Opasne veze: Božić 1642.

De Merteuil: Dete moje, zašto ga nisi odbila? Zašto mu nisi rekla ‘'Ne!''
Madame de Volange: Pa, ja sam stalno govorila ‘'Ne!'', ali to nije bilo ono što sam radila. (Opasne veze -1988)

Danas je Božić po Gregorijanskom kalendaru.

Za Njutna se kaže da se rodio na Hristov rodjendan, na Božić 1642. godine, iste godine kada je umro Galilej, datum koji je simbolički označio kraj naučne dominacije Renesansne Italije i preselio centar nauke na sever Evrope. Njutn je sam video posebnu simboliku u ovim datumima i nije propuštao priliku da primeti kako je i on došao na svet bez oca (otac mu je umro 3 meseca ranije).
Oba gornja datumska podatka su, medjutim, samo delimično tačna. Naime, godine 1582. Papa Gregorije XIII je izdao bulu ''Inter gravissimas'', po kojoj je stari Julijanski kalendar zamenjen novim, Gregorijanskim, ali obavezu promene kalendara su imale samo katoličke zemlje, uključujući Italiju, razume se. Engleska imperija je na novi kalendar prešla tek 1752., sto deset godina po Njutnovom rodjenju, uz ne malu pobunu širokih masa (''vratite nam naših 11 dana!'' - tada je prelazak na novi kalendar zahtevao promenu od 11 dana).
Prema Gregorijanskom kalendaru, dakle, Njutn je rodjen 4. januara 1643, dve nedelje nakon Božića 1642. Takodje, uzimajući u obzir i činjenicu da su Englezi u to vreme početak poreske godine uzimali 25. mart, Njutnovo rodjenje i Galilejeva smrt - 6. januar 1642. po Gregorijanskom kalendaru - se nisu dogodili iste godine (a prema navedenom engleskom tumačenju italijanskog kalendara, razmak izmedju ova dva dogadjaja je čak dve godine).
Druga važna godina u Njutnovom životu je 1666., poznata kao annus mirabilis (godina čuda). Te godine je Njutn prekinuo školovanje u Trinity koledžu (Kembridž) zbog epidemije kuge i vratio se kući. Izolovan i posvećen svojim proučavanjima, samostalno je otkrio diferencijalni račun, hromatsku prirodu svetlosti (vidljivi spektar) i teoriju gravitacije. I ovde su, medjutim, datumi malo štimovani. Koledž je zatvoren u leto 1665, i Njutn se vratio nazad na školovanje u martu 1666. jer se te zime epidemija stišala. Medjutim, pojačanjem epidemije, škola se ponovo zatvara leta 1666., ovog puta do aprila 1667, kad se Njutno ponovo vraća na studije. Prema postojećim pismima koje je Njutn izmenjivao sa svojim savremenicima, ova velika otkrića su se desila izmedju 1665. i 1667, te se pre radi o anni mirabile (godinama čuda), a ne o jednoj, 1666., koje je Njutn mahom proveo na Kembridžu.
Ipak, legenda kaže da je u godini čuda, 1666., radeći sam u svojoj kući, Njutn otkrio osnovne principe diferencijalnog računa, optike, i gravitacije. Sam Njutn je imao veliku ulogu u održavanju ove legende.
Svoja otkrića u oblasti gravitacije je štampao u ''De Motu Corporum in Gyrum'', 1684., iz mehanike u kapitalnom delu ''Matematički principi filozofije prirode'' (Principia Matematica Philosophiae Naturalis - svakako najuticajnije delo u nauci), 1687. godine, i optike u ''Opticks'', 1704.
Pored matematike i fizike, Njutn se bavio još i teologijom i alhemijom i misticizmom u širem smislu. Zapravo, veći deo svog života je posvetio ovim disciplinama, uključujući numerologiju i proučavanje tajnog biblijskog koda. On je, na primer, predvideo da će kraj sveta biti 2060. godine.

Bio je zatvoren i pomalo prekog karaktera, sukobljavao se sa savremenicima kao što je Lajbnic, na primer, oko primata kod nekih naučnih otkrića. U kasnijem periodu svog dugog života je postavljen za upravnika Kraljevske kovnice novca i poznata je njegova ogorčena borba protiv falsifikatora. U to vreme je kovani novac bio nepravilnog oblika, iskovan od plemenitih metala. Njutn je uveo kovanje precizno okruglog novca kako bi sprečio odsecanje komadića koje je u to vreme bilo u praksi. Ako od pravilno okruglog novca odsečete komadić, odmah i lako se primeti, što sa starim novcem nije bio slučaj.
Njutnova naučna otkrića su brzo prodirala u naučnu javnost Evrope, i njegova slava je neprestano rasla. O tome je mnogo pisano, ali mene ovde zanima jedan malo drugačiji pogled na ove dogadjaje.

