Moj rotvajler i ti

Nikada nisi shvatala moju potrebu da odem. Nikada nisi želela, niti mogla, a ja sam morao. Pritisak je preveliki bio. Sraman položaj na poslu, rastavljeni roditelji, i ti...ti koja si me volela, a ja nisam mogao da ti kažem ne. Flaša je bila moj spas, flaša je bila moj jedini iskreni prijatelj...

Sećam se kad si mi prvi put rekla da me voliš...posle samo dva meseca provedena zajedno. Za mene je to bio šok, jer ja ljubav osećao nisam. Tvoje oči, tako plave, tako iskrene...gledale su me i govorile ono što bi svaki muškarac želeo da mu rečeno bude. Svaki, osim mene. Ja sam samo želeo seks. Koliko sam puta posle zadovoljenja potrebe želeo da ti kažem da ideš, da kažeš zdravo i ostaviš me da samujem...no ti si želela više, želela si ljubav koju nisam mogao niti hteo da ti pružim.

Pamtim da si mi jednom ubola kera makazama. Tad sam hteo da te ubijem, besan sam bio, ali sam skupio snage da ti oprostim. Oprostim, ali ne i zaboravim. Zašto ti je to moje kuče bilo krivo? Zar si na njemu morala bes da iskališ? Kod veterinara si pokazala da se kaješ, ali kasno...kad su kasnije mog rotvajlera otrovali, ti si plakala dok sam ga zakopavao iza kuće. Nisi iskrena bila, znam da nisi...

Sačekala si sledeću priliku kad sam posegao za čašicom da mi saspeš u lice gomilu gluposti. Slušao sam te dok sam mogao, ali preterala si. Dobila si šamar, i reč zbogom. Nije bilo druge, a da iskren budem, i sad bih isto uradio. Otišla si, na brzinu pokupivši svoje prnje razbacane po mojoj kući. Nadao sam se da je to kraj...

Nije bio. Bezbrojni telefonski pozivi, dolasci na moj prag i padanja na kolena. Pokušaji da me seksom vratiš sebi. A nisi shvatala da padaš sve niže. Čak si pokušala i u piću da mi se pridružiš, nije ti išlo. Plakala si danima, mesecima. Odlazila si na mesto gde sam sahranio svog rotvajlera, i pričala sa sobom. To mi je jako išlo na živce, nisam shvatao poentu.

Jednog dana si me pozvala i rekla da ćeš se ubiti ako te ne želim. Pijanom meni nije bilo teško da ti odobrim tu radnju. Pijan ja nisam savest imao, razum, niti emocije. Pijan ja ubio sam razorenu tebe...

Posle mesec dana sam zabetonirao dvorište iza kuće...taj beton je označavao moj novi početak, nadu u bolje sutra. Protest protiv cveća koje živi, i tebe koja više ne dišeš. Zabetonirao sam sećanje na mog divnog rotvajlera, sećanje na dva stvorenja koja su me volela, a ja nisam mogao da uzvratim...

Ostale su samo...one stare makaze...na stočiću...pored viskija...