Tamo, na Kubi

Niko od ljudi nista ne zna! Mi nista ne znamo!

Na kraju cega ? Tog segmenta samotnjackog odmora na poslu ?

Sto ne dodjes kod mene da gledamo filmove o Kubi ?

Ninoslav Randjelovic

sta cemo da radimo sad?

Ja cu mozda da duvam, os' malo i ti ?

"BLOGORAMA92"
tekst pišu blogeri na blogu g. Ninoslava Ranđelovića, post "Tamo, na Kubi"


LIKOVI

VIŠNJA - Crna, visoka i fatalna; sa umornim očima i rezigniranim pogledom na svet
ali svakako sa nečim prefinjenim u kompletnom stavu; pateći pomalo, usput

GOSPODIN RANĐELOVIĆ - Gospodin, kao što i jeste.

ČOVEK U KREVETU -

ANJA I JOVAN - Par. Neki studenti. Nečega.


SPECIJALNI GOSTI:

UNFUCKABLE - Čovek koga je nemoguće nadmudriti.

ALEKSANDAR - Čovek koga je moguće nadmudriti.

...Fixer, g. Черевићан, JasnaZ, Sisterke ili tako neko... specijalan.

MUZIKA: Darko Rundek, Jaril

Nepoznata država. Nepoznat grad. B92 Blog. Subota, dvadeset i peti.
Nepoznat mesec. Nepoznata godina. U dnu pozornice, upravno na poslednji zid, postavljeno je nekoliko vertikalnih panela koji formiraju zasebne "sobe" sa različitim dekorom ali u svakoj "sobi" se nalazi monitor sa tastaturom. Likovi, nezavisno jedan od drugog, se pojavljuju isključivo u svojim sobama i "komuniciraju". Povremeno istupe napred, u čist, ogoljen "zajednički prostor", na proscenijum, prema publici.

[Čovek leži u krevetu i spava, gospodin Ranđelović piše blog, Višnja sedi za računarom, pušta muziku i čita B92 Blog.]

[1.]

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
[Pažljivo kuca po tastaturi i govori.] Znam da su… Pravoslavlje i Kuba… neke od omiljenih tema na B92 Blogu… Tačka. Stoga želim… da vas obradujem ovom vešću… - pre nekoliko dana… u Havani je osveštana… prva… Ruska… pravoslavna crkva na Kubi… Bela sa pozlaćenom kupolom… Tačka. Bio je tu Raul Kastro… Tačka. Doduše, nije ostao… do kraja… službe osveštenja… ali je uveče… u manastiru Svetog Franje Asiškog… opet... prisustvovao koncertu hora… Sretenjskog manastira… jednog od najslavnijih… crkvenih horova Rusije… Tačka. Mitropolit Kiril… "ministar spoljnih poslova" Ruske Crkve… sreo se sa Fidelom i zahvalio se… kubanskom narodu… koji je izgradio crkvu... [Namerno promeni glas, imitira Mitropolita Kirila.] “Ovo je veliki dan” - rekao je – “ova crkva će inspirisati mnogo ljudi u Rusiji. Nastavićemo da radimo isto ono što su činili i naši očevi - pomagaćemo kubanski narod iskreno i sa ljubavlju.” [Naposletku zvekne tipku „ENTER“ i na trenutak odgurne stolicu od računara. Znatiželjno posmatra ekran monitora.]

[Nadalje svi nemarno kucaju i tečno govore to što pišu.]

VIŠNJA:
Ko će se moliti u toj crkvi?

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Oko 10,000 ljudi može u nju "da stane". Sad, da li će se moliti, šta ja znam? Valjda neki hoće. [ Višnja se nasmeje.]

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Inače, ima mnogo pravoslavnih na Kubi zbog odnosa Rusa/Ruskinja, Moldovljana/Moldovljanki, Ukrajinaca/Ukrajinki, Srba/Srpkinja s jedne strane i Kubanaca/Kubanki s druge strane. Kapiraš?

VIŠNJA:
Vidiš, nisam to znala. Onda je baš lepo što su im izgradili tu crkvu.