Dve godine po izlasku iz štampe Njutnove Optike, 17. septembra 1706., rodila se Gabrielle Émilie Le Tonnelier de Breteuil, marquise du Châtelet, francuska matematičarka, fizičarka i spisateljica, u aristokratskoj porodici koja je imala visok položaj na dvoru Luja XIV. Obrazovana u prirodnim naukama, jezicima i književnosti, ona je sa 12. godina tečno vladala Latinskim, Grčkim, Italijanskim i Nemačkim jezikom. Prevodila je drame, svirala harpsikord i pevala operu, uprkos protivljenjima njene majke koja je smatrala da je pravo mesto obrazovanja mlade, inteligentne devojke u manastiru. Srećom, otac je imao razumevanja za talente svoje ćerke i pronalazio joj je najbolje tutore iz matematike i prirodnih nauka u to vreme.
Emilie je u školi pokazala izuzetnu nadarenost i često je, da bi došla do novca za knjige, koristila svoje znanje matematike prilikom kockanja u kome je često dobijala velike uloge. Mnogo kasnije u životu, kockajući se sa nekim prevarantima, Emilie je izgubila oko 1 milion dolara za noć. Da bi vratila dug, Emilie je započela novu poslovnu šemu (preteču današnjeg hedge funds sa Volstrita), koja joj je omogućila da isplati gubitak na kocki.
Sa 19. godina se udala, u dogovornom braku, za Markiza de Chatelet-a, sa kojim je imala troje dece. U to vreme se smatralo normalnim da supružnici u dogovornim brakovima imaju ljubavnike, pa je i Emilie živela tim stilom. Njen najpoznatiji ljubavnik, četvrti po redu, je bio Volter, koji je za nju, u jednom pismu Pruskom kralju, rekao: ''Emilie je u svakom smislu veliki čovek i jedina joj je mana to što je žensko''. Te godine koje je provela u vezi sa Volterom - od 1733. do svoje smrti - su bile najplodnije u njenoj naučnoj karijeri.
Godine 1740. Emilie je štampala svoju prvu ozbiljniju knjigu ''Lekcije iz fizike'', gde je pokazala da je energija tela u kretanju srazmerna kvadratu njegove brzine, a ne brzini, kako su ranije verovali Njutn, Volter i drugi. Medjutim, njeno najvažnije delo je prevod na Francuski jezik Njutnove knjige Principia , koji je završila 1749. godine, iste godine kada je umrla. Na Volterovo angažovanje, ovaj prevod je objavljen deset godina kasnije, i danas je standardni prevod ovog kapitalnog Njutnovog dela na francuski jezik.
Ova hrabra i višestruko nadarena žena je odigrala veliku ulogu u širenju Njutnovske nauke po Evropi. U to vreme, žene su se retko obrazovale, a još redje u matematici i fizici. Emilie je jednom morala da se obuče u muško odelo kako bi mogla da prisustvuje naučnoj konferenciji. U njenu čast, jedan krater na planeti Veneri se po njoj zove.
Gde su ovde opasne veze?
Pred kraj svog života, u četrdeset prvoj godini, Emilie započne ljubavnu aferu sa pesnikom Jean Francious Saint-Lambertom, sa kojim ostane u drugom stanju. U to vreme je medicina bila nerazvijena, i Emilie je strahovala za svoje zdravlje zbog tako kasne trudnoće. Nažalost, ta strahovanja su se obistinila: Emilie je rodila bebu, ali je umrla nedelju dana kasnije od posledica porodjaja.
U vreme kad je Emilie započela ljubavnu vezu sa Volterom, u Parizu se pojavio izvesni kont Francesco Algarotti, mladi italijanski filozof i kritičar umetnosti. Francesco i Volter su razvili prison prijateljstvo. Volter je bio tada inspirisan Njutnovim idejama, nagovorio je Maupertius-a, akademika i čuvenog naučnika tog doba da Emilie podučava prirodnim naukama i višoj matematici kako bi bolje mogla da razume Njutnova otkrića. Emilie je jedno vreme razvila ljubavni odnos sa svojim slavnim učiteljem.
A Francesco? On je, oduševljen činjenicom da se žene interesuju za prirodne nauke, i ohrabrivan od strane Voltera, tada napisao svoje kapitalno delo ‘'Njutonizam za dame'' (Neutonianismo per le dame) koje je još približilo nove naučne ideje čitaocima na italijanskom.
Najzad, prvi ljubavnik Markize du Châtelet je bio duc de Richelieu, unuk onog Rišeljea, a kome je Luj XIV bio kum na rodjenju. Ovaj aristokrata je bio veliki prijatelj sa Kraljem, ali su se odnosi izmedju njih zategli, kad je Vojvoda Rišelje uspeo da se posvadja sa tadašnjom ljubavnicom kralja, Madam Pompadur. On se više puta ženio, a po svojim ljubavnim aferama je bio slavan širom Evrope. Njegove afere i dvorske skandale nije vredno ni nabrajati, ali, eto, medju njegovim ‘'trofejima'' se našla i mlada, inteligentna i obrazovana Emilie. Veruje se da je de Laclos baš na liku Vojvode Rišeljea zasnovao lik glavnog junaka, Valmonta, u svom romanu Les Liaisons dangerouse (Opasne veze).
Pisac romana Opasne veze,  de Laclos, rodio se na prvi dan Božića, 1716. godine.

[U holivudskoj interpretaciji, Valmonta igra Džon Malkovich, Marquise de Merteuil igra Glen Close, a pravi cilj Valmontovog udvaranja je Madame de Tourvel, koju igra Mišel Fajfer.]