Original falsifikata

Prica mi moj prijatelj,poznati beogradski advokat,o jednom slucaju u sudnici iz vremena u kome je on jos (bio) pripravnik u kancelariji velikog beogradskog advokata.Sudeci po njegovim godinama,to je moglo biti sezdesetih godinama proslog veka...

Sudilo se njihovom branjeniku koji je prodao falsifikat kao originalno delo jednog velikog svetskog slikara.

Tuzilac je bio kupac koji je za,recimo,danasnjih 5.ooo evra postao vlasnik slike koja vredi bar sto hiljada.

Prvostepeni sud osudio je prevaranta na 5 godina robije.U ovom slucaju,rociste se odrzava po podnosenju zalbe na presudu.Optuzeni je promenio advokata.U prethodnom postupku priznao je da je svesno falsifikat nudio kao original.

Stari advokat je izasao pred prisutne u sudnici i samo upitao:

"Ko je ovde prevarant?Moj klijent koji je za 5.ooo prodao falsifikat tvrdeci da je original,ili onaj koji je za 5.ooo hteo da dodje do originala cuvenog majstora cija je vrednost bar 1oo hiljada?"

Svi se u cudu pogledase,a onda su sapatom krenuli komentari o tome ko je veci prevarant.U vecini su bili oni koji su tvrdili,a advokatski pripravnik u publici bio je u prilici da to oslusne,da je to upravo kupac!Njihovo misljenje je da je on upuceniji u prave vrednosti i stvarne cene umetnina na trzistu.

Epilog:Prvom prevarantu kazna je smanjena na 2 godine,a onom drugom nije ni sudjeno.Tu je ostalo nejasno i to ko bi trebalo da podnese tuzbu u njegovom slucaju?

U nasem krivicnom zakoniku,koliko je meni poznato,falsifikovanje umetnickih dela nije tretirano kao krivicno delo.Falsifikat bez potpisa navodnog autora uglavnom moze se prodavati bez problema.

U Kini,recimo,citav jedan gradic pretvorio se u industriju falsifikata dela najpoznatijih svetskim umetnika.U SAD,recimo,slike i skulpture odatle putuju u ogromnim kontejnerima.Na licu mesta takve slike na veliko idu od 5 do 1o dolara.Ako vam se svidi neka slika bilo gde,slikate je digitalnim foto aparatom i e-mailom posaljete u Kinu.Za dvadesetak dana zeljena slika bice na vasem zidu.

Kompjuter je cudo,a Amerikanci ce kupujuci Van Gogove Suncokrete za 99.99 dolara biti vazni kao da svako od njih poseduje original!

Ako se,pak,na falsifikat stavi i potpis poznatog autora,onda nastaje problem.A potpis ne mora da stavi onaj koji je uradio falsifikat.To moze da uradi bilo ko.Recimo,trgovac umetnickim delima,ili,pak,sam kupac,vlasnik takvog "umetnickog" dela.

Bilo kako bilo,mnogo je falsifikata svuda.Pa cak i u najprestiznijim svetskim muzejima.Ima i takvih slucajeva da sami veliki slikari varaju buduce kupce "svojih" dela.U specijalnim radionicama "njihove slike",slike u njihovom maniru rade drugi,nepoznati majstori,a oni samo,na kraju,stave svoj potpis.

U zargonu to je stancovanje.

I nikom nista!Jer svi su zadovoljni.I "autor",i trgovac (galerista),i kupac.Kupac je mozda i najzadovoljniji!Jer misli da je dobio ono sto je zeleo - vredno originalno umetnicko delo.A na tom "originalu",originalan je,mozda,samo potpis.

I tako to traje vekovima.Pravu istinu,cesto,ne moze da ustanovi niko.Sva cuda tehnike i nove tehnologije mogu da pomognu samo donekle.Odatle - ostaje samo nada da je to to.Naravno,danas je najsigurnije ne kupovati nista.Ili bar kupovati dela zivih autora,od njih samih.

A,opet,i to ima svojih mana.

Sva sreca da je malo onih koji mogu da plate puno.Kakvi su ovi nasi bogatasi,cesto pomislimo da i nije zlo njih varati.Ionako su svo svoje bogatstvo stekli na pistolj,ili neku drugu prevaru.

Dakle,ona prica o tome ko je veci prevarant mogla bi se vrteti do u nedogled!

A bojim se da sud tu ne moze mnogo da pomogne.