Sreca

***Nadjoh stari rokovnik, i u njemu nesto napisano mnogo, mnogo davno… ***

Sipao sam poslednju casicu viskija, stavio praznu flasu na sank i zamislio se.

Razmisljao sam kako sad ovaj barmen sto me sa smeskom gleda u sebi racuna koliki je njegov procenat od ove flase. Opet, verovatno je i gazda kafica srecan, jer ne desava se valjda svaki dan da jedan gost sam popije tu kolicinu ovog skupog pica.

Veseo je i  svercer od koga je viski ispod ruke kupljen, a i distributer u inostranstvu.

O prodavcu u Skotskoj da i ne govorim, a verujem da je zadovoljan i direktor fabrike viskija.

Ne bi trebalo zanemariti ni osmeh na licu direktora marketinga, jer se proizvod odlicno prodaje.

Bas kao ni srecu direktora staklare cije se flase pune, a zatim na njih lepe etikete sa likom Dzonija Setaca, zbog cega ni direktor sito-stampe nije ravnodusan.

A tek kao je srecan…

Iz razmisljanja me je prenuo glas barmena:

“Oprostite gospodine, ali mi zatvaramo…”

Obukao sam kaput i izasao sa smeskom na ulicu, jer znam da sam toliko ljudi usrecio. Verovatno jedina osoba na ovom svetu koja zbog mene nije srecna je moja zena Radmila, koja me verovatno jos ceka u ove kasne nocne sate…

Jun 1996.