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Da, jeste. Pre desetak godina bio sam na pravoslavnoj službi u Havani. Sveštenik je bio Kubanac, mršav i dostojanstven, a služba se vršila u iznajmljenom terminu u jednoj od Katoličkih crkava. Radnik iz jugoslovenske ambasade me je pozvao na Slavu i sećam se odlično njegove ćerke koja je komentarisala ceremoniju ovim rečima – “Niko od ljudi ništa ne zna! Mi ništa ne znamo!”

VIŠNJA:
A šta li je time htela da kaže? Ne znaju ljudi pravila ceremonije? Jel’ to?

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Ne znam. Imala je oko 3 godine i bila je vrlo ubedljiva. Barem meni. [Višnja se nasmeje.] Posmatrao sam je kako se penje okolo po stolicama i nešto peva i tada sam znao šta je htela da kaže. Sada sam već zaboravio.

VIŠNJA:
Tri godine? Aha! Pa sad razumem šta je htela da kaže. Rekla je tačno to što je htela a pritom nije sudila.

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Tačno tako. Sad sam se i ja setio! Hvala!


[2.]
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

[Zazvoni mobilni telefon u “sobi” sa krevetom. Melodija iz serijala “Otpisani”. Čovek u krevetu se probudi. Dohvati telefon sa poda. Leži.]

ČOVEK U KREVETU:
Da? Jesi, probudila si me.[Pauza. Zeva.] Ne, idite vi. Imam nekog posla. [Pauza.] Ne. Ne, ne želim da idem u pozorište. Zato. A želiš li ti da ja tebi odrecitujem jednu pesmu? Ne zezam se, ozbiljan sam. Recimo pesmu Navaho indijanaca? Zašto ne želiš? Lepa je. [Ipak recituje.] “Glas od koga zemlja postaje lepa, glas visina, glas tundre, u granicama tamnog oblaka, neprestano se čuje glas od koga zemlja postaje lepa…" E pa onda? [Pauza.] Da, znam, znam da se dugo nismo videli… [Povisi ton. Nervira se.] Kakav B92 Blog, šta pričaš, naravno da mi nije blog preči od prijatelja ali neću blogovati, rekao sam ti, imam nekog posla… Uostalom, šta i da blogujem, to je moja stvar. [Nemarno.] Da, znam, video sam na Facebook-u. Okej, pozdravi ju. [Prekine vezu.] Kakvi smarači. [Ustane iz kreveta, u donjem vešu i potkošulji, i prvo što uradi upali računar. Potom sedne na stolicu, gleda u monitor i polako se oblači sedeći.]


[3.]
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VIŠNJA:
E što mi je milo kad se ovako na miru ispričam sama sa sobom...

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Pa, nisi bre sama... Tu je i ova Evoria... i ja i Unfuckable...

VIŠNJA:
Savršeno. Šta ćemo da radimo sad?

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Ja ću možda da duvam, oš' malo i ti? [Vadi kesicu.]

VIŠNJA:
Neću.

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Ne?

VIŠNJA:
Opušteno, cool, samo uživaj. [Smeje se.]

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
O'Kelly. Hvala.

VIŠNJA:
Nego, podsetio si me, čoveče, spominje Harer u "Sedam godina na Tibetu" tog muslimana koji je živeo u Lasi a svake godine odlazio na hodočašće u Meku, i znaš, to mu je bilo zanimljivo, kad razmisliš, p ato i jeste zanimljivo - čovek koji živi u jednom svetom gradu a hodočasti u drugi... Čoveče, kakav divan svet! [Osmehne se. Potom primeti da gospodina Ranđelovića nema. Setno.] I tako on ode da duva.... A ja opet sama. Šta ću sad? [Pauza.] Znam, pustiću Rundeka. On me ionako sve razume. [Osmehne se i klikne mišem. Muzika, divna muzika.]

"Kad prođem starim kvartom kestenja na bivšoj granici Zagreba
Osjetim se sasvim nespreman za to što vidim tu
Kako je samo lako nestala stara slika stvari
Ova boja nije moja ja drugoj tajnu znam..."

[Višnja polako ustaje i počinje da pleše. Žmuri, pleše i pevuši u zanosu kao da je na pozornici.]

"U drugom dvorištu pila svira... Kad ostanemo sami....
I plove brodovi od papira... kroz neku zanosnu noć....
nad nama promiču krošnje kestena.....skriveni u tami......
a ruska vojna glazba svira s televizora.....nanana...

[Gospodin Ranđelović se vraća. Ugleda Višnju kako pleše. Zastane na trenutak i posmatra ju.]

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
[Namerno promeni boju glasa da ju preplaši. Kao službeno lice.] Nije da je baš ovo ovde pozornica, a ni tu gde smo nije mrak! [Naglasi.] Takozvani mrak!!!

VIŠNJA:
[Smeje se. Nastavlja da pleše. Misli da je naduvan.] Čekala sam te. Znala sam da ćeš se vratiti.

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
[I dalje dubokim glasom.]Normalno. [Trgne se, poskoči, kao da je nešto čuo. ] Ko je to rekao?!

VIŠNJA:
Šta? [Dubokim glasom. Imitira ga.] Normalno? Takozvani mrak? [Smeje se.]

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Ne, nego "Idi bre!"

VIŠNJA:
Ne idi nigde, tek si došao. [Pleše i prilazi mu. Gospodin Ranđelović i dalje osluškuje. Opet se trgne.]

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Jesi li čula?

VIŠNJA:
Šta?

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Pade zavesa.

VIŠNJA:
Stvarno?

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Sve sa kutijom i mehanizmom i, i, parče plafona pade!

VIŠNJA:
Magic!

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
Magic?

VIŠNJA:
[Ubeđena je da je "high".] Da, čoveče, magic! Cool! Hit! Drama!

GOSPODIN RANĐELOVIĆ:
[I dalje ju ne razume.] Drama?

VIŠNJA:
[Želi da pleše s njim ali vidi da je uznemiren. Pokušava da ga smiri.]
Neće biti. Zavesa u momentu spuštanja radi sve ono što zavese obično i rade.


[4.]
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

[Jovan i Anja zagrljeni prolaze scenom.]

ANJA
[Umiljato.] Parazitska kupo!

JOVAN
[Takođe umiljato.] Komoro magme!

ANJA
Zglavkaru!

JOVAN
Bezuha foko!

ANJA
Baštenski bumbaru!

JOVAN
Ušata fokice!

ANJA
Obade!

JOVAN
Zunzaro!

ANJA
Zzzzzzzzzzzzzzzzzzz...

[Približi mu lice i zuji oko usana. Poljube se. ]

JOVAN
Oso šišarušo!

ANJA
Ćuti budalo! Dođi! [Uzme ga za ruku i odvede iza zamračene „sobe“. ]

[Kratka pauza. Anja upali svetlo. Osvetli se zamračena „soba“. Skidaju kaput i jaknu i kače na zid. Na stalaži na desetine figurica ovčica. Jovan sedne na krevet a Anja priđe stolu i upali računar.]

JOVAN
Hej Njano, obećala si da ćemo „vežbati statiku“. [Zločesto namigne. ]

ANJA
Čekaj, samo da… [Pauza.] proverim... [Klika. Zuri u monitor. Duga pauza.]

JOVAN
Šta da proveriš? [Ne registruje ga. Čita blog. Prstima stisne nos.] Jovan zove Anju, Njanja javi se! [Ona čita, ćuti i smeje se. Ali ne njemu. Pogleda monitor.] Ne, ne, nemoj mi reći - Blog B92?

ANJA
Važi - ne, ne, neću ti reći: Blog B92.

JOVAN
O, čoveče. Blog B92. Kakvi su to samo hejteri. Ti ljudi sve vide crno.

ANJA
Ćuti, nemaš pojma. Znaš, tamo [pokazuje na monitor] postoji toliko različitih blogera da, kada neko kaže "B92 Blog", jedva znam šta time hoće da kaže.

JOVAN
Tamo? Gde tamo? Misliš ovde?

ANJA
Tamo, ovde, svejedno. Divan, divan svet. Kapiraš šta ti govorim?

JOVAN
Ne. Ali nema veze. Koga čitaš? Черевићанa?

ANJA
Ne. On piše utorkom. [Klika. Oduševljena je.] Vauuuu! Cool!

JOVAN
Šta je cool?

ANJA
Kuuuba. Obožavam Kubu. Sagradili pravoslavnu crkvu na Kubi. Evo gospodin Ranđelović piše. Pazi, i Višnja je tu.

JOVAN
To je tebi cool? Hmm, Kuba bi miša-mašo, bila cool, recimo, da ti i ja lepo zapalimo na Kubu. Ovako, Kuba na Blogu, pa to i nije nešto naročito cool. [Anja ga ne sluša.] Meni je cool desetka u indeks iz Statike! [Priđe joj i poljubi je u vrat. Mazno.] A obećala si da ćemo vežbati Statiku večeras.

ANJA
Daj pusti me, bumbaru jedan baštenski!

JOVAN
[Mazno.] Kupiću ti ovcu.

ANJA
Ne treba mi.

JOVAN
Dve?

ANJA
Skuvaj nam kafu.

JOVAN
Kafa? U ovo doba?

ANJA
Skuvaj čaj, supu, bilo šta, orijentalni umak od leblebija,
ako hoćeš, samo me pusti, ja moram ovo da pročitam!

[Jovan gunđa i izađe iz sobe.]

A, ja cu da budem gospodin kao sto i jesam.

i valjda nije tad pala zavesa?

Само замишљам: Вишња (она фатална) игра, а оно пада завеса са све кутијом и механзмом и парче плафона и на врху се проспе расвета ))))))

nego da pitam bre nesto - odakle se svi vi ljudi stvoriste ovde ? :))

Lepotice, stigli su iz mraka.

Prvi je covek koga je nemoguce nadmudriti
Drugi je covek koga nije nemoguce nadmudriti ali je to tesko (nemoguce) izvesti

bojan ljubomir jugovic

Prvi je covek koga je nemoguce nadmudriti
Drugi je covek koga nije nemoguce nadmudriti ali je to tesko (nemoguce) izvesti

:))))

o muškom spolnom organu (lat.-penis)

nedostaje radojiciceva macka :)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

LICA

VIŠNJA - Crna, visoka i fatalna; sa umornim očima i rezigniranim pogledom na svet
ali svakako sa nečim prefinjenim u kompletnom stavu; pateći pomalo, usput

GOSPODIN RANĐELOVIĆ - Gospodin, kao što i jeste.

SCENA

[Visnja sedi na prozoru]

[Gospodin Randjelovic je na pozornici. On je, bas pre nego sto se rodio, cuo da neko sapuce: "Neka gospodin sad vidi kako je kad si ziv".]

KRAJ

a evo i Rundekove verzije za Višnju

može da posluži:

Ninoslav Randjelovic

A na kojem jeziku će molitve da budu ?

Dragi Sentinel,
lepo Vas je videti ovde. Eto, na pozornici ste sada i Vi sa nama. U drami koja se pise. Predlazem da Vi budete intelektualac koji je izbegao sva zla koja su mu se mogla desiti. :)
Sto se Vaseg pitanja tice, valjda ce na crkvenoslovenskom sluzbe biti sluzene. Verovatno, ponekad nesto i na spanskom.Pozdrav:)

kakve veze imamo mi

sentinel26

Ninoslav Randjelovic

A na kojem jeziku će molitve da budu ?

Dragi Sentinel,
lepo Vas je videti ovde. Eto, na pozornici ste sada i Vi sa nama. U drami koja se pise. Predlazem da Vi budete intelektualac koji je izbegao sva zla koja su mu se mogla desiti. :)
Sto se Vaseg pitanja tice, valjda ce na crkvenoslovenskom sluzbe biti sluzene. Verovatno, ponekad nesto i na spanskom.Pozdrav:)

Jadni Kubanci, baš mi ih je žao zbog crkvenoslovenskog.

Pa nijesam izbjegao baš sva, samo ona koja su bila jača od mene, a ona slabija sam preskakao.
Poz.

Na pozornici morate igrati neku ulogu, meni se vise dopada da vi sedite u onoj fotelji u mraku( Intelektualac) i odnade pazite da se deca ne zaigraju

vishnja92

Na pozornici morate igrati neku ulogu, meni se vise dopada da vi sedite u onoj fotelji u mraku( Intelektualac) i odnade pazite da se deca ne zaigraju

ja uopste ne zelim da neko iz mraka pazi na mene da se ne zaigram. smisli mu, molim te, neku drugu ulogu. naprimer...ma znaces ti vec :)