za to su načini treninga ekstremnih sportista, ali i specijalnih jedinica. Sportski trening je i nastao kao potreba da se vojnici bolje pripreme za borbu. Telo ne mora ni da se odmara, ni da unosi hranu, ni da se diše; do jedne određene granice telo će se prilagoditi. Bodi bilderi imaju tela kakva imaju jer opterećuju svoje mišiće ekstremno velikim trenažnim opterećenjima, a uz to se i adekvatno hrane, a neretko uzimaju i lekove namenjene bebama zaostalim u razvoju i to u više hiljada puta uvećanim dozama ( drugo ime za anaboličke steroide ). Njihova tela su se nagomilavanjem mišićne mase, ali i promenama u koštanim strukturama, adaptirala na mehanički stres. Pominjem bodi bilding jer je to najčešća forma vežbanja, čak i na nesvesnom nivou. Odlazak u teretanu je sinonim za trening kod najvećeg broja ljudi, a u teretani se najčešće dižu tegovi usled čega se mišići oblikuju itd. Čak se i trening snage uzima kao metod sa redukciju telesne težine, što je glupost par exellence.   Trener u velikom broju slučajeva nije ni potreban, samo legneš pod teg i dižeš, a i gledaš šta drugi rade. Danas bar ima toliko specijalizovanih časopisa, a i u dnevnim novinama se može naći poneki savet. Tu je i najbolji trener na svetu: jutjub. Svuda se mogu naći informacije kako treba vežbati, ali retko gde možemo naći ono što se inače piše sitnim slovima. Recimo to da mala greška u tehnici, izboru vežbe ili opterećenju može izazvati neželjene neželjene efekte, na primer promene na nekoj od zglobnih struktura, na primer kičmenih pršljenova ili nekih drugih, još osetljivijih, tkiva. Ne kod svih, zato to mnogima i nije bitno. Meni jeste. Najbitnije. Sportski trening treba da unapredi zdravlje, ne da ga naruši.

 

Evo nekoliko činjenica o sportskom treningu:

 

1. Cilj svakog treninga je adaptacija nekog sistema na povećano opterećenje: mišićnog, kardio-vaskularnog, respiratornog...iz ugla trenera, naravno. Iz ugla onog ko trenira to je zdravlje, pobeda, medalja, lepo oblikovano telo...

 

2. Svaki trening je stres za organizam, jer da bi došlo do adaptacije, organizam mora da se podvrgne opterećenju koje je iznad uobičajenih. Dakle svaki trening je narušavanje zdravlja: puls nije normalan, pritisak nije normalan, temperatura nije normalna, vrši se preraspodela krvi pa organi rade u manjem obimu itd.

 

3.  Opterećenja ( vežba i njene karakteristine, kao i doziranje ) moraju biti strogo i individualno određena. Najprostija vežba - upor u ležećem stavu ili sklekovi, ojačaće svaki triceps, ali će kod osobe sa slabim ekstenzorima torakalne kičme biti rizični jer će za posledicu imati povećanu inklinaciju karlice, koja  u lancu neželjenih posledica može dovesti do problema sa lumbalnom kičmom. Šta ćemo s složenijim vežbama? Šta ćemo sa složenijim vežbama koje se izvode sa tegom?

 

3. Svi pozitivni efekti treninga se dešavaju tokom oporavka, dakle mora se veoma pažljivo dozirati. U priručnicima, časopisima i irelevantnim knjigama, ruku na srce, sve piše: toliko serija sa toliko ponavljanja u toliko serija  i sa tom pauzom daje taj efekat. Kod većine, ne kod svih. Kako neko zna da li je većina? Da li treba da postane invalid da bi to saznao? Da li je on statistička greška ili čovek koji je samo želeo da ima lepo telo? Najopasniji su oni kojima je sopstveno iskustvo najjači argument. 

 

4. Nismo svi isti, dakle ne možemo trenirati na isti način i sa istim opterećenjem. Određivanje maksimalnog pulsa po formuli 220 - godine ( a po tome se kasnije određuju zone intenziteta za određene trenažne efekte: npr redukciju masti ) tačna je koliko je tačno da svi nosimo cipele broj 39 ili 43. Nekih 70% će pogoditi, ostalih 30% ne. Dakle imate 70% šansi da trenirate u pravom intenzitetu ako dozirate preko pulsa. 

 

5. Imamo samo jedno telo u ovom životu. Valja ga čuvati, a najbolje ćemo ga čuvati tako što nećemo svakome da ti da nam ga menja.

...

 

Naše telo je čudesno. U stanju je da se adaptira na svašta. Neki treneri ne dalju sportistima da piju vodu, neki doziraju po boji kože lica, neki zastupaju princip "što više to bolje", neki smatraju da telo treba mučiti i svi mogu da budu u pravu. 

Ali samo kratkoročno. 

Cena loše doziranog ili loše određenog treninga ne mora se platiti odmah. Najčešće se plaća u poznijem životnom dobu. Ja imam 45 godina i uništena kolena i stopala. Ima dana kada jedva hodam i plašim se da ću se uskoro družiti sa štapom. A sa 25 sam leteo. Moj trener je bio ( i hvala bogu jeste ), obrazovan, inteligentan i veoma posvećen. Šta ćemo sa super kul fensi samoreklamerima, a njih je najviše. Pojedini estradni treneri, stalni učesnici zabavnih programa i dežurni savetodavci su potpuni ignoranti, ali kome je to važno kada tako lepo pričaju i dobro izgledaju. Kome je važno šta će boleti posle pedesete i ko će taj bol povezati sa tamo nekim povremenim odlascima u teretanu. 

Kao što rekoh, možda ja i nisam prava osoba da diskutuje na ovu temu. Previše sam ogorčen time da svako sebe može da naziva trenerom i da utiče na vaše telo. Ponekad taj uticaj može biti efiasan, može dati rezultate, ali ponekad može imati i teške posledice.

Moje je da vas upozorim.