Izbor

Stojim na cosku. Kisa pada, jako, prejako. Vec dugo ne staje. Ljudi se vec navikli, gumene cizme su ponovo u modi. Zute kabanice i plave cizme, kisobrani mali, veliki, i oni taman…a ulice konacno ciste, svo smece se u slivnike nateralo. Grad dise, grad mirise. Ljudi su mrstenja zamenili osmehom, pada kisa pa sta? Kisa pada, al’ ne smejem se ja…

Stojim na uglu u tom mom sivom kaputu i posmatram ljude koji se glupavo keze dok gacaju po barama…kola prolaze i tockovima podizu talas na jednog japija…cak i on ne psuje, poludeo svet. Deca ko deca, njima je uvek lepo. Kisa im ne smeta ni najmanje, cak ih ni roditelji ne opominju da se obuku bolje, da ne trce toliko, da ne idu u blato…kisa ova neka cudna kisa, preobratila moj namrsteni grad u neki drugi tamo, neki iz bajke…samo sto ja nisam iz te bajke…

I stojim tu, na tom raskrscu satima…gledam i pitam se kojim putem da se krenem…levo jedna uzbrdica, desno naravno nizbrdica, pravo jedan bulevar a iza ledja trg. Privlaci me nizbrdica, najlakse je tuda…opet,gore, uzbrdo…kao da se sunce nazire. Ako odem pravo, kao da hodanju kraja biti nece, bas dugacko izgleda bulevar taj. Na trgu sam vec bio, odatle sam i dosao do raskrsnice…a kisa pada, kisa koja sve oko mene sretnima cini…cini mi se da me svaka kap ko malj jako udara…

Cekam neki znak, ali njega niotkuda. Da bar munja osvetli mi put, pokaze kuda ici…nema munje, nema znaka…stojim tu na tom cosku, izgubljen u gradu svom. Izgubljen u svom vremenu, izgubljen u mislima svojim…

Mokar do koze, nije prvi put. Vec sam cekao ovako, cekao na kisi, samo je drugi cosak bio, i druge neke ulice. I evo krecem sada, istim smerom k’o sto uvek biram…odoh dole…jer je najlakse. Idem dole, od sunca, prema jos vise oblaka, prema jos vise kise…i znam, ova ulica kojom nizbrdo hodim sutra ce mi u mislima uzbrdica biti, nazirace se sunce negde gore, i bice tesko odluciti se krenuti uz nju…moj zivot, gomila nizbrdica. Lagano njima idem, ali me uvek doceka neki novi cosak, neki novi izbor. A ljudi oko mene nasmejani, srecni…blesavi. Cizme nose i kisi se raduju…jer njima kisa nije kao meni…nije svaki dan